DRŽAVA PROTIV BAJKERA

Porez iz pizme

photo courtesy: Unija motorciklista Srbije

Motociklisti, prilikom registracije, plaćaju bezobrazno visok porez i zato će protest „turirati“ do daske, sve dok Ministarstvo finansija ne promeni politiku

Subota 17. jul nije bila dovoljno vrela za bajkere iako je živa u barometru podrhtavala oko 35 stepeni Celzijusovih. Njih hiljadu opet je dobro protreslo Beograd, buneći se što ih država primorava da kod registracije dvotočkaša plaćaju veći porez, po mutiranoj Šešeljevoj taksi na luksuz. Protest je prijavila i u saradnji sa policijom organizovala Moto asocijacija Srbije (MAS), podržala ga je Unija motociklista Srbije (UMS), a Asocijacija motociklista Srbije (AMS) to nije učinila zvanično, mada je preko foruma www.bjbikers.com pozvala sve koji žele da krenu u ovu protestnu vožnju od Ušća do Narodne skupštine, Ministarstva finansija i nazad.

Dakle, svi bajkeri se slažu da je važeći zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara čista diskriminacija.
„Usvajanje poslednjih izmena i dopuna Zakona krajem aprila 2009. godine ide na našu štetu. Nesrazmerno više plaćamo porez na upotrebu motornih vozila, pa tako za `suzuki GSF 1250 bandit`, koji nov košta oko 8.500 evra, plaćamo 37 puta veći porez nego za automobile poput: `sandera 1.1`, `sitroena C1`, `fabije 1.0` ili `pola 1.0`“, kaže Igor Sinobad, iz UMS-a, a on je kolegama iz MAS-a pomogao da napišu zvaničan zahtev Vladi Srbije, odnosno Ministarstvu finansija.

Razmimoilaženja među bajkerima su „klinačka“, kao, ko je prvi pokrenuo ovo bitno pitanje, ali se i ozbiljno razmišlja o tome šta je najbolje rešenje.

MAS u zahtevu od 1. aprila 2010. traži ukidanje ili smanjenje poreza na upotrebu motornih vozila.

„Svesni smo da ekonomska kriza, a i uopšte situacija u društvu, ne ostavlja veliki prostor Vladi za odricanje od budžetskih prihoda. Ipak, naglašavamo da ukidanje ili smanjenje navedenog poreza zanemarljivo utiče na ukupan iznos budžeta i njegove korisnike. Imajući u vidu podatke Republičkog zavoda za statistiku, u 2009. registrovano je 1.895.667 vozila, od čega je registrovanih motocikala svega 34.500, tj. manje od dva procenta“, piše u zahtevu MAS-a kojim se predlaže da se porez razrezuje prema vrednost motocikla.

Iako je Ministarstvo finansija trebalo da u roku od 15 dana odgovori, u MAS-u, kao i u UMS-u, kažu da ih Vlada nije udostojila nijedne reči.

U AMS-u razmišljaju nešto drugačije, ali to za sada ne ugrožava samu ideju protesta niti tradicionalnu bajkersku solidarnost.

„Zahtev smo uputili 31. marta i tražili smo da se izmeni kategorizacija motocikala prema radnoj zapremini umesto prema iskazanoj snazi, u žargonu prema konjskim snagama, a ne prema kubicima“, kaže Ivan Pavlović Pablo, predsednik AMS-a, kome takođe smeta nesrazmernost oporezivanja u istoj kategoriji vozila kao i nesrazmerno umanjenje procenta po osnovu starosti.

On tvrdi: „Motocikli su izostavljeni iz stava 3, člana 4. Zakona, a po kome za putničke automobile i kombi vozila starosti 20 i više godina, porez iznosi svega 20 odsto.“ AMS je predložio formiranje radnog tela u kome bi pored nadležnih bili uključeni predstavnici motociklista, a kako bi analizirali, ocenili pravni i tehnički osnov zahteva i Ministarstvu finansija podneli predloga izmena i dopuna važećeg zakona. Odgovor iz sektora za fiskalni sistem Ministarstva finansija stigao je u AMS 13. aprila 2010. godine. U bukvalno dve rečenice mr Nataša Kovačević, pomoćnik ministra, kaže i to: „Vašu inicijativu razmotriti kod narednih izmena i dopuna Zakona“. A kada će to biti, ne kaže se.

Buntovni bajkeri brzo su skapirali da to može biti i nikada, i zato je njih dve hiljade 17. aprila krenulo u prvu protestnu vožnju. Pošto se, kako oni kažu, vlast „nije uzela u pamet“ akciju su ponovili. I tako su navukli još više pizme na sebe.

Kolona je iznenada zastala, saobraćaj na Slaviji je stao, jer je, kako kaže Sinobad, „jednom od učesnika protesta pozlilo od vrućine i pao je s motora“.Razumevanja i samilosti za bajkere generalno nema u Srbiji, na zlom su glasu.

Tako, čak i kad su im zahtevi, kao ovaj, opravdani, građani ih ne čuju, jer u glavama imaju sliku klinca sa kacigom na laktu, u japankama, koji na zadnjem točku obavezno bez auspuha Ulicom kneza Milana tera ljutu mašinu.

A tu je i „krvava“ statistika koja kaže da je 2009. bila gora od prethodnih godina; u 2.847 saobraćajnih nezgoda (u kojima su učestvovali bicikli sa motorom i motocikli) poginulo je 99 osoba, a povređena je 1.371. Ali za visoku stopu fatalnosti ne mogu se kriviti samo bajkeri, već se mora uzeti u obzir (ne)kultura svih ostalih na drumovima i ulicama koje su u katastrofalnom stanju – rupa do kratera.

Profesor dr Milan Vujanić, šef Katedre za bezbednost u saobraćaju na Saobraćajnom fakultetu, kaže: „Motociklisti opravdano traže smanjenje poreza. Mora se uzeti u obzir da se motori malo koriste kada su vremenske prilike nepovoljne, pre svega zimi. Osim toga, disproporcionalno su oporezovani u odnosu na putnička vozila“. Vujanić veruje da bi eventualno vredelo razmisliti o povećanju cena obaveznog osiguranja ako se ostale dažbine smanje. On, koji je nekada davno imao dozvolu za A kategoriju, više se ne vozi na dva točka, ali nije protiv motora. „Motori manje zagađuju životnu sredinu, manje zauzimaju prostora na saobraćajnicama i prostora za parkiranje. Smatram da država treba da stimuliše korišćenje motocikala, ali prvo treba stvoriti bezbedno okruženje za njih. Potrebna je praktična obuka pre nego što se dobiju L tablice, treba obučavati ostale učesnike u saobraćaju, jer su motociklisti deset puta ugroženiji. Ranjivi su jer se gotovo svaki udes u njihovom slučaju završava padom i nekakvim povredama“, kaže Vujanić.

Mogućnosti za dogovor je mnogo – do septembra. A onda, ukoliko se ništa ne dogodi, bajkeri kreću u ofanzivu.
„Radikalizovaćemo naše proteste“, kaže Igor Sinobad koji ne poziva na nasilje, već nagoveštava da bi protestne vožnje mogle da se dogode spontano i usred špica nekog od radnih dana.

A ko zna, možda naši bajkeri potraže nadahnuće kod drugara iz Hrvatske. Oni su 2008. godine na Malu Gospojinu, u jeku turističke sezone, napravili golemu gužvu plaćajući, lipu po lipu, taksu od oko 600 kuna za prolaz kroz tunel Učka, tako da im je, ubrzo, vlast za 40 odsto smanjila sve cestarine i slične dažbine.

Objavljeno 22. jula 2010. godine u nedeljniku NIN broj 3108