Prošle subote u Beogradu Mišel Bazio (80) „treći mason sveta“ je, ekskluzivno za NIN, najavio da će visok položaj u svetskoj masoneriji ustupiti Draganu Đuriću (49), najmlađem grandkomanderu u Ujedinjenim vrhovnim savetima sveta
U prošlu subotu, u privremenom masonskom hramu, to jest, u poslovnoj zgradi „Posejdon“ na beogradskom Starom sajmištu, održana je 18. godišnja skupština Velike nacionalne lože Srbije (VNLS). Radu skupštine, pored delegata svih srpskih loža VNLS, prisustvovale su i delegacije velikih loža Francuske, Belgije, Španije, Rusije, Rumunije i Bugarske. Na ovom skupu je bio i Mišel Bazio, veliki sekretar Ujedinjenih vrhovnih saveta sveta, čovek koji je, po hijerarhiji, „treći mason sveta“. Još značajnije, od samog prisustva ovog moćnog osamdesetogodišnjaka, jeste to da je g. Mišel Bazio najavio, ekskluzivno za NIN, da se uskoro povlači sa funkcije Velikog sekretara i da će, po svojevrsnom diskrecionom pravu, predložiti za svog naslednika našeg čoveka Dragana Đurića, grandkomandera Vrhovnog saveta Srbije koji je, svojevremeno, na tom mestu zamenio Dragana Maleševića Tapija koji je, u vreme operacije „Sablja“ priveden u beogradski SUP gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Inače, i Dragan Đurić, grandkomander Vrhovnog saveta, po zanimanju građevinski preduzimač iz Pariza, privođen je prilikom svakog dolaska u
E, taj Dragan Đurić (49) treba uskoro da postane veliki sekretar Ujedinjenih vrhovnih saveta sveta. Čime je ovaj Srbin iz Pariza zaslužio da se vine u sam vrh svetske masonerije?
Mišel Bazio za NIN kaže: “Lično sam prisustvovao i učestvovao u stvaranju Vrhovnog saveta Srbije. Koliko sam mogao uveo sam Srbiju u međunarodne vode, jer sam kao veliki sekretar bio zadužen za bolju koordinaciju nacionalnih vrhovnih saveta širom sveta“.
Da li je pametno davati tako velike komplimente svom duhovnom učeniku? Pogotovo ako je još Srbin, ne boji li se Mišel Bazio da bi mladi komander mogao da se uobrazi, iskvari? Ovde se gospodin Bazio slatko nasmejao: “Nije on, baš, toliko mlad da bi se, kako kažete, pokvario. Da biste potpuno razumeli masoneriju reći ću vam nešto što kažem svakom profanom ko dođe i zatraži da bude primljen u bratstvo. Dakle, svakome kažem: “Kod nas nećeš naći ništa osim rada na samom sebi. I Dragan je to odlično razumeo.“ Onda se Mišel Bazio seća i svojih prvih masonskih dana: “Kada sam pre pedeset godina ulazio u masoneriju, duhovni otac bio mi je čovek koji je imao tri razreda osnovne škole i radio je kao tehnički pomoćnik u pozorištu u Lilu. On me je naučio da mi, masoni, moramo slušati srce, a ne mozak.“
Dakle, Srbija će, uskoro, imati svog čoveka u samom vrhu svetske masonerije. Jedan Srbin sedeće „u samom masonskom raju“. Tu počast srpski masoni nisu dobili tek tako. Jer, uloga Srbije bila je ključna u stvaranju Ujedinjenih loža sveta. Od Srbije je sve krenulo, a potom su se, prvo, pridružile Italija i Maroko, a gospodin Bazio ponovo ističe ulogu Dragana Đurića koji je stvorio objedinjene obidijencije sveta, a sve se završilo potpisivanjem masonskih dokumenata u Napulju. “Sada imamo 45 ujedinjenih loža širom sveta. Od četrdeset komandera koji su, uglavnom, mojih godina, Đurić je najmlađi i može da mi bude sin.“
Grandkomander Đurić nerado priča o svom masonskom radu i svojim moćnim francuskim vezama. Pa ipak, kaže: “Zbog mog masonskog angažovanja trpi i moj građevinski posao, a privatno i moja porodica. Ali, zato je meni lako da danas otvorim vrata i predsednika Francuske i bilo kog njegovog ministra...“
Znači li to da je i Sarkozi vaš masonski brat? „Nipošto!“ kategoričan je Đurić.
Šta? Nema visinu? „Tačno, nema visinu duha. Ali je probao da uđe u ložu i druži se mnogo sa masonima.“
A da li je neko od naših srpskih političara u vašim ložama?
Dragan Đurić odgovara kontrapitanjem: “A mislite li da je neko od njih dostojan da bude naš masonski brat?“ Ipak Đurić priznaje da u masonskim redovima ima „ljudi iz Ozne, Udbe, DB ili kako se to, već, zove“. Ali, postoji rigorozna kontrola ko od njih može u masonsku ložu, jer tamo ne mogu da „uđu loši ljudi, a to gde im je radno mesto i nije tako bitno, svejedno da li si policajac ili ratar“. Tako ispada da i srpski tajkuni teško da mogu da opašu masonsku kecelju. Jer, teško da bilo ko od njih može da dokaže kako je na pošten način stigao do onog spornog „prvog miliona“. Mada u masoneriji ne gledaju „u buđelar, već kakav si čovek“.
Ali, daleko od toga da u srpskom masonskom ružičnjaku cvetaju samo ruže. Dok srpska braća, sa jedne strane, grabe ka samom vrhu svetske masonerije, u Srbiji, „u lokalu“, svađe i deobe se rasplamsavaju. Srpska braća su, valjda, jedinstvena u masonskom svetu, da ne „priznaju jednog za glavnoga. “ Kao što su velike strane sile pocepale Jugoslaviju, pa i Srbiju, isti posao, podjednako uspešno rade i evropske masonske lože. Naime, trenutno u svetu postoje tri velike, divergentne grane u svetskoj masonskoj organizaciji. Prva je „anglosaksonska grana“ koja ne prima u svoje redove one koji „ ne veruju u postojanje jednog iskazanog i prikazanog Boga i u Bibliju kao Knjigu otkrovenja“. Druga grana je, isključivo, „preokupirana socijalnim i vojnim humanizmom“. I, treća, ova kojoj pripada i Velika nacionalna loža Srbije, „prihvata sve veroispovesti, filozofije života i koje praktikuju duhovnost bez religioznih predznaka.“
Tu pitamo: ako praktikujete duhovnost „bez religioznih predznaka“ kako komentarišete Njutnov masonski stav da je „Isus samo matematička tačka“?
„To je samo alegorija“, kaže Bazio. „U našim masonskim debatama pričamo o Isusu. Ali, o njemu nikada ne govorimo kao o Božjem sinu nego kao arhetipu iniciranog. Ovde ne bih želeo da iznosim lični stav o Isusu. Jer u Beogradu predstavljam instituciju i to bi moglo pogrešno da se protumači. Ali, mogu da kažem da sam napisao knjigu u kojoj sam izneo svoja razmišljanja o tome. Naslov knjige je, inače, `Da li je Bog ateista`“.
Ali, Isus nije jedina tema oko koje se svetske masonske grane spore. A istorija srpske masonerije prati tragičnu sudbinu srpske države od 1912. godine do danas.
O tom neveselom istorijatu Dragan Đurić za NIN priča: “Đorđe Vajfert je postao grandkomander Vrhovnog saveta Srbije u Beogradu, 1912. godine, kada su iz Grčke došli grandkomander i dva predstavnika Vrhovnog saveta Grčke. Nama su Grci i oformili Vrhovni savet Srbije...“
Tako je počelo, a ovako se srpska masonska sloga završila. Prvo je 23. juna 1990. godine, kada je Ujedinjena velika loža Nemačke u Beogradu „unela svelost“ u Veliku ložu „Jugoslavije“. Masonski rad iz predratnih dana nastavili su, sada već pokojni dr Andrija Gams, dr Vojin Matić, književnik Borislav Pekić...
Ubrzo počinje i prvi raskol moderne srpske masonerije. U Riminiju, u Italiji, sedam srpskih masona, izopšteni su iz loža kojima su pripadali, 14. marta 1993. godine, proglašavaju Skupštinu Velike lože „Jugoslavije“, uprkos tome što se osnivanje lože nikad ne odvija u inostranstvu. Posle ove Lože, osniva se juna 1997. godine i Nacionalna loža od delova Velike lože „Jugoslavije“. I tu počinje najteži period moderne srpske masonerije. Kriza masonskog pokreta vezuje se, nekako, za smrt dr Gamsa, velikog majstora koji je svojim autoritetom, ipak, držao masone na okupu. Srpski masoni ponavljaju boljke koje prati i obnavljanje višepartizma u Srbiji. I kao što političke stranke počinju jedna drugu da optužuju za vezu sa policijom i mafijom, to počinje pravi, tihi rat i među masonskom braćom.
Petooktobarskom revolucijom 2000. godine tenzije u društvu, pa i među masonima, ne jenjavaju. Štaviše, zaoštravaju se. I tako, novembra 2002 godine Dragan Malešević Tapi, u tom trenutku jedan od najuticajnijih srpskih masona, priveden je u policiju pod sumnjom da je bio organizator višečlane grupe profesionalnih ubica. Vojislav Šešelj će tada, čak, tvrditi da je „Tapi u svoju ložu primio Željka Maksimovića Maku za koga je policija tvrdila da je glavni organizator ubistava poznatih političkih ličnosti“. Šešelj je Tapija optuživao i za spregu sa „arkanovcima“ te da je „kriminalizovao masone“. Tada je Dragutin Zagorac, jedan od vodećih srpskih masona, za NIN rekao: “Šešelj je ličnost koja je provela dobar deo svojih političkih nastojanja baš uz Tapija. Mnogo toga je naučio od Tapija. Jedino se nije naučio lepom ponašanju. I nama, koji smo u masonskoj organizaciji, Šešelj deluje veoma smešno, jer nije svestan koliko naše braće masona sedi u njegovom najbližem okruženju i smeju mu se u lice.“
U subotu, 17. juna 2006. godine, u jednoj od sala hotela „Metropol“, počela je završna svečanost ujedinjenja svih srpskih masonskih loža u Veliku ujedinjenu ložu Srbije. Glavni posao obavljen je 8. juna u jednom od beogradskih masonskih hramova kada su se Velika loža „Jugoslavija“, Regularna velika loža „Jugoslavija“ i Velika nacionalna loža SCG dogovorile o ujedinjenju u Veliku ujedinjenu ložu Srbije. Ali, ni ta sloga nije bila dugog veka...
U prošlu subotu, 12. juna, u privremenom masonskom hramu Velike nacionalne lože Srbije počela je nova stranica srpske masonerije.
Najmlađi grandkomander
Otkako postoji Vrhovni savet Srbije, vaš Dragan Đurić je bio na sastancima sedam međunarodnih saveta gde sam bio moderator. Među 40 grandkomandera koje poznajem Đurić je najaktivniji i najpravoverniji. To nije laskanje. Ono kod nas masona ne postoji. Velika je stvar da neko u njegovim godinama dostigne 33. nivo.
Objavljeno 17. juna 2010. godine u nedeljniku NIN broj 3103
Photography: Lidija Kujundžić (all rights reserved)
No comments:
Post a Comment