Naći zajednički interes
Venecijanska komisija predlaže da se kolektivno Predsedništvo BiH ukine i zameni “indirektno biranim predsednikom sa vrlo ograničenim ovlašćenjima”
Ovakava kakva jeste, Dejtonskim sporazumom zacrtana Bosna i Hercegovina, sa tri konstitutivna naroda, dva entiteta, jednim distriktom, 12 ministara obrazovanja, tri ustavna suda itd., nesumnjivo je najapsurdnija evropska država.
“Ni deset godina nakon donošenja Ustava, BiH nije funkcionalna država. Zapinje na svakom koraku”, kaže profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu Ćazim Sadiković, predstavnik BiH u Venecijanskoj komisiji.
Država BiH je neprekidno na ivici bankrota – birokratija svake godine proguta bar polovinu bruto domaćeg proizvoda. U zemlji u kojoj se gotovo ništa ne proizvodi, sa oko četiri i po miliona ljudi od kojih oko 44 odsto nema posla, kolektivni šef države – tri člana Predsedništva BiH – u prošloj godini, samo na gorivo i račune za mobilne telefone, potrošio je 400 000 konvertibilnih maraka! Zato je međunarodna zajednica kroz usta Venecijanske komisije predložila ukidanje nepotrebnih institucija i mehanizama kroz izmenu Ustava.
“Ustav BiH nije nastao kao rezultat određene političke volje, već kao produkt volje međunarodne zajednice i kompromisa predstavnika tri naroda”, kaže dr Mile Dmičić, profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci i sekretar Ustavnog suda Republike Srpske, koji veruje da je Ustav BiH fleksibilan i da njegova primena omogućava razvoj ekonomskih, političkih i međunarodnih odnosa. Protiv je revizije Dejtona. Zalaže se da entiteti ostanu glavni akteri.
U samoj srži problema postojećeg Ustava je što se niko ne oseća odgovornim unutar državnih struktura. Za sve što je loše, naravno, krive međunarodnu zajednicu. A nezadovoljna sporim napretkom ta ista zajednica često donosi odluke koje nisu kompatibilne sa pravnim sistemom BiH.
“Ustav BiH nije rezultat plebiscita ili referenduma. Njega niko nije verifikovao i, što je još paradoksalnije, ni do dana današnjeg nemamo autentičan, zvaničan, prevod sa engleskog jezika, koji nije maternji jezik nijednom narodu u BiH. Osim toga, u nas imate takvo pravno šarenilo da ga nigde u Evropi ne možete naći. Smatram da je u interesu svih nas da ga sami promenimo”, kaže Mato Tadić, predsednik Ustavnog suda BiH, dodajući da bi voleo da vidi BiH kao jasno decentralizovanu državu sa sve tri grane vlasti, regionima i opštinama i institucijama jasnih nadležnosti, ali samo pod uslovom da se s takvom državom slože svi – Bošnjaci, Srbi i Hrvati.
Neophodnost da se novi ustav BiH donese sporazumom svih koji žive u Bosni uviđa i visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.
“Međunarodna zajednica neće nametnuti novi Ustav BiH jer promene ustava treba da budu dogovorene uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda u BiH. Smatram da će vremenom postati neophodno razmotriti koji je način najbolji da se stvori sistem vlade koja će služiti građanima, ali takva debata za sada nije prioritetna”, kaže lord Pedi Ešdaun.
Za razliku od lorda Ešdauna, Venecijanska komisija smatra za prioritet da se promene Ustava dogode što pre. Kako bi se uspostavila neophodna, a nepostojeća, ravnoteža, ova komisija naglašava sukob između principa kolektivne jednakosti etničkih (samo konstitutivnih) naroda i principa pojedinačnih prava i jednakosti građana.
“Potpisali smo Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, kao i nekoliko protokola koji imaju prioritet nad svim zakonima, uključujući i Ustav BiH”, kaže Sadiković, dodajući da Konvencija svim građanima BiH garantuje ljudska prava, i da je etnička diskriminacija zabranjena članom 14. Međutim, Ustav BiH štiti samo prava tri konstitutivna naroda. “Ukoliko niste Bošnjak, Srbin ili Hrvat, vi nemate prava da budete izabrani za člana Predsedništva, Parlamenta...”
Dodatno, prava Bošnjaka, Srba i Hrvata osiguravaju se pravom veta na osnovu vitalnih interesa konstitutivnih naroda. Problem nije u postojanju pravnog instrumenta poput veta, već u njegovoj primeni koja često blokira donošenje odluka u BiH.
Međutim, niko se do sada ni u Federaciji BiH ni u RS nije bunio što, recimo, Srbin iz Federacije BiH, odnosno Hrvat ili Bošnjak iz RS, nema pravo da bude izabran za člana Predsedništva entiteta u kome živi. Kako bi se izbegla ova teritorijalno-etnička diskriminacija, Venecijanska komisija predlaže “redizajniranje pravila o Predsedništvu BiH kako bi ona bila kompatibilna sa međunarodnim standardima”. Veruje se da multietničnost može da se zadrži, a da ne dođe do političkih potresa, tako što bi se kolektivno Predsedništvo ukinulo i zamenilo “indirektno biranim predsednikom sa vrlo ograničenim ovlašćenjima”.
Sličan lek preporučuje se i za Parlament – Dom naroda (viši dom) ukinuti, a mehanizam veta na osnovu vitalnog interesa koristiti u Predstavničkom (donjem) domu – ali samo onda kada je to zaista neophodno.
Ipak, najradikalnija ideja koju je Venecijanska komisija predložila jeste – reforma Federacije BiH. Umesto da Federacija reformu odlaže u nerealnoj nadi da će RS biti rasformirana ili ukinuta, bilo bi mnogo mudrije da sama ukine kantone. Kratkoročno gledano, ova ideja bila bi Hrvatima verovatno teško prihvatljiva, ali, dugoročno posmatrano, ova opcija dovela bi do stvaranja situacije slične onoj u RS, koja ima daleko manji i jeftiniji administrativni aparat. Ukoliko političari ne pokažu dovoljno mudrosti tu je i opcija B – premeštanje zakonodavnih nadležnosti sa kantona na Federaciju.
Kada će se i da li će se, međutim, sve ovo desiti, zavisi isključivo od toga hoće li Bošnjaci, Srbi i Hrvati konačno prepoznati zajednički vitalni interes – racionalnu, funkcionalnu državu, buduću članicu Evropske unije.
“Od nas zavisi hoćemo li ući u Evropu. Jednostavno, rekli su nam: gospodo, ovo su naši standardi i kriterijumi, izvolite, promenite se. Ako nećete, ostaćete tu gde jeste. Na prvoj stanici, u Bistriku!”, zaključuje Mato Tadić.
Objavljeno 11.08.2005 u NIN-u broj 2850
