Majkl Volzer, profesor sa Prinston univerziteta

Nisam mesija rata!

U kafani „Manjež“, negde oko dezerta dr Majkl Volzer, profesor emeritus na Institutu za napredne studije Prinston univerziteta, 16. juna 2010. godine govorio je za NIN. I kako novopečeni počasni profesor Univerziteta u Beogradu sam priznaje: „Bilo bi mi lakše da sam hodao po minskom polju nego što sam NIN-u odgovarao na pitanja“.

Šta vam znači doktorat u zemlji gde deo javnosti smatra da ste poslednja osoba koja je trebalo da primi ovu počast?
- Neslaganja nisu jedinstvena samo za Srbiju. Slične argumente sam čuo i u Sjedinjenim Američkim Državama, jer sam se suprotstavio jednom ratu, ovom u Iraku, a drugi u Avganistanu sam podržao. Za jedne nisam dovoljno „jak“, za druge sam previše „militantan“.

Srbija nije jedina studija slučaja u vašem opusu. Da li vam je u Ruandi ili Vijetnamu dodeljen počasni doktorat?
- Nemam mnogo počasnih doktorata izvan SAD. Jedan je iz Italije, a drugi iz Izraela.

Kad kažete mi, mislite na?
- Nas Amerikance i uopšte na ljude sa Zapada.

Podržali ste intervenciju NATO-a na Kosovu?
- Ako postoji veoma jaka podrška stanovništva za nezavisnost Kosova, ako se centralna vlast u Beogradu opire nezavisnosti i ako se najavljuje da će rat biti veoma krvav, onda je intervencija bila opravdana.

Da li to znači i neophodna?
- Priznajem da je na Kosovu bilo neopravdanog nasilja i terorizma na obe strane. I to mora uticati na način intervencije, jer morate pokušati da intervencijom ne dovedete na vlast teroriste na Kosovu.

Ovde postoji stav da je bombardovanje zapravo išlo naruku Miloševiću, a vi ste ipak bili za vojnu akciju?
- Mi smo svi bili pod uticajem masakra u Srebrenici. To što se dogodilo u Srebrenici je bilo mnogo bitnije nego ono što se zaista događalo na Kosovu.

Iz straha od Srebrenice bombardovali ste SRJ?
- Veliki je bio strah da će se situacija ponoviti.

Da li je bombardovanje SRJ zbog Kosova i eventualnih masakra za vas bio rat ili humanitarna intervencija?
- Kada humanitarna intervencija ima i vojnu komponentu to je rat.

Hoćete li podržati Hispanoamerikance u Teksasu ako zatraže svoju državu?
- To je vrlo zanimljiva analogija. Ali, oni nijednom nisu dobili podršku većine stanovništva. U Kanadi imate takozvani asimetrični federalizam, gde Kvebek ima prava koja ostali nemaju.

Hoće li se to u SAD dogoditi?
- Pretpostavljam da neće, zato što imamo disperzija hispanoameričkih emigranata po celoj teritoriji SAD. A i ako se to dogodi u većem delu stanovništva recimo Arizone, Novog Meksika ili Kalifornije, onda su asimetričan federalizam i politički aranžmani koji uključuju i secesiju nešto o čemu bismo morali otvoreno da razgovaramo.

Ako bi secesionisti u SAD toliko ojačali, može se pretpostaviti da bi bilo nasilja. Ko bi onda pokrenuo humanitarnu intervenciju?
- Nije lako intervenisati protiv Kine ili Rusije. A zdrav razum je nalagao da ako bismo poduzeli intervenciju zbog Tibetanaca to bi bila katastrofa i za Tibetance i za sve ostale. I zato je najbolje da ništa ne učinite.

Da li ste se upoznali sa profesorima koji vas smatraju mesijom rata?
- Niko nije došao da mi to kaže, otvoreno, oči u oči. I da ne bude nesporazuma, nisam mesija rata iako sam bio za NATO intervenciju na Kosovu. I ne samo na Kosovu.

Objavljeno 24. juna 2010. godine u nedeljniku NIN broj 3104