Anketa NIN-a: Šta mogu doneti pregovori o statusu Kosova?

Gordon N. Bardoš, pomoćnik direktora Harimen instituta

Nema kraja sveta

Pomoćnik direktora Harimen instituta Kolumbija univerziteta u Njujorku Gordon N. Bardoš smatra da je u ponedeljak, na sednici Saveta bezbednosti, srpski premijer Koštunica predstavio “verovatno najmoćniji pravni slučaj koji je Srbija mogla da izgradi” kako bi zadržala suverentitet nad Kosovom.

“Zvanično, budućnost Kosova još nije odlučena. Nažalost, teško je naći nekog u Vašingtonu, Njujorku ili Briselu ko bi mogao da pomisli da se Kosovu može ponuditi manje od uslovne nezavisnosti. Takođe, teško je naći diplomate iz zemalja poput Bugarske, Rumunije ili Grčke koji veruju da bi neko drugo rešenje bilo efikasno. Ovo nije optimistički scenario, ali jeste politička realnost.”

Ako bi Kosovo dobilo uslovnu nezavisnost, dve stvari, po Bardošu, bile bi od ključne važnosti. Prvo, kako na najbolji način zaštititi ljudska prava i građanske slobode Srba i drugih nealbanaca na Kosovu (uključujući tu i zaštitu srpskih svetinja). Drugo, kako sprečiti da ovaj proces zaustavi demokratsku tranziciju u samoj Srbiji.

“Ovo su pitanja koja će narednih meseci zahtevati od srpskih političara državništvo i političku hrabrost. Od intelektualaca, medija i glasačkog tela visok nivo političke zrelosti i odgovornosti. To bi značilo da javna debata o Kosovu ne sme da poprimi apokaliptički ton da je došao kraj svetaž, jer je to shvatanje koje priliči srednjem, a ne 21. veku”, kaže Bardoš i dodaje: “Preduslov da Srbija spasi što se spasiti može, odnosno da zaštiti Srbe na Kosovu kao i svoj legitiman interes na Kosovu, jeste da Srbija ostane na putu demokratije. Može se očekivati da će političari koji predstavljaju demokratski centar imati volje da stave na stranu razmirice i nastave da zemlju vode napred, a da će građani Srbije prepoznati da demokratske snage, koje su 5. oktobra 2000. godine došle na vlast ne mogu biti odgovorne za problem koji je stvoren pre nekoliko decenija.”

Objavljeno 27.10.2005 u NIN-u broj 2861

Januš Bugajski, direktor u Centru za strateške studije:

NATO kišobran kao šargarepa

Direktor istočnoevropskog projekta Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu Januš Bugajski svrstava se u političke eksperte koji se godinama zalažu za punu nezavisnost Kosova.

“Premda Beograd upozorava na mogući srpski revanšizam u budućnosti, ako je ozbiljan u vezi s ekonomskim reformama, ne bi trebalo da izaziva NATO ili Evropsku uniju jer bi to Srbiju vodilo u međunarodnu izolaciju. Ideja “pregovora o statusu” je da Beograd izvuče neku korist iz procesa, iako su glavni međunarodni faktori već prihvatili najracionalnije rešenje – odvajanje Srbije i Kosova. U ovakvim uslovima, samo se tri pitanja nameću.

1) Šta se Beogradu može ponuditi kako ne bi destabilizovao proces?
2) Kako privoleti članice Saveta bezbednosti, posebno Rusiju i Kinu?
3) Kako primeniti specifične kriterijume uslovne nezavisnosti?

Beogradu se može ponuditi sveobuhvatna zaštita srpske manjine, NATO kišobran nad državom koja se uzdiže, ulazak Srbije u NATO i što kraći put kroz proces stabilizacije i asocijacije.

Ujedinjene nacije mogle bi da namame Rusiju i Kinu tako što će im ponuditi maksimalnu političku i ekonomsku korist. Rusija i Kina zahtevaće da Kosovo ne postane primer koji bi se kasnije mogao primeniti na Čečeniju i Tibet i tražiće veće bilateralne koncesije od Vašingtona – na primer, članstvo u specifičnim međunarodnim organizacijama, kao i manji fokus na kršenje ljudskih prava i antidemokratske mere u obe zemlje.

Uslovna nezavisnost mora sadržati precizne datume kada će Kosovo dostići suverenu nezavisnost i kada će se međunarodne snage povući.

Objavljeno 27.10.2005 u NIN-u broj 2861

Morton Abramovic:

Bez političara za teške odluke

Morton Abramovic bio je savetnik albanske delegacije u Rambujeu i jedan od osnivača Međunarodne krizne grupe. Danas važi za jednog od najvećih albanskih lobista u SAD. O tome šta je Srbiji činiti i da li je autoritet UN dovoljan da se ovi pregovori uspešno okončaju, Abramovic kaže:

“Zapravo, to nije pitanje konačnog statusa Kosova već kakva će Srbija biti država. Hoće li nastaviti da se davi u nacionalnom sentimentu i da se fokusira na prošlost. Ili će se konačno suočiti sa realnošću odbacujući teret – Kosovo i Metohiju, reformišući politiku i krčeći svoj put u Evropsku uniju, gde i pripada. Naravno, politički i emotivno to je vrlo teško, pogotovo zato što Srbija nema političare spremne da donesu ove politički teške odluke.

Uprkos mom velikom divljenju prema Martiju Ahtisariju, konačan status Kosova neće rešiti Ujedinjene nacije u pregovorima. Biće neophodno veliko angažovanje SAD i Evropske unije. To je bio način na koji su se stvari na Balkanu rešavale poslednjih godina, i neće biti drugačije ni ovaj put.”

Objavljeno 27.10.2005 u NIN-u broj 2861

Tomas P. Milejdi, profesor Instituta za svetsku politiku u Vašingtonu:

Pogrom nad Srbima

Pre nepuna četiri meseca nekadašnji američki ambasador u Vatikanu Tomas P. Milejdi, profesor čuvenog Instituta za svetsku politiku u Vašingtonu, bio je sa suprugom na Kosovu. Tada je došao do zaključka da je osnovna jedinica bitisanja kosovskih Srba – strah.

“Nisam video da se ljudi slobodno kreću, niti da su bezbedni bez međunarodnih vojnih snaga”, kaže Milejdi, ističući da ga posebno revoltira što, kada se govori o budućnosti Kosova i Metohije, svi zaboravljaju na religijske slobode. Na pitanje zašto je baš pitanje religijskih sloboda toliko važno, Milejdi odgovara: “Zbog onih 100 000 Srba pravoslavne veroispovesti koji su ostali na Kosovu. Svi znamo da između albanske većine i srpske manjine postoji duboka otuđenost i da se mržnja u svom užasu manifestovala 17. marta 2004. godine.

Ovakva “manifestacija zla” ne sme se ignorisati, pogotovo zato što je Evropa sve to već videla 9. novembra 1938. godine u Nemačkoj. Tada su ‘bande’ nacističke mladeži spalile i uništile 101 sinagogu. Sada svi znamo da je to bio početak brutalne epohe progona Jevreja”, podseća Milejdi, dodajući: “Crkve i manastiri koji su preostali na Kosovu deo su svetske kulturne baštine. Međunarodna zajednica napraviće veliku grešku ako zaboravi svoje obaveze po tom pitanju. Pogrom nad Srbima bio je jasan signal šta se može dogoditi, nemojmo ga ignorisati!”

Objavljeno 27.10.2005 u NIN-u broj 2861

Dr Ričard Kaplan, profesor na Oksfordu:

Garancije na papiru

“Postoji široka ali ne i jedinstvena podrška međunarodne zajednice da se prihvati nezavisno Kosovo”, smatra dr Ričard Kaplan, profesor na Oksfordu. “Sadašnja situacija je neodrživa i mnoge zemlje smatraju da nije fer tražiti od kosovskih Albanaca da budu podanici pod kontrolom Srbije, koja je bila brutalna prema njima u prošlosti. Kako obezbediti da zaštita Srba i ostalih manjina na Kosovu ne

bude samo garancija na papiru? To će biti izuzetno teško. Zato uslovna ili postepena nezavisnost može biti korisna: kosovsko vođstvo mora da shvati da će nezavisnost i evropske integracije zavisiti od njihove spremnosti da osiguraju bezbednost i sigurnost za sve građane Kosova.”

Objavljeno 27.10.2005 u NIN-u broj 2861