Moralni apel nije dovoljan

Visoki start pripreman je više od šest meseci da bi novoosnovana institucija za borbu protiv korupcije bila postavljena na noge. I sad čekamo rezultate

Ćilim izbledelih šara i brižljivo okićena novogodišnja jelka kvare sumorni ambijent istočnog krila palate „Srbija“. Tu gde promaja neprestano vitla hodnicima smeštena je, privremeno, Agencija za borbu protiv korupcije koja je sa početkom kalendarske 2010. godine i zvanično startovala. S obzirom na opšte stanje (ne)svesti, nepotizam, ukorenjenost naopakih navika birokrata i političara, najteže će biti da se očekivanja svedu na meru nadležnosti i ovlašćenja Agencije.

„Bitno je da i funkcioneri i javnost shvate da je Agencija korektiv, regulator, a ne organ gonjenja. Mi nismo Eliot Nes i ’Nesalomivi’, a ako oni nedostaju Srbiji adresa je tužilaštvo i(li) policija“, kaže Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, i dodaje: „Dakle, ako nam neko dođe i kaže: Hoćete li vi sada da razrešite kupoprodaju recimo Luke Beograd, privatizaciju ovoga ili onoga, ja kažem: Ne, mi to nećemo da radimo!“

Visoki start pripreman je više od šest meseci. Urađen je ogroman posao kako bi se novoosnovana institucija postavila na noge, ali mnogo toga još nije spremno i mnogo toga rešavaće se u hodu.
Prvog radnog dana Agencija je podstanar u deset kancelarija Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. Dokumentacija je najvećim delom još u Ministarstvu pravde koje po potrebi konvencije, preporuke, izveštaje šalje, za sada bez ikakvih problema, u Agenciju. Kako se ne bi saplitali o kutije, kancelarijski i promotivni materijala ćušnut je u minijaturnu „gluvu“ sobu koja iz kabineta direktorke vodi u prostorije sa registrima. Tu nema slikanja, čak se ne može ni zaviriti. Bez pismenog odobrenja pristup neovlašćenim licima je zabranjen.

„Mi smo najmlađe dete u siromašnoj porodici. Od početka nailazili smo na pozitivan stav predstavnika vlasti, a ne na sabotiranje. Sve što smo do sada tražili, dobili smo“, kaže Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, i dodaje: „To tumačim kao prvi signal da će se možda i ostvariti ono što nam je deklarativno rečeno kada je Agencija formirana.“ Naravno, direktorka je svesna da je verbalno uvažavanje najjedostavnija i najjeftinija podrška i da najteže tek dolazi.

Traženo je dobijeno jer su zahtevi bili razumno obrazloženi i jer je ipak prošlo pet godina otkako je prvi državni organ tzv. četvrte grane vlasti uspostavljen u Srbiji. Osim Agencije za borbu protiv korupcije, svi nezavisni regulatorni državni organi čiji je osnivač Narodna skupština Republike Srbije - prošli su golgotu. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja (a sada i za zaštitu podataka o ličnosti), čekao je dve godine kako bi mu vlada obezbedila kancelariju, dva stola, kompjuter i telefon. Slične muke iskusili su i Saša Janković, zaštitnik građana i Radoslav Sretenović, generalni državni revizor čiji je izveštaj u žiži interesovanja jer se sada zna ko u 13 ministarstava, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i Republičkoj direkcije za imovinu može da očekuje prekršajne, a verovatno kasnije i krivične, prijave.

Ako sve bude kao što je dogovoreno sa Ministarstvom pravde, Agencija za borbu protiv korupcije trajno će se smestiti na dva sprata (oko 800 kvadratnih metara) u zgradi „Beobanke“ na uglu Carice Milice i Zelenog venca. Radovi na instalacijama, gde treba da se useli i budući Prekršajni sud, uveliko traju a useljenje se planira za kraj 2010. godine.

„Prostor mi se svideo jer je zidan za poslovne namene. Tu je sve prazno, kao na pisti, samo četiri velika stuba nose konstrukciju“, kaže Zorana Marković koja je zbunila neke kolege kada je tražila da se njena kancelarija smanji (jer joj ne treba hangar) i napravi kuhinjica gde bi zaposleni mogli da predahnu. Potegao se tom prilikom i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, jer neki od prisutnih ispijanje kafe nisu mogli da razluče od kafe-kuvarice koja pere njihove šoljice.

Osim privremenog prostora i osnovne opreme, Agencija sada ima na raspolaganju i jedan službeni automobil. Prvi pokušaj je propao jer je ponuđeno vozilo, sa 600.000 pređenih kilometara, bilo samo za otpad. Ovaj „novi“ auto je takođe star ali ispravan, samo što na svakih 15-20 kilometara vozač po drumu mora da juri - ratkapnu. Ukoliko Deda Mrazu ostane nešto u džaku, Agencija se nada još jednom vozilu iz donacija. S obzirom na planiranu javnu kampanju, predstavljanja, seminare i obuke mini-kombi od osam sedišta bio bi najkorisniji.

Što se tiče onog najvažnijeg resursa, ljudi, Agencija za borbu protiv korupcije trenutno ima jedva četvrtinu od predviđenih 60 zaposlenih. Deo razloga leži u tome što je vrhunske stručnjake veoma teško ubediti da ovaj težak posao rade za male pare, kada na drugom mestu mogu kao od šale da zarade 2.000 ili 3.000 evra mesečno. Mladih i obrazovanih može se probrati u zemlji Srbiji, ali u njih treba investirati i vreme i novac. Kako bi u potpunosti mogli da se bave recimo forenzikom finansiranja i knjigovodstva političkih partija i izbornih kampanja, neophodno im je da znaju gde, šta i kod koga mogu naći podatke. Takva znanja stiču se, pre svega, višemesečnom profesionalnom praksom u zemljama gde postoje razvijene institucije i sistemi borbe protiv ovog vida korupcije.
Ipak, najveći paradoks sa kojim se novoosnovana Agencija sudara je Zakon o državnim službenicima. Rigidnost ovog propisa koji je vreme odavno pregazilo je takav da rukovodioci nezavisnih, regulatornih tela nemaju mogućnosti da potenciraju stvarno znanje već moraju da ispunjavaju puku formu.

„Zakon kaže da na 60 zaposlenih mogu da imam šestoro koji imaju više od sedam godina staža i fakultet. Onda mogu da imam samo 20 odsto onih koji imaju između pet i sedam godina staža i fakultet, ali zato mogu da imam more ljudi sa srednjom stručnom spremom, čija će plata biti oko 20.000 i za koje uopšte ne znam šta treba da rade“, kaže Zorana Marković.

Pored nje i Vladimira Jankovića, zamenika direktora, koji su stalno zaposleni i rade od zore do svitanja, tu je i 13 kolega preuzetih iz Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa i devet članova Odbora Agencije. Članovi Odbora nemaju status stalno zaposlenih već za svoj rad primaju mesečnu naknadu u visini od dve prosečne zarade bez poreza i doprinosa (konkretno, za novembar to je 62.153 dinara).

„Odbor je drugostepeni organ koji vodi politiku ovog nezavisnog tela, dok je za sprovođenje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije najodgovornija direktorka. Na njenu odluku ili rešenje žalbu Odboru može podneti onaj na koga se to odnosi. Posle odluke Odbora nema više nikakve žalbe“, kaže prof. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Nadzornu i kontrolnu ulogu Odbor ostvaruje privilegijom da na javnom konkursu bira, odnosno da smeni direktora i zamenika direktora Agencije. Takođe, on ne samo da učestvuje u profilisanju strategije onog što Agencija predlaže već ima i mogućnost da sam predlaže i donosi rešenja.
Shodno Zakonu članove odbora biraju narodni poslanici, a na predlog: Administrativnog odbora Narodne skupštine, predsednika Republike, premijera i predsednika Vrhovnog suda, dok državni revizor, zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja moraju zajednički da se dogovore, uostalom kao i Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara.

Najteža iskšenja Agenciji za borbu protiv korupcije predstoje na samom početku. Pošto Agencija ima obavezu vođenja registra funkcionera, državni organi su bili u obavezi da dostave spisak radnih mesta, pozicija „svih izabranih, postavljenih ili imenovanih lica koja na dan 1. januara 2010. godine obavljaju javnu funkciju ili su na položaju“. Na osnovu tih podataka Agencija formira registar funkcionera koji će prema grubim procenama uključiti oko 30.000 ljudi koji su dužni da do 31. januara 2010. godine prijave celokupnu imovinu i prihode kako bi se ustrojio i registar njihove imovine i prihoda. Dodatno, Agencija je objavila informator džepnog formata, tako je sam postupak prijavljivanja imovine vrlo jasan. Javni funkcioner(ka) preuzima obrazac na internet-prezentaciji http://korupcija.gov.rs, zatim ga popunjava. Ako ima nedoumice i nije siguran kako šta treba popuniti, na istom mestu se nalazi i primer pravilno popunjenog dokumenta. Pošto odštampa svoj izveštaj o imovini i prihodima, potpisuje dokument i poštom da šalje na adresu Agencije.

„Ukoliko je reč o licu koje je izabrano na javnu funkciju a vlasnik je nekog privatnog preduzeća ili negde ima upravljačka prava, ono mora ta prava da prenese na neko neutralno lice koje postaje povezano lice“, kaže Zorana Marković, direktorka Agencije, koja ima pravo da u pojedinačnim slučajevima traži izveštaj o imovini za povezano lice, bez obzira na to što je funkcioner prethodno podneo isti izveštaj za sebe, (van)bračnog druga i maloletnu decu.

Svi oni koji urade ono što Zakon nalaže, nemaju čega da se plaše. Onaj ko pokuša da izbegne zakonsku obavezu, makar to bio predsednik, premijer, dekan ili samo član upravnog odbora javnog preduzeća, može da računa sa glavoboljom, javnom sramotom, novčanom kaznom i čak kaznom zatvora.

„Zakon je stavio težište na preventivnu ulogu Agencije. Zato smo putovali po Srbiji, po regionima, kako niko sutra ne bi mogao da kaže: Nisam obavešten! Obišli smo Niš, region opština na jugu Srbije, a bili smo i u Novom Sadu tako da je obuhvaćena i cela Vojvodina. Pripremamo se da odemo u Ivanjicu ili tu negde kako bi obavestili zapadnu Srbiju i još nam preostaje istočna Srbija, verovatno će to biti Kladovo“, kaže Čupić.

Čak i u slučajevima gde Zakon čini izuzetak, pravila su jasna i za funkcionera i za instituciju.
„Ako se desi da javni funkcioner ima dve funkcije, organ koji hoće da ga postavi na tu, drugu, funkciju ne sme to da uradi dok ne dobije našu, pismenu, saglasnost“, kaže Zorana Marković, direktorka Agencije i dodaje da odgovornost za povredu Zakona nije samo na funkcioneru nego i na organu.

Da se ne bi sve završilo pre nego što je počelo, Zakon je za neprijavljivanje, davanje lažnih podataka kojima se prikriva imovina i prihodi predvideo u 72. članu kaznu zatvora od šest meseci do pet godina. I ne samo to, shodno 73. članu, funkcioneru koji je bio po ovom osnovu u zatvoru prestaje vršenje funkcije, radni odnos i narednih deset godina ne može da bude postavljen ili izabran na istu ili neku drugu javnu funkciju. Za institucije predviđene su novčane kazne. One najblaže kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, za saradnju i radni odnos sa funkcionerom koji nema saglasnost Agencije kazne su od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok za neobaveštavanje Agencija može kazniti pravno lice 50.000 - 250.000, a odgovornu osobu 5.000 - 30.000 dinara.
„Ja nisam za represiju ali u ovim našim okolnostima teško se primenjuje zakon bez sankcija. U slučaju Saveta za borbu protiv korupcije uverili smo se da moralni apel nije dovoljan“, kaže Čupić smatrajući da je posao Agencije za borbu protiv korupcije da „podstiče i podržava svest onih koji su na položajima da se ne bave samo svojim pravima, već da disciplinovano i racionalno vode računa o svojim zakonskim obavezama, jer se tako podiže nivo njihovog integriteta o značaju položaja i odgovornosti koja iz tog položaja proizlazi“.

U obračunu sa korupcijom državi nije toliko potreban novi Eliot Nes već ono što ima – ljude nesalomive volje rešene da najodgovornije i, ako ćemo pravo, najnezahvalnije poslove rade svakog dana. Ako treba za male pare i 16 sati dnevno, sve dok započeto ne završe. Na takve ljude Srbija ne sme žaliti ni sistemske institucionalne podrške, ni para, ni vremena.

Lestvica korumpiranosti

Prema istraživanju TNS Media Gallup, u kome je učestvovalo tek nešto više od 1.000 ispitanika, korupcija je, odmah posle nezaposlenosti i siromaštva, najbolnija rana srpskog društva. Prvo mesto na lestvici potkupljivih pripada lekarima (78 odsto), zatim slede pripadnici političkih partija (76 odsto) i carinici (72 odsto). Sudije, sa 70 odsto, na četvrtom su mestu, a odmah iza njih su advokati (69 odsto). Policajci i tužioci dele šesto mesto (65 odsto). Poslanici su sa osvojenih 62 odsto sedmi, dok su vladini činovnici sa 61 odsto osmi na lestvici korupcije. Navodno, nastavnike i profesore (56 odsto) nešto je teže podmititi, tako da su na devetom mestu, a gradske birokrate (55 odsto) na desetom mestu.