Neću da budem talac

Premijer Republike Srpske, kako sam kaže, podneo je ostavku jer nije hteo, nije mogao da bude talac pretnji i ultimatuma lorda Ešdauna

Lek za nedovoljnu saradnju Republike Srpske sa Haškim tribunalom toliko je gorak da je Dragan Mikerević, premijer RS, podneo ostavku nepunih 24 sata pošto je lord Pedi Ešdaun, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, objavio nove kaznene mere koje je propisao RS. O razlozima ostavke, prirodi i posledicama kaznenih mera, ukidanju Ministarstva unutrašnjih poslova RS i hvatanju haških optuženika Mikerević govori za NIN.

Verujete li da će građani razumeti razloge zbog kojih ste, u ovom možda kritičnom trenutku za RS, podneli ostavku?

- Građani Republike Srpske razumiju i podržavaju, bez obzira na političke opcije, one nosioce najviših funkcija koji se bore za vladavinu prava, za poštovanje Ustava i u tom okviru zaštitu interesa RS. Na taj način se brane interesi i Bosne i Hercegovine.

Žrtvovali ste se za narod?

- Ne, samo sam učinio ono što mi je osjećaj odgovornosti nalagao. Nisam spreman da prihvatim a još manje da sprovodim prijetnje i ultimatume visokog predstavnika. Uvjeren sam da ove odluke visokog predstavnika nikom u BiH neće donijeti ništa dobro jer se njima grubo krše najviši pravni akti i omogućava se vladavina sile.

Još pre nego što je počelo da se šuška kakva bi kazna ovaj put mogla da zadesi RS, zabrinuli ste se da institucije RS mogu biti dovedene u pitanje. Na osnovu čega ste to zaključili?

- Nažalost, Bih prate razni neuspjesi na mnogim poljima ali gotovo se naviklo da je dežurni krivac RS i njene institucije. Navikli smo i da svakog dana neko od međunarodnih zvaničnika kaže kako mnogo pričamo a malo radimo kada je rijč o hapšenju haških optuženika, te da zato treba vrednovati samo rezultate. Niko ne može osporiti velike napore ove vlade u protekle dvije godine, ali ni čvrsto opredjeljenje institucija RS da izvršavaju sve, pa i ovu međunarodnu obavezu. Napori i odlučnost nisu uvijek garant da će se ostvariti ono što želimo. Shvatio sam da ukoliko ne budemo imali konkretnih rezultata, biće opet kriva RS i njene institucije. Pored institucija RS postoje i druge institucije koje građani plaćaju porezima, kao što su OBS, DGS, SIPA, a i snage međunarodne zajednice, koje su mnogo puta do sada javno objavile rok do kada će pohapsiti optužene za ratne zločine, ali to nisu uradili. Time naravno ne želim da izbjegnem dio odgovornosti ljudi iz RS, ali želim da istaknem da će se, bez obzira ko vršio funkcije, uložiti maksimalni napori na izvršavanju međunarodnih obaveza.

Sada kada se zna šta kaznene mere lorda Ešdauna predviđaju, da li se plašite nestanka RS?

- Svaki pokušaj nasrtanja na Republiku Srpsku uveo bi BiH u neizvjesnu budućnost. Ja se nadam da to, osim političkih avanturista, niko ne želi, a posebno visoki predstavnik.

Kako komentarišete očigledno neograničenu moć visokog predstavnika?

- Visoki predstavnik donosi odluke na koje se jedino možete ljutiti, ali to ne pomaže, jer nemate kome da se žalite, a kamoli da mijenjate njegove odluke. To je, po mom mišljenju, apsolutizam a ne demokratija.

Uostalom, demokratska javnost Evrope, pa i neki zvanični organi, recimo ministarstva inostranih poslova Rusije i Francuske, sve ozbiljnije ukazuju na nedemokratsko, pa i pristrasno ponašanje visokog predstavnika. To što ima podršku nekih političkih partija bošnjačkog i hrvatskog naroda ne znači da ima podršku građana BiH. Podršku srpskog naroda sigurno nema.

Visoki predstavnik bi mogao biti i faktor nestanka a ne reforme MUP RS?

- Reforme policijskih snaga u Bih su nezaustavljiv proces. Građanima BiH potrebne su organizovanije, racionalnije i profesionalnije policijske strukture. Oni koji nisu spremni na saradnju i međusobno uvažavanje zahtijevaju unitarna rješenja, koja najčešće izgledaju kao pokušaj hegemonije jednih nad drugim. Simptomatično je da u ovom trenutku najjača politička partija bošnjačkog naroda reaktivira ideju o stvaranju bosanske nacije.

Ono što neko zaista želi učiniti, zapravo je ukidanje MUP RS. Vlada RS ne može biti za takvo rješenje, nemamo pravo da se lišimo institucija na koje i po Dejtonskom sporazumu i po Ustavu BiH imamo pravo.

I zašto onda Karadžić i Mladić nisu uhapšeni?

- Ja sam predsjednik Vlade Republike Srpske nepune dvije godine, i odgovorno izjavljujem - da nam se ukazala bilo kakva mogućnost, oni bi bili uhapšeni. Kao predsjedniku Vlade, nikada mi nije bio predočen nijedan dokaz o njihovom prisustvu na prostoru RS. Uostalom, ništa mi i nismo mogli uraditi na svoju ruku. U BiH je boravilo 30 000 vojnika SFOR-a, sada 7 000 vojnika EUFOR-a, a imali smo IPTF, a sada imamo EUPM. Mirovne snage su opremljene najsavremenijom tehnikom, dobro obučene i organizovane. A nije tajna ni to da na ovom prostoru djeluju brojne obavještajne službe. Svaki naš policajac, i MUP u cjelini, prošao je provjeru i posjeduje sertifikat IPTF-a. Na kraju ispada da je slabo opremljena i još slabije nagrađena policija RS jedini krivac.

Objavljeno 23. decembra 2004. godine u nedeljniku NIN broj 2817.

Ešdaun nema nadležnosti da ukine RS

“Najpovoljnije za sve nas a i za njih je da se predaju, ako neće, oni moraju biti uhapšeni. I tačka. Nema puno pametovanja”

Kada je pre šest meseci Pedi Ešdaun, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, smenio 59 funkcionera Srpske demokratske stranke, rečeno je da je to zato što su pomagali nekadašnjeg predsednika partije Radovana Karadžića, a sada haškog optuženika, “glavu duboko korumpirane i široko razgranate kriminalne mreže koja pljačka vlastiti narod kako bi ostao izvan domašaja pravde”. Uprkos ekskomuniciranju ovih ljudi i akcijama SFOR-a, Radovan Karadžić i Ratko Mladić nisu privedeni. Nezadovoljan, pre svega radom policije RS, Ešdaun je odlučio da 16. decembra ponovo kazni Republiku Srpsku. Za razliku od ministara NATO zemalja i glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, većina Srba veruje da je motiv međunarodne zajednice zapravo postepeno ukidanje RS. U iščekivanju novih kazni za RS, Dragan Čavić, predsednik RS, odgovorio je najpre na pitanje kakav je tretman 59 smenjenih funkcionera SDS-a koji su sudu u Strazburu podneli tužbu protiv Pedija Ešdauna.

- Njihov tretman je gori nego onih u Hagu. Optuženi u Hagu imaju pravo žalbe apelacionom odeljenju suda, imaju pravo na advokata, imaju pravo da se suoče s činjenicama, da se brane. Ovi drugi nemaju ta prava jer im je izrečena presuda na koju nema prava žalbe. Odluka visokog predstavnika zabranjuje da rade u političkoj stranci, da budu birani i imenovani na bilo koju javnu funkciju. Tim ljudima ukinuto je pravo da raspolažu računima i što je najgore, ti ljudi su izopšteni iz društva. Drugi ljudi se boje da kontaktiraju sa njima. To je kršenje temeljnih prava konvencija Savjeta Evrope.

Može li se reći da je bar jednog od 59 smenjenih političara nepravedano sustigla Ešdaunova kazna?

- Da je pravedno, onda bi oni koji su donijeli odluke dali dokaze za svoje tvrdnje Tužilaštvu koje bi pokrenulo krivične postupke protiv tih osoba pred sudom. Ovako su ovi ljudi izopšteni samo na osnovu kvalifikacija.

Zato i kažem da je u suštini ovo politička odmazda - pedeset za jednog.

Ipak, znajući Ešdauna, RS će biti kažnjena 16. decembra i to verovatno vrlo oštrim sankcijama, zar ne?

- Jeste to značajan datum za nas, ali to nije dan D. Nije smak svijeta.

Šta očekujete?

- Dogodiće se nešto što se dešava i u razredu - neko će da bude kažnjen. Smatram da je to apsolutno nepotrebna manifestacija brutalnosti, intervencionizma, imperijalizma, supremacije. Ne vidim kako bi to bila manifestacija te neke demokratije u koju treba da ide ova zemlja.

Zapravo, kako je moguće ukinuti RS - izmenom Ustava BiH, odlukom visokog predstavnika, aneksom Dejtonskog sporazuma, rezolucijom Saveta bezbednosti UN?

- Ešdaun je svjestan da nema nadležnosti da ukine RS. To može da učini samo srpski narod, odnosno njegovi politički predstavnici, ukoliko prihvate da se izmeni Ustav. Aneks četiri Dejtonskog sporazuma dopušta mogućnost rekonstrukcije unutrašnjeg uređenja BiH u kome RS ne bi postojala. S obzirom na to da to srpski narod neće, a to je svima jasno, RS će opstati.

Sigurni ste?

- Ipak, jedna vrlo opasna teza danas se razvija u nekim bošnjačkim političkim krugovima ovdje. A to je da BiH trebaju međunarodne trupe i međunarodna zajednica i njen intervencionizam da bi od jedne nedemokratske i regionalno vrlo problematične i ambiciozne Srbije zaštitila demokratske procese. Ako treba i promenom Ustava, ukidanjem RS.

U svom izveštaju Karla del Ponte nije rekla da “nema saradnje” sa Haškim tribunalom, nego da je nije bilo dovoljno. Da li je to značajna izmena u njenoj retorici?

- Ministar policije Matijašević i ja bili smo na sjednici za implementaciju mira sa njom. Ja znam da oni znaju da su naše namjere potpuno jasne, da ne postoji opstrukcija, da radimo. Na kraju krajeva, i ona u svom izvještaju kaže da se vrlo mali broj osoba sa optužnice nalaze na prostoru BiH, odnosno RS.

Već gde?

- U Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i tako dalje.

Koliko su političari u RS svesni da je u RS, ako hoćete i Srbiji, izručenje Karadžića i Mladića nešto što se mora učiniti što pre?

- Mi u RS i Srbiji možemo da se mijenjamo beskonačno kao na traci, ali pitanja saradnje sa Hagom su jednakom težinom na svakom. Bez nekog posebnog moralisanja i pametovanja, taj teret nam je o vratu i proizlazi iz one stare narodne “sila boga ne moli”. Zavisno od praktičnog odnosa i mudrosti o ovom pitanju, od skidanja ovog tereta sa vrata, zavisiće pozicija RS u međunarodnim odnosima, u okviru Bosne i Hercegovine, i isto tako i državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Ima li tu mesta dilemi?

- Suština je da se odnos prema Hagu ne može staviti u politički tretman, nego se on može staviti samo u tretman ispunjavanja zakonskih obaveza. Šta ja imam da politiziram kada je u pitanju saradnja sa Hagom? Parlament Republike Srpske usvojio je Zakon o saradnji sa Hagom. Krivično djelo ratnih zločina ne zastarjeva. Ovo je mačiji kašalj prema onome šta će da se dogodi u ovoj zemlji kada predmeti počnu da se rješavaju ovdje i kada to postane masovna pojava pred kantonalnim sudovima, sudom Bosne i Hercegovine.

Koliko ste vi lično zadovoljni nivoom saradnje RS sa Haškim tribunalom?

- Dugo vremena je ovo pitanje ignorisano i minimizirano. Danas to nije tako, jer nije više političko pitanje.

Šta bi konkretno moglo da se navede kako bi se opovrgle tvrdnje Ešdauna da policija RS ne radi svoj posao?

- Da ne govorim o detaljima, ali znam da je ove godine bio veliki broj operativnih akcija. Naravno, kad operativne akcije Ministarstva unutrašnjih poslova ne uspiju, onda se kaže - to je falš. Kad se desi greška, odnosno kad se desi kobna greška, kao što se desila u Višegradu kad je izgubio život jedan haški optuženik, opet smo mi krivi.

Želite reći da ne valja kad radite, a ne valja ni kad ne radite?

- Republika Srpska je uvek kriva. Radiš, kažnjen si, ne radiš, kažnjen si. Oni moraju da znaju, ako kazna slijedi svakako, onda nećemo raditi. Oni ne žele da priznaju da je SFOR imao sramotne operativne akcije. Pokupili su čovjeka u istočnom dijelu RS, isporučili ga Hagu i tek tamo se konstatovalo da je to brat optuženog, a ne optuženi. U Banjaluci su pokupili čovjeka koji nema veze sa optuženim, trideset godina je mlađi od onoga koga traže. Nigdje nije bilo njihovih akcija koje nisu bile potpuna brljotina. Ne daj bože da se nešto tako desilo nama.

Ešdaun tvrdi da je lokalna policija dojavom pomogla Gojku Jankoviću da u Foči izbegne hapšenje.

- Ali činjenica je da je MUP RS izveo akciju i u jednom danu uhvatio osam osoba na području istočnog dijela RS i isporučio Kantonalnom sudu u Sarajevu. Niko to nije naglasio. Ne treba da nas hvale, to je pravna obaveza, ali se pitam zašto realno ne vrednuju takve stvari.

Ipak, isporučivanje Karadžića, Mladića i drugih haških optuženika nije isto što i isporučivanje osoba Kantonalnom sudu u Sarajevu?

- Tačno. Daleko teže doživljavam isporučivanje ljudi na Kantonalni sud u Sarajevo. Mislim da bi svakome, emotivno, bilo lakše svarljivo da je u jednom danu, ako je moguće, svih 14 ljudi pohapšeno i isporučeno Hagu, nego sudu u Sarajevu.

Zašto?
- Jer ne vjerujem u objektivnost, apsolutno ne vjerujem u mogućnost da se objektivno sudi. Ljudi u RS ne vjeruju da će im Bošnjaci suditi nepristrasno.

Premijer RS strahuje da bi nehapšenje optuženih za ratne zločine moglo ozbiljno dovesti sve u pitanje. Da li smatrate da bi se na udaru Ešdaunovih mera mogli naći ne samo pojedinci, već i institucije, kao recimo MUP RS?

- Ne bih se začudio, s obzirom koliko govore da je neefikasno, da ne ispunjava obaveze. To smo svi slušali kada je bila u pitanju obavještajna bezbjednosna agencija. Proveli smo čitavu reformu, agencija je pod direktnom nadležnošću Savjeta ministara BiH i opet ništa. Niko je ne spominje, niko se ne pita šta agencija sada radi. Agencija se uopšte ne bavi pitanjima optuženih za ratne zločine.

Šta vi mislite da agencija radi?

- Ko to zna? Možda špijuniraju nas političare.

Strahujete li da ukoliko potraje restriktivan odnos Ešdauna prema političarima i institucijama, u RS može doći do pogoršanja situacije koje bi Bosnu udaljilo od napora da se integriše u EU, Partnerstvo za mir?

- Ulazimo u vrlo kritičnu fazu, jer je preostalo malo razumnih ljudi koji imaju strpljenja. Voda nam je svima došla preko glave. Dolazi trenutak u kome se sve može preobratiti u jednu potpuno radikalizovanu političku situaciju. Čak sa mogućnošću da se ignoriše državnost BiH. Ne bih se iznenadio da građani pokažu neposlušnost prema sistemu.

Bojite se da može doći i do nasilja?

- Ne mislim da može doći do obnove nasilja, ali sigurno može doći do jedne paralize integracionih procesa. Nemoguće je više trpiti i nositi teret krivice kada znaš da si u pravu. Tužno mi je kad pomislim da je jedini period u kome je ovaj narod ovdje živio u slobodi - vrijeme komunizma, represivnog jednoumlja, etatizma i idolopoklonstva.

Nedavno se u medijima pominjalo da ste navodno od Milorada Dodika dobili adrese lokacija na kojima bi optuženi za ratne zločine mogli biti i da ste te adrese dostavili Vojislavu Koštunici?

- To su gluposti. Ni Koštunica, i isto tako ni ja, a ni Tadić, nismo govorili, a kamoli razmjenjivali bilo kakva imena ni adrese. Koliko znam, MUP RS je MUP-u Srbije i BIA, dostavio podatke i saznanja na temelju istraga koje su sprovodili o mogućim lokacijama, adresama i imenima osoba sa haških optužnica. Tražena je potpuno operativna saradnja, jer je to interes obe zemlje.

Na ovakve dezinformacije gledate kao na vrstu pritiska ili prosto kao na glupavost?

- Mislim da to nije glupavost, već da je to jedna smišljena tendencioznost.

Ko bi imao interesa da vas, Koštunicu i Dodika diskredituje na takav način?

- Oni kojima odgovara da smo političke mete.

Isti oni koji vam prebacuju što niste uhapsili Karadžića i Mladića?

- Vidite, varijacije na tu temu su bezbrojne. Ja znam da bi bilo najpovoljnije za sve nas i za njih da se predaju; ako neće, oni moraju biti uhapšeni. I tačka. Nema puno pametovanja. Treće solucije nema.

Može li se dogoditi da početak pregovora o statusu Kosova, koji najverovatnije sledi sredinom 2005. godine, utiče nepovoljno na situaciju u RS?

- Moglo bi, jer mnogi ne žele da Srbija bude ono što joj ne pripada - regionalni lider i svi sa strane čine sve da Srbe predstave na najgori način. Nema to veze toliko sa činjenicama, realnošću već ima sa neprincipijelnošću.

U kom smislu?

- Taj vještački stvoreni strah oko neke ideje velike Srbije, koja može da u Srbiji stvori politiku koja bi išla ka tome da se napravi zamjena Kosova za RS. To podgrijavaju, u stvari, oni koji žele da unište status Srba gdje god se nalaze, da dezintegrišu Srbiju i umanje suverenost Republike Srpske. Jednostavno, kada se jedno takvo krupno političko pitanje bude rješavalo u regionu, nervoza će se povećati. Mi to znamo iz ličnog iskustva.

Šta ste konkretno učinili do NATO samita, kako bi Ešdaunove sankcije bile što blaže?

- Sve što sam mogao. Pokušao samo da ubijedim ljude iz međunarodne zajednice da te sankcije ne vode ničemu, da se sankcijama u ovoj zemlji samo podstiče strah, a ne hrabrost.

Kada Ešdaun iznosi kritike na račun RS, da li imate prilike da iznesete neke podatke koje će ga razuveriti?

- Razgovori sa Pedijem Ešdaunom su krajnje otvoreni i korektni. Ni ja, ni on ne doživljavamo naš odnos kao lični, nego institucionalni. On ima svoj mandat, ja imam svoj mandat. Često su oni neprijatni po sadržaju i suprotstavljeni po stavovima. Dakle, odluke koje on donosi su vjerovatno potkovane nečim što mu je neko servirao. Postoji i drugi problem. Kod dijela međunarodne zajednice prema Srbima generalno, bilo ko da ih predstavlja, postoji jedno duboko nepovjerenje. Mi smo sve vrijeme objekti, a ne subjekti. Tragično je što je u našem životu mnogo folklora. Previše je epike u našoj politici.

Smatrate li da je SDS platio cenu epskih zanosa s kraja prošlog veka?
- SDS je platio veliku cijenu i još je plaća. SDS je ideološki, ustavni tvorac RS. Međutim, članovi SDS-a ponijeli su strahovitu ličnu odgovornost za sve ono što je to pratilo, uključujući i ono što nije prihvatljivo sa stanovišta opštih normi ratovanja i konvencija. Oni koji su činili zločine treba da plate cenu, ali ne možemo da plaćamo svi. Ne može narod plaćati cijenu naših promašaja, neodlučnosti i nesposobnosti da se upravlja sistemom.

Objavljeno 16.decembra 2004. godine u nedeljniku NIN 2816