Prof. dr. Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose

Strah od novog pogroma

Vrlo je realna opasnost da ekstremisti neće biti zaustavljeni i da će se martovsko nasilje nad Srbima ponoviti posle parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji.

Dilemu da li treba ili ne treba izaći na oktobarske izbore na Kosovu i Metohiji Srbi su zamenili strahom da bi albanski ekstremisti već u septembru mogli da dovrše započeto etničko čišćenje od marta 2004. godine. Izveštaji Bezbednosno-informativne službe, Obaveštajne službe Vojske Srbije i Crne Gore, kao i diskretno poslati signali iz diplomatskih krugova, pokazuju da je strah kosovskih Srba stvaran. Određene, paramilitarne, strukture kao i delovi Kosovskog zaštitnog korpusa popunjeni su novim zalihama oružja, municije, eksploziva a borbena obuka u mobilnim kampovima u Drenici, Ćićevici, Ajdobri i na obali Gračaničkog jezera skoro je privedena kraju. Koliko je stvarna opasnost od eskalacije nasilja na Kosovu, dr Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kaže specijalno za NIN:

- Vrlo je realna opasnost da ekstremisti neće biti zaustavljeni i da će se ponoviti martovsko nasilje nad Srbima. BIA i svi ostali govore istu stvar naglašavajući različite aspekte problema. Ipak, mislim da do nasilja nad Srbima neće doći pre parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji.

Interesi ekstremista i vodećih političkih partija, uključujući i Rugovinu partiju, poklapaju se. Od aprila do sada svi akteri na Kosovu ponašali su se nekorektno. Sedamnaesti mart pokazao je da KZK i Kosovska policija nisu disfunkcionalni već su direktno učestvovali u nasilju. Razne obaveštajne službe na Kosovu i dalje prave albanskim vođama profit, dok KFOR pravi zidove oko srpskih enklava. Međunarodna zajednica je nagradila nasilje, nikakav program za stabilizaciju bezbednosne situacije nije ponuđen, nema nikakvog napretka u reorganizaciji trupa na Kosovu, niti je smanjen broj vojnika kako bi se broj pripadnika žandarmerijskih snaga povećao. Čak ni umereni albanski političari nemaju interes da ekstremisti budu zaustavljeni. Niko osim Bujara Bukošija ne postavlja pitanje povezanosti albanskih političkih partija i organizovanog kriminala.

Deo odgovornosti za težak položaj Srba posle martovskog nasilja leži i na Beogradu. Recimo, Koordinacioni centar je toliko dezorganizovan da uoči izbora na Kosovu niko ne prati šta se događa unutar albanskih političkih partija. Premijer dr Vojislav Koštunica savetuje da se na izbore ne izađe, Vuk Drašković, ministar inostranih poslova, tvrdi da na izbore treba izaći i tako dalje.

Zaista, Srbi s Kosova su ti koji su martovske događaje izneli na svojim plećima. Krajnje je vreme da vlada, Savet ministara sedne za sto i hitno napravi okvir saradnje s NATO-om (i KFOR-om). Treba napraviti plan zajedničke odgovornosti i saradnje, treba utvrditi pojedinačne akcije u slučaju eskalacije nasilja kakvo smo videli u martu. Ovaj plan bi morao da ima ne samo bezbednosno-vojnu već i političku i javnu diplomatsku dimenziju. Morali bismo da imamo zaista jaku i vrlo konkretnu saradnju sa američkom vojskom. Recimo, bilo bi dobro kada bismo mi, a ne Rumunija i Bugarska, dobili američku bazu. Na primer, mogli bismo da im ponudimo da je naprave u Nišu.

Zašto bi bilo dobro da Amerikanci imaju svoju bazu u Nišu?
- Takav oblik saradnje sa američkom vojskom doneo bi nam mnoge ekonomske, vojnotehničke, političke i bezbednosne koristi. Saradnju sa američkom vojskom podigli bismo na viši nivo i ako bismo stvorili Savet za nacionalnu bezbednost.

Najviše mandata i uticaja na prošlim izborima stekli su Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza Kosova; Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova, i Ramuš Haradinaj, prvi čovek Alijanse za budućnost Kosova. Čini li vam se da bi na ovim izborima lideri nekih manjih albanskih partija i(li) udruženja građana, poput Bujara Bukošija, Edite Tahiri i Vetona Suroija mogli da uđu u parlament?
- Čini mi se da pored Vetona Suroija nekakvu šansu da uđe u parlament ima Edita Tahiri; ona je bila potpredsednik u Rugovinoj partiji i savetnik za spoljnu politiku. Mislim da će se sa više od jednim poslanikom u parlamentu naći Narodna partija Kosova. Ono što je evidentno, jeste da su politički profit od 17. marta izvukli Tači i naročito Haradinaj i to na račun Rugovinih pristalica čak i u oblastima gde je Rugova tradicionalno dobijao - Đakovica i dobrim delom Drenica.

Šta bi bili uzroci slabljenja Rugovine i pozicije Demoratskog saveza Kosova?
- Unutarpartijske podele i činjenica da Rugova i dalje vodi politiku koja je prevaziđena. Tokom poslednjih godina jedino se Nedћad Daci uspeo u Demokratskom savezu Kosova, zato što je bio predsednik parlamenta, ali on još nije sposoban da organizuje celu partiju. Tradicionalni Rugovini glasači umorili su se od te politike koja se vodi na isti način poslednjih petnaest godina. Mnogi poput Bukošija, Tahirijeve čak i Suroi računaju upravo na te glasove. Međutim, mislim da će na kraju ubedljiviju podršku imati ta tzv. koalicija Tači-Haradinaj, jer se politička scena na Kosovu dramatizovala, da ne kažem radikalizovala.

Da li neizlazak Srba na izbore može, kao što to neki političari u Beogradu očekuju, potresti međunarodnu zajednicu i albanske lidere?
- Ne vidim neku nervozu oko neučestvovanja Srba. Ovi izbori jako su trebali Albancima da bi rešili međusobne odnose. Očekujem da će ovaj put biti manje natezanja oko vlade jer će Tači i Haradinaj dobiti ubedljiviju većinu. Međutim, ono što mene zaista brine, jeste šta će biti pred kraj godine kada nastanu realni problemi i što je još značajnije, tada počinje i to “merenje” implementacije standarda.

Sukobi između albanskih političara jesu duboki, ali ne toliko duboki da bi se ugrozila težnja za nezavisnošću Kosova, zar ne?
- Beograd je sklon, i to kosovski Srbi znaju, da preuveličava albansko jedinstvo. Uvek je bio neki problem među njima, setimo se Bečkog pregovora: ako dođu Tačijevi, neće doći Rugovini. Oni zaista ne mogu da postignu dogovor oko nekih pragmatičnijih stvari i to će biti dodatni faktor krize i napetosti.

Objavljeno 26. avgusta 2004. godine u nedeljniku NIN, broj 2800.

Prof. dr. Dusan Janjic u beogradskom kaficu "Simbol"

Uoči parlamentarnih izbora na Kosovu u Metohiji

U kandžama beogradske strategije

Vojislav Koštunica i Vuk Drašković upućuju sasvim različita uputstva Srbima na Kosovu o tome da li treba da izađu na izbore.

Novi lokalni izbori na Kosovu postavili su pred Srbe staru, mučnu nedoumicu - da li da učestvuju i time potvrde legitimitet privremenim institucijama koje su u protekle tri godine radile samo u korist njihove nesreće ili da se iz očaja već sada isključe iz političkog procesa kako bi međunarodnu zajednicu naterali da prizna nepodnošljivost njihovog položaja. Dilema je utoliko teža što ni vlasti u Beogradu ne mogu da odluče šta je pametnije i što se koalicija Povratak raspala usled partijskih i ličnih sukoba.

“Očekujemo puno od Beograda, a to je ponekad nerealno. Pozicija Beograda nije tako dobra da može međunarodnoj zajednici da nameće rešenja”, kaže Oliver Ivanović, član Predsedništva Skupštine Kosova dodajući: “Situacija ne valja zato što nam vlada i Koštunica ne nude alternativu. Za izbore nam kažu ne, a ne znaju šta da radimo posle, kad ne budemo imali nijednog predstavnika u kosovskim institucijama.”

Ukoliko bi ponovo poslušali Vojislava Koštunicu, srpskog premijera, koji sada savetuje bojkotovanje lokalnih izbora, Srbi bi kratkoročno skrenuli na sebe pažnju međunarodne zajednice, kojoj bi najlakše bilo da se što pre donese konačno, i po Srbe naopako, rešenje za Kosovo. Međutim, time predizborna agonija ne bi postala jednostavnija, jer nije sigurno da se Koštunica ne bi kao i prošli put, samo sedam dana pre glasanja, založio za potpuno suprotnu političku opciju.

“Problem je što politika koju sada vodi Beograd ide naruku Albancima. To me mnogo podseća na Miloševićevu politiku dvostrukih standarda, iza koje niko značajan u Savetu bezbednosti neće stati. Pre tri godine upozoravao sam da ako izađemo na izbore dajemo legitimitet privremenim albanskim institucijama. Tada smo se uselili u kuću koja nam je nametnuta, još tada smo prihvatili njihova pravila igre i sada nam nema druge nego da igramo”, kaže Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora koji je sa koalicionim partnerima “Politički pokret Snaga Srbije” i “Nova Srbija” poslao pismo Savetu bezbednosti tražeći dvonedeljno produženje roka za prijavljivanje na izborima kako bi se za vlasti u Beogradu ipak obezbedio neophodan manevarski politički prostor.

Ukoliko bi poslušali Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova, koji savetuje da se glasa, Srbi bi potvrdili legitimitet kosovskim institucijama koje preziru, ali bi i kupili malo vremena. Za to malo ponosa kojeg bi morali da se liše, Srbi bi uskratili Albancima i međunarodnoj zajednici još jedan dokaz o svojoj nekooperativnosti koji uvek može zgodno da se iskoristi kada zatreba. Zato što se sada utvrđuju i okviri za prdstojeće pregovore o konačnoj budućnosti Kosova i vlasti u Beogradu se cenkaju koliko će procenata vladinog plana biti uključeno u izveštaj Kontrolne grupe, na osnovu koje će Savet bezbednosti odlučivati.

Međutim, pitanje je čemu svo to poniženje kad petogodišnje iskustvo i trogodišnja participacija u privremenim institucijama Kosova govori da međunarodna zajednica retko kad ispuni što obeća Srbima koje nije u stanju da zaštiti od etničkog čišćenja i sistematskog uništavanja imovine, kulturne baštine i srpskih svetinja.

“Pravo pitanje je kako bi bilo da kosovski Srbi nisu učestvovali? Da li smo sigurni da mart 2004. ne bi bio još strašniji. Znamo da Albanci neće prihvatiti ništa što dolazi iz Beograda, a ni UN ne može da donese bilo koju značajnu odluku bez Albanaca. Koštunica je delovao hrabro 2001. godine i čini mi se da i sada pokušava da izvuče najviše što može, a to je da razbije zid ćutanja na koji je plan vlade naišao i da što više naših vitalnih zahteva iz plana uđe u izveštaj Kontrolne grupe i plan UNMIK-a”, kaže dr Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, dodajući kako se nada da kontradiktornosti između stava ministra inostranih poslova i srpskog premijera “nisu razlike u pogledu cilja već metoda”.

Ipak, uznemiravajuće je da se lako može desiti da običnim srpskim glasačima na Kosovu promakne da su vlasti iz Beograda svojim međusobnim partijskim i ličnim sukobima razorili koaliciju Povratak koja je osvojila 78 000 glasova odnosno 85 odsto mandata koji su pripali Srbima oktobra 2001. godine.

“Nažalost, Koštunica je dezavuisao koaliciju Povratak jer tu nije imao kontrolu. Koaliciju bi trebalo što pre prestrukturirati ali tako da se prethodno postigne dogovor između Tadića, Koštunice, Čovića, Draškovića, Labusa, Ilića i naravno Svetozara Marovića koji je kao predsednik Srbije i Crne Gore verovatno u najdelikatnijoj poziciji, jer bi svaki njegov napor da pomogne mogao da bude protumačen kao mešanje u unutrašnje političko pitanje koje Srbija smatra samo svojim”, kaže Ivanović dodajući da bi ipak za Srbe na Kosovu najgore bilo da se na izborima pojave samo neke, manje bitne, marginalne stranke ili pokreti zato što bi: “ti marginalci koji realno nemaju ni ugled ni moć u narodu ušli u konačnu priču o Kosovu kao izabrani predstavnici, a ne bi bili u stanju ništa pametno da urade”. Ili niko ne bi glasao za njih pa bi se ispostavilo da Srbi ne samo da potvrđuju legitimitet kosovskim institucijama već i da nisu u stanju da osvoje jedno poslaničko mesto.

Objavljeno 5. avgusta 2004. godine u nedeljniku NIN, broj 2797 pod naslovam "Pamet dvoglavog orla".