Slučaj dr Majkla Volzera na BU

Doktorat bez (po)časti

Ako naša vlast mora da uvažava stav Vašingtona, ko kaže da Beogradski univerzitet mora da dodeli počasni doktorat filozofu koji brani NATO bombardovanje Srbije

Tihi i (ne)pravedni rat u Kapetan-Mišinom zdanju se vodi iako je zavesa pala još 16. juna 2010. godine. Naime, rektor Branko Kovačević nije imao kud nego da prof. dr Majklu Volzeru uruči počasni doktorat Univerziteta u Beogradu. To mu nije bila najradosnija dužnost, jer je veče uoči ceremonije saznao da dr Volzer nije samo ono što su predlagači sa Fakulteta političkih nauka naveli u obrazloženju - „jedan od najuticajnijih živih političkih filozofa i angažovanih kritičkih intelektualaca“ koji se „nalazi na listi sto najuticajnijih svetskih intelektualaca o kojoj su glasali čitaoci časopisa Foreign Affairs i britanskog Prospect magazine“. Profesor Volzer je, avaj, i zagovornik NATO bombardovanja na Kosovu i humanitarnih intervencija uopšte.

„Zaista nisam znao. Mislim da ni neki članovi komisije nisu bili upoznati sa svim činjenicama, a za predlagače ne znam, možda ni oni nisu znali“, kaže rektor Kovačević koji je na dan dodele razmišljao o tome šta da radi sa počasnom titulom koju bi najradije progutao kao neku od onih Đinđićevih žaba. Rektor, za NIN kaže: „Simpozijum je već bio zakazan a na Senatu smo se dogovorili da minimiziramo štetu“. O tome da li lično žali i da li bi, da je znao, postupio drugačije, Kovačević kaže: „Da smo znali verovatno bi se mnogo diskutovalo i bilo bi odlaganja, a možda bi na kraju prošao samo predlog za počasni doktorat Franku Fratiniju, ministru inostranih poslova Italije.“

Gost, dr Volzer, ostao je u Beogradu još dva dana kako bi predstavio četvrto izdanje knjige „Pravedni i nepravedni ratovi – moralni argument sa istorijskim primerima“, kapitalnog dela iz daleke 1977. godine (Službeni glasnik, urednik: Ilija Vujačić, dekan Fakulteta političkih nauka). Promovisana je i njegova zbirka eseja „Moral i prljave ruke: filozofija, politika i rat“ (Albatros plus). Pre nego što je seo u avion i otputovao u Jerusalim, na neku drugu konferenciju, dr Volzer je održao i dva predavanja na konferenciji „Asimetrični rat, međunarodni odnosi i teorija pravednog rata“ (ILECS). Na Volzerovom predavanju „Pet režima koegzistencije (čemu država služi)“ bili su sve sami profesori od ugleda, od Zagorke Golubović, preko Milana Podunavca, Jelene Đorđević, Jovana Teokarevića, Dragana Simeunovića, pa do Predraga Simića, bivšeg ambasadora u Parizu. Drugo predavanje „Posledice rata: Refleksije na Jus Post Bellum“ imalo je šarolikiji ali malobrojniji auditorijum.

I sve bi sa dr Volzerom prošlo tiho i tužno, kao „porodična svađa“, da dvojica univerzitetskih profesora, dr Milan Brdar (naučni savetnik Instituta za društvene studije i bivši predsednik Srpskog filozofskog društva) i dr Aleksandar Jokić (profesor na Portland univerzitetu i suosnivač konferencije ILECS) - nisu javno protestovali.

Ne samo da su nagrdili kolege, Univerzitet i stanje u društvu, nego su 18. juna 2010. godine rektoru Kovačeviću poslali i otvoreno pismo. Predložili su mu da kao najodgovornija ličnost Univerziteta podnese neopozivu ostavku jer - „niste obustavili ovu akademsku bruku“.

Dok je Srbija igrala protiv Nemačke na Mundijalu 2010, dr Milan Brdar je u kafani „Šumatovac“ objašnjavao za NIN zašto dr Volzer nije zaslužio počasni doktorat Beogradskog univerziteta.

„On nije sporan po svom filozofskom naučnom delu, ali to nije dovoljno za dobijanje počasnog doktorata nigde u svetu, pa ni kod nas“, kaže Brdar i dodaje da postoji ono „nešto“ što dr Volzeru nedostaje za najveće akademske počasti. A to su, kako Brdar kaže, „zasluge za promociju naše kulture, naše nauke u njegovoj zemlji i doprinos uspostavljanju veza Beogradskog univerziteta i njegovog Prinston univerziteta i to interdisciplinarno. Zato se dobija počasni doktorat! Uostalom, dr Volzer se zahvalio našem univerzitetu tako što je u svojoj iskrenosti pokazao da je nedostojan tog priznanja“. Kako? „On kaže Kosovo je otišlo i nema više razloga da se vraća. Usput komunistička uteha, u stilu, ’Srbima na Kosovu je danas teško, treba im pomoći’. Šta imaju Srbi od te priče!?

To samo znači da je Volzer najdirektniji zastupnik politike svoje države“, objašnjava Brdar i dodaje: „Ako naša vlast mora da uvažava stav Vašingtona, ko kaže da je i Beogradski univerzitet obavezan da dodeljuje počasne doktorate onima koji „filozofski“ brane NATO bombardovanje Srbije!? Zatim, Volzer je pokazao da je politički filozof ali da je za politiku amater. Ne kontroliše posledice svojih reči. On kaže: ’Da je NATO-a bilo na terenu, ne bi bilo bombardovanja!’ Pa to je trivijalnost!“

A sada, zašto bi zalaganje samo za kopnenu intervenciju bila trivijalnost, ako bi tako bilo manje žrtava? Brdar smatra da to nije tačno jer bi NATO ovde naišao na otpor, a za deset poginulih američkih vojnika digli bi Šestu flotu, odnosno, opet bi nas bombardovali. I to žešće. Jer bi to bombardovanje, zbog smrti američkih vojnika, bilo neselektivnije, iz osvete bi se više lupalo po civilnim ciljevima. Ono što je NATO učinio tokom 79 dana bombardovanja ne može da se opravda nikako, a pogotovo ne filozofski i etički.

„Volzer ne podržava samo politiku svoje vlade, on napada i kritičare američke zvanične politike, a to je, otvoreno rečeno, zloupotreba filozofije u političke svrhe. To je zasenjivanje prostote! Izađi i pošteno reci: `Ja sam demokrata i Amerikanac. Odobravam bombardovanje Srbije!` Ali nemoj da to filuješ filozofijom!“, kaže Brdar.

Jedan gol razlike bio je dovoljan za nacionalnu fubalsku euforiju, a Brdaru i Jokiću će biti potrebno mnogo više da bi se javno čuo njihov protest protiv dr Majkla Volzera koji se, između ostalog, zalaže za palestinsku državu u Izraelu i za albansku državu u Srbiji. Može se reći da je dr Volzer tu dosledan. Ali to ne isključuje Brdarevo pravo i dužnost koja proističe iz, kako sam kaže, njegovog nacionalnog osećanja samopoštovanja. „Niko ne sme da vas ugrožava kako na individualnom nivou tako i na nivou države. Zato svaka uvreda od ozbiljne vlade dobija reakciju. Znate li da je Čomskom zabranjen ulazak u Izrael, valjda zato što je hteo da razgovara sa Palestincima. A Čomski je izraelska dika, trebalo bi da se ponose njime!“, zaključuje Brdar.

Sve rečeno, napisano i razaslato na pedesetak adresa akademskih profesora širom sveta, izgleda neće biti dovoljno da se razbije ćutanje glavnih aktera koji se vladaju kao da javnog protesta i poziva na ostavku nikada nije ni bilo. „Fakultet političkih nauka je ipak institucija koja ne mora da odgovara na protest dva čoveka“, kaže prof. dr Ilija Vujačić, dekan FPN sa koga je potekla inicijativa da se dr Volzeru dodeli počasni doktorat.

Zanimljivo je da se Filozofski fakultet ne pojavljuje kao supredlagač za dodelu počasnog doktorata dr Volzeru koji je po vokaciji i naučnom opusu pre svega politički filozof a zatim i politikolog.

„Pa, Volzer, ipak, nije neprikosnoven filozofski autoritet. On i nije običan filozof, on je telal američke politike, koji ima platu 200.000 dolara godišnje na Prinstonu. I simptomatično je da on ni ne pokušava da uspostavi distancu prema zvaničnom diskursu američke politike. Kada čitate te njegove tekstove, zapanjeni ste koliko su prazni“, kaže Brdar koji ne spori Volzeru pravo da u Srbiji iznese svoje mišljenje o bombardovanju, ali: „Imam pravo i ja, kao čovek ove zemlje, kao Srbin, koji je kao i svi mi ovde čekao bombe, da kažem šta mislim o Volzeru kao američkom građaninu koji priča o bombardovanju letujući u Vrnjačkoj Banji. Ali, ako se političkom filozofu Volzeru dozvoli da u Beogradu na naučnom skupu opravdava NATO bombardovanje moje zemlje, u tom slučaju imam građansku, nacionalnu i intelektualnu obavezu da ga javno raskrinkam i mediji mi to moraju omogućiti.“

A što se medija tiče, čudi što o pozivu rektoru da podnese ostavku ćute čak i tabloidi.

Sam rektor Kovačević za NIN kaže da zna za otvoreno pismo, ali ostavku neće podneti, jer: “Rektora smenjuje onaj ko ga postavi, a ostavku mogu da traže samo Savet i Senat Univerziteta. Onog trenutka kada oni koji su glasali za mene budu tražili moju ostavku, ja ću se povući. Ovako, ne vidim razlog zašto bih to učinio. Nisam na svoju ruku doneo tu odluku, sve je urađeno po predviđenoj proceduri.“ To što su on i neki članovi Komisije bili beznadežno neinformisani o kandidatu kome je dodeljen počasni doktorat kao da nema veze, kao da je neznanje odjednom postalo „olakšavajuća okolnost“ na Beogradskom univerzitetu.

Ali, iznebuha, oglasio se - Noam Čomski!? Njegove reči odzvanjaće ne samo u Beogradu, već u tzv. međunarodnoj naučnoj zajednici.

A, evo šta je Čomski za NIN izjavio: „Savremena teorija pravednog rata je, najvećim delom, intelektualna i moralna sramota, a Volzer je jedan od onih koji su najviše doprineli njenom srozavanju na nivo jeftinog instrumenta apologetika koje favorizuje država. U njegovom slučaju, to su dve države - SAD i Izrael.“

Photography: Lidija Kujundžić (all rights reserved)
Objavljeno 24. juna 2010. godine u nedeljniku NIN broj 3104