Karl Bilt, bivši međunarodni posrednik

Balkanski
paket-aranžman

Srbija je opterećena političkim i ekonomskim troškovima beskonačnih konfrontacija na Kosovu. Srbija vezana za Kosovo bila bi Srbija koja se vezala za prošlost i koja rizikuje da propusti evropsku budućnost

Neposredno pošto je Kontakt grupa u Vašingtonu postavila osnovne principe za predstojeće pregovore o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije, nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Karl Bilt odgovorio je na neka pitanja koja mu je NIN postavio. Bilt nije želeo da komentariše da li će ovi pregovori biti teži od dejtonskih, tokom kojih je on bio kopredsedavajući, i šta je minimum odnosno maksimum koji su SAD ovaj put spremne da ponude Srbima odnosno Albancima.

Verujete li da Srbi i Albanci kao strane u pregovorima o budućem statusu Kosova imaju dovoljno političke hrabrosti i mudrosti neophodne da nađu najbolje rešenje za sve?

- Trenutno, ne vidim dovoljno neophodnog realizma ni u Beogradu ni u Prištini. Donekle je prirodno da se zauzimaju maksimalističke pozicije pre nego što pregovori zapravo počnu, ali mislim da je neophodno imati svest kuda vas to zaista vodi i koji su ustupci, odnosno kompromisi neophodni da dugoročnu stabilnost.

Uprkos snažnim pozicijama čini se da je malo verovatno da će Albanci dobiti potpunu nezavisnost odnosno da će Srbija zadržati Kosovo kao pokrajinu sa širokom autonomijom kakva je postojala pre nego što ju je Miloševićev režim ukinuo 90-ih. Šta vi vidite kao kompromisno rešenje?

- To će se tek pokazati. Sa sigurnošću mogu reći da će Kosovo dobiti neku vrstu nezavisnosti ali će mnogo vremena trebati da se dostigne potpuna nezavisnost, jer će biti postavljeno mnogo ograničenja. Možda će puna, formalna nezavisnost Kosova, koja uključuje članstvo u UN, biti povezana sa datumom kada će Kosovo imati mogućnost da postane član EU. Ako se stvari budu razvijale onako kako ja očekujem, Srbija će postati član EU mnogo ranije.

Čemu se Srbi mogu nadati od EU za kooperativnost tokom pregovora?

- Naravno, za Srbiju su to izgledi da postane član EU i da se oslobodi tereta koje joj Kosovo predstavlja.

U kom smislu je Kosovo teret za Srbiju?

- Srbija je opterećena političkim i ekonomskim troškovima beskonačnih konfrontacija na Kosovu. Srbija vezana za Kosovo bila bi Srbija koja se vezala za prošlost i koja rizikuje da propusti evropsku budućnost. Ovo govorim uz puno razumevanje i poštovanje značaja koje Kosovo ima za istorijsku evoluciju Srbije.

Kakav bi stav, po vama, bilo najkorisnije graditi u našoj javnosti?

- Pregovore bi trebalo posmatrati kao otvaranje puta ka boljoj budućnosti. Ključno je povezati ih sa otvaranjem ka Evropi. Ako se reforma nastavi u Srbiji verujem da takva mogućnost zaista postoji. Jako je značajno ovu perspektivu “bolje budućnosti” što više približiti Srbima koji su napustili Kosovo, kao i onima koji su još tamo. Bilo bi potpuno opravdano ukoliko bi Beograd zauzeo čvrst stav u ovim zahtevima.

Šta EU nudi Albancima u pregovorima o budućem statusu Kosova?

- Da se o njihovoj sudbini ne odlučuje u Beogradu već u okviru njihovog demokratskog sistema. Međutim, Albanci moraju da shvate da je obezbeđivanje multietničkog Kosova ključno i da međunarodna zajednica smatra da su do sada u tome bili neuspešni, što će naravno jako uticati na same pregovore.

Sami pregovori, a naročito njihova propast, potencijalno nose mogućnost da Kosovo, možda i region, zahvati novi talas nasilja. Vidite li takvu opasnost?

- Takvi rizici uvek postoje. Ukoliko bi došlo do iznenadnog talasa izbeglica koje u strahu za svoju budućnost napuštaju Kosovo, to bi bilo ne samo tragedija, već i opasnost za stabilnost u širem regionu. Zato je jako bitno da do toga ne dođe. Takođe, što se Kosovo više bude primicalo nezavisnosti postoji rizik da bi se probudile različite separatističke snage u postotomanskim oblastima, nezavisno od onih na Balkanu.

Poput onih na Bliskom istoku?

- U severnom Iraku i većem delu crnomorskog i kaspijskog regiona za koje verujem da će sa velikom pažnjom, zbog svojih interesa, pratiti šta se događa sa Kosovom.

Ko će biti ključni igrači u pregovorima o budućem statusu Kosova i da li će se neko od onih koji su imali značajnu ulogu u Rambujeu, poput Holbruka ili Medlin Olbrajt, i sada pitati za mišljenje?

- Ovo je nova igra. Predsednik Ahtisari će svakako biti ključni igrač, ali će to biti politički direktori koji predstavljaju ministre inostranih poslova u Kontakt grupi. Takođe, biće neophodno mišljenje i podrška sa granice evropskog pristupa. Tu će jako značajan biti komesar Oli Ren. Takođe tu su i oni koji su u Briselu uključeni u tekući dijalog o daljem proširenju (EU) i raznim balkanskim pitanjima.

Međunarodna zajednica očigledno ima mehanizme da pritiska obe strane u pregovorima, ali kakva je svrha prisiljavati Albance ili Srbe da potpišu sporazum koji neće primenjivati. Iskustvo Bosne puno nam govori o tome kakve posledice to može imati na samu primenu, zar ne?

- Izvesna doza pritiska u ovakvim situacijama uvek postoji, ako ni zbog čega drugog onda zato da bi se sprečila propast pregovora – što bi bilo jako štetno za sve. Zaista verujem da je jako bitno da se na kraju postigne nekakav dogovor. Ima mnogo onih koji bi se rado poigravali sa idejom neke vrste “međunarodnog diktata”, ali to bi moglo da bude jako opasno s obzirom na to da bi otvorilo mnogobrojne male i velike konflikte tokom primene sporazuma. Zato mislim da treba dati izvesno vreme za pregovore o budućem statusu Kosova.

Ako bi se, na primer, Srbija povukla usred pregovora da li bi međunarodna zajednica posegla za političkim i ekonomskim sankcijama?

- Siguran sam da će biti trenutaka kada će i Srbija i Kosovo zapretiti da će napustiti pregovore. Ali to nije opcija. Biće veoma teško da Srbija prekine pregovore o Kosovu dok traju pregovori sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom koji su od životne važnosti za njenu budućnost i blagostanje. Biti deo Evrope i međunarodne zajednice je paket-aranžman.

Objavljeno 17.11 2005. godine u NIN-u broj 2864

Jozef Griboski, direktor Insituta za religiju i javnu politiku iz Vašingtona

Kosovski kavez

Od 1999. godine privremena administracija na Kosovu delovala je suprotno važećim diplomatskim obavezama i normama i zato joj se ne može verovati kao jedinom garantu ljudskih prava i slobode za sve ljude Kosova.

Kao što smo već videli u skorašnjoj balkanskoj istoriji, svaka promena demografske ravnoteže koju je nametala jedna etička grupa kako bi ugrozila egzistenciju drugih grupa imala je kritične posledice po regionalnu stabilnost. Nažalost, ovi problemi do sada nisu na adekvatan način rešeni ni od strane UNMIK-a, ni od privremenih kosovskih vlasti.

Metodi mirovnih snaga UN obezbedili su izolaciju etničkih grupa, razdvajanje jednih od drugih, stvorili su kavez, tj. veštačku sredinu u kojoj se etničke tenzije mogu nekako zauzdati. Ali, mir ograničen kavezom nije pravi mir, niti predstavlja demokratsku praksu koja dopušta pojedincima i zajednicama da na najbolji način razviju svoje kapacitete (sposobnosti). Istinska transformacija Kosova koja podrazumeva uvažavanje prava manjina i poštovanje različitosti etničkih grupa svakako je neophodna – ali ih kosovske privremene vlasti nisu još obezbedile.

U sklopu priprema za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije apsolutno je neophodno da međunarodna zajednica ostane na Kosovu i obezbedi prava manjinama kao i da se funkcionisanje civilnog društva obezbedi na Kosovu. Povlačenje mirovnih snaga iz ove jako polarizovane sredine podeljene etničkim i religijskim granicama bio bi poziv koji bi doveo do eksplozije nasilja kakvu smo videli marta 2004. godine.

Davanje nezavisnosti Kosovu uništilo bi primenu međunarodnog prava i normi kojih se međunarodna zajednica do sada držala. Osim toga, to bi bio signal svakom budućem teroristi ili ubici, koji se ne ustručava da koristi smrt kao manifestaciju moći, da će nasilje biti politički nagrađeno.

Imajući ovo na umu, evo preporuka koje bi trebalo uvažiti u vezi sa kritičnom situacijom na Kosovu:
- Soren Jesen-Petersen, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu, mora zahtevati od privremenih kosovskih vlasti da usmere socioekonomsku politiku ka manjinama na Kosovu;

- UNMIK mora osnovati međunarodnu komisiju koja će naći i pravno goniti zločince nasilja od 17. marta;
- NATO mora dopustiti KFOR-u da proširi svoj mandat kako bi u potpunosti zaštitio sve ljude, kulturno-istorijske i religijske vrednosti na Kosovu i značajno unapredio komunikaciju i lanac komandovanja, kao i kooperaciju unutar KFOR-a;

- Mandat ombudsmana na Kosovu mora biti institucionalizovan na adekvatan način kako bi garantovao stanovnicima Kosova pravo žalbe institucijama Evropske unije i međunarodnim sudovima;

- Srpskoj pravoslavnoj crkvi mora se obezbediti da sve crkve, manastiri, zgrade, teritorija, groblja i vlasništvo budu pravno zaštićeni i fizički obezbeđeni od strane međunarodnih snaga;

- Međunarodna zajednica preko UNMIK-a i EU mora usmeriti pomoć na obnovu uništenih i oštećenih crkava kako bi mogle da nastave istorijsku ulogu i religijsku funkciju;

- Tešnja saradnja sa OEBS-om i strukturama EU sa kosovskim vlastima kako bi se nastavila ekonomska obnova i nadzor nad legislativnom, izvršnom i pravosudnom vlašću i procesima na Kosovu.

Objavljeno 11.11.2005. godine u NIN-u br. 2863

Holbruk ne isključuje novi rat
Albanci moraju da zarade nezavisnost, a najbolje će zaštititi svoje interese ako ohrabre Srbe s Kosova da počnu da se integrišu sa albanskim susedima na Kosovu, rekao je Berns

Već uvodna izjava demokratskog senatora Džozefa Bajdena nagovestila je da će “saslušanje” pred Komitetom za spoljne poslove američkog Senata o Kosovu, održano u utorak, biti zanimljivo. Amerikancima je jako značajno da pregovori o budućem statusu Kosova uspeju ne samo zbog sopstvenog imiya, samih Srba, Albanaca ili stabilnosti na Balkanu, već i zato što bi to, po mišljenju senatora Bajdena, bio vrlo zgodan primer da se i sa svim ostalim muslimanima poprave odnosi.

“Priština je jedan od svega nekoliko muslimanskih gradova na svetu gde se SAD ne samo poštuju, već i cene. Ako Kosovo završimo kako treba, podsetićemo muslimane širom sveta kako su SAD pritekle u pomoć kosovskom muslimanskom stanovništvu i pomogle mu da izgradi snažno, nezavisno, multietničko društvo”, rekao je senator Bajden.

Američki državni podsekretar Nikolas Berns vratio je fokus na samo Kosovo i 2006. godinu označio kao ključnu za rešavanje njegove budućnosti. Ta nova budućnost, bar po Bernsu, eksplicitno isključuje promenu granica i podelu Kosova. Da bi bilo jasnije kako će SAD, kao jedan od ključnih igrača, uspeti da nametnu svoju volju i interese, Berns je najpre definisao “zajedničko tle” kao želju svih etničkih grupa.

“Svi na Kosovu žele budućnost u kojoj će živeti bezbedno, učestvovati u demokratskoj vladi i uživati u ekonomskim mogućnostima”, rekao je Berns obraćajući se i svima koji još eventualno razmišljaju o upotrebi nasilja kao “dobrodošloj tehnici” tokom pregovora o budućem statusu Kosova. Wima je Berns ponovio da su se sve zemlje u Kontakt grupi složile da takve igrače eliminišu, kao i da se jednom započet proces promene statusa neće prekidati.

“Albanci moraju da zarade nezavisnost. Prvo, Kosovo mora da nastavi da razvija funkcionalnu i demokratsku vladu koja može obezbediti vladavinu prava. Drugo, mora biti širokih garancija za bezbednost manjina i decentralizacije vlasti. I, konačno, Kosovo mora da uveri susede da neće širiti nestabilnost”, rekao je Berns, koji je Beogradu istom prilikom poručio da će najbolje zaštititi svoje interese ako ohrabri Srbe s Kosova da počnu da se integrišu sa albanskim susedima na Kosovu.

Drugi panelista pred senatskom komisijom Ričard Holbruk istakao je da Bernsa čeka đavolski težak posao. Gori nego onaj koji je on imao u Bosni, a potom i na Kosovu.

“Rat u Bosni je gotov i neće se nastaviti, ali to ne važi za Kosovo. Tamo rat može da izbije svakog trenutka. Tenzije između glavnih etničkih grupa su jake kao i nekada, a izgubljene su četiri ključne godine u propaloj SAD-EU-UN teoriji zvanoj ‘standardi pre statusa’ – koji su zapravo bili način da se izbegne akcija…”, rekao je Holbruk pred Komisijom, dodavši da on ne vidi drugi status Kosova osim nezavisnosti.

Objavljeno 11.11.2005. godine u NIN-u br. 2863