Tim Džuda, novinar i publicista

Jugosfera - tržište bez barijera

Jugosfera nije projekat, već fenomen koji iz dana u dan postaje sve značajniji. To je praktična, svakodnevna regionalna saradnja ljudi koji, uprkos svemu što je bilo, shvataju koliko toga mogu zajednički da postignu

Britanski novinar i publicista Tim Džuda ponovo je u Beogradu. Prašina koju je podigao tekstom „Ulazak u jugosferu“ (u britanskom nedeljniku „Ekonomist“) nikako da se slegne. Naprotiv, interesovanje za zapadni Balkan i jugosferu raste. Zamah celoj priči usledio je nedavno, kada je Džuda u uglednoj The London School of Economics and Political Science predstavio još jedan rad „Jugoslavija je mrtva, živela jugosfera“ (LSEE – Research on South Eastern Europe, European Institute).

Iako je planirano, nažalost, ovaj rad nije bio dostupan učesnicima okruglog stola „Ekonomska saradnja na prostoru bivše Jugoslavije – mogućnosti i izazovi“ (30. novembra) gde je Džuda bio uvodničar jednog panela. On je govorio o jugosferi, terminu zbog koga se digla sva ta prašina i zbog koga Evropska unija sada, s nešto više pažnje, gleda šta se to menja u svakodnevici onih koji su uz mnogo prolivene krvi rasturili zajedničku zemlju - Jugoslaviju.

Photo by: Branko Belić

Posle svega što ste čuli na skupu, kakvi su vam prvi utisci?

- Laknulo mi je. Kada sam prošle srede predstavljao u Londonu poslednju studiju, nekoliko ljudi u publici nije baš bilo prijateljski raspoloženo. Govoreći o ovom regionu zastupali su ideje koje su pet, šest, možda i deset godina stare. Ideje koje su zastarele. Pomislio sam da sam, možda, sve pogrešno shvatio. Ovde sam dobio potvrdu da to nije tako. Ljudi ovde još snažnije govore ono što sam i sam rekao.

Došlo se do toga da je nekadašnje, jugoslovensko, tržište zapravo prirodna stvar?

- Tačno. Pre nekoliko godina to je bilo nezamislivo, jer su ljudi još bili uhvaćeni u neku vrstu ponosne, nacionalističke faze. Sada, i to je očigledno, postoji spoznaja da su domaća tržišta - srpsko, hrvatsko, slovenačko - patuljasta, neko je rekao mikroskopska, i da im je potrebno veće tržište, da je potrebno da sarađuju, da rade zajedno. Fantastično je koliko je zajedničkog nabrojano. Drago mi je što se na ovom skupu o tome razmišlja kao o komparativnim prednostima koje treba iskoristiti.

Dakle, za pravi uspeh potrebna je regionalna saradnja, tržište bez barijera?

- Šta možete da uradite na nacionalnom tržištu od 600 hiljada, dva miliona ili čak sedam miliona ljudi? Region ima oko 20-22 miliona i mislim da poslovni ljudi odlično shataju razliku. Imate hrvatske proizvode ovde, sprske tamo i mislim da je ta razmena stvarna, svakodnevna, praktična. To nije više samo privatna stvar, sada imate predsednike država, Borisa Tadića, Stipu Mesića, koji to javno kažu. Potpredsednik srpske vlade Mlađan Dinkić takođe je o tome govorio na okruglom stolu.

Šta je jugosfera, projekat?

- Jugosfera nije projekat, već je fenomen koji iz dana u dan narasta i postaje sve značajniji. To je praktična, svakodnevna regionalna saradnja ljudi koji, uprkos svemu što je bilo, shvataju koliko toga mogu zajednički da postignu. Ako bismo jugosferu smatrali projektom, bojim se da bi se našlo dosta ljudi koji bi u tome videli zaveru da se obnovi stara Jugoslavija. Hrvati su jako osetljivi na to i čuo sam mnogo prigovora na samu reč jugosfera. Međutim, značajno je što njima smeta samo ime, a ne ideja koju jugosfera predstavlja.

Možda inicijativa?

- Ne bih rekao ni da je inicijativa, jer to nije nešto što je sada pokrenuto. Jugosfera je reč koju sam smislio, koja simboliše, konkretizuje, proces koji ovde već godinama traje, a koji do sada nije imao ime. Nije mi bila nameru da provociram ili ismevam nekog.

To je samo reč i lako može da se zameni nekom drugom.

- Tačno. Bitno je da je ta reč, jugosfera, pobudila interesovanje. Međutim, čini mi se da tekst u „Ekonomistu“, bez te reči, verovatno niko ne bi ni primetio. Ovako, sve je drugačije.

Dakle, šta su stvarne prepreke ovom procesu?

- Najveću prepreku, najveći problem vidim u eventualnoj destabilizaciji Bosne. Čak mislim da ni Kosovo nije tako velika pretnja. Dakle, ukoliko se Bosna destabilizuje, ili dođe do konflikta, ceo region bi se vratio nekoliko godina unazad.

Približavanje Evropskoj uniji vidite kao kočnicu ili podsticaj jačanju jugosfere?

- Mislim da je od pomoći. Pogledajte kako su strukturisani fondovi. EU je odvojila 600 miliona evra za ovaj region, a Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svetska banka odvojile su, približno, još toliko. Prednost se daje zajedničkim projektima. Velikim energetskim projektima, ekonomskoj kooperaciji, rekonstrukciji itd.

Kakav uticaj svetska ekonomska kriza ima na razvoj jugosfere?

- To je neobično. Poslužio bih se rečima Hidajeta Hide Biščevića, šefa Regionalnog saveta za saradnju, koji smatra da je globalna kriza iskristalisala, fokusirala naše misli.

Objavljeno 03. decembra 2009. godine u nedeljniku NIN br. 3075