Pobednici ili prokletnici
Blokada Koridora 10 na pruzi kod Lapova postaje paradigma za Srbiju kao državu koja nije ni pravna ni funkcionalna
 |
Ovaj put, navodno, uspešno. Predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koji su bili medijatori ovog sastanka, skoro da su mogli da odahnu. Kako je NIN-u sutradan potvrđeno u ovom ministarstvu: „Došlo se, u načelu, do zajedničkog sporazuma, s tim što je Velimir Radenović direktor GIK „1. maj“ tražio da većinski vlasnik pogleda i odobri sporazum“.
Dakle, jedino je trebalo da taj sporazum blagoslovi većinski vlasnik Autovojvodine A.D., u tom trenutku, još uvek Milomir Joksimović zvani Miša Omega. A onda da svi mogu da idu svojim kućama kako bi na toplom, uz pečenicu i rakiju, dočekali novu 2010. godinu.
Utisak da je dogovor konačno na pomolu imali su i radnici GIK „1. maj“. Ali pošto su „već nekoliko puta u sličnim situacijama, poslodavac je bio neiskren, a mi smo bili prevareni“ – zadržali su dozu skepse.
„Kitićemo mi i jelku na pruzi, ali bojim se da ovde ne dočekamo i Uskrs“, kaže Miroslav Spasojević, radnik GIK „1. maj“, rešen da sa ostalima, ovaj četvrti put, ne mrda sa železničke trase Beograd - Niš“.
Ovaj tekst je otišao u štampu u utorak u 21 čas, i do tada, Milomir Joksimović, nije potpisao pomenuti sporazum koji predviđa da se radnicima za pet dana (19. decembra) isplate zaostale zarade do marta 2009, dok će od aprila do novembra biti namirene linearno, svakom radniku isto - 16.000 dinara. Takođe, po Sporazumu, odmah treba da se uplate doprinosi (za pet radnika) koji su ispunili uslov za odlazak u penziju, a od 1. marta 2010. godine radnicima i zdravstvene knjižice moraju da se „overe“. A ako se nekom bude slošilo i pre toga, firma će im platiti i te troškove - sve dok se budu lečili u državnim domovima zdravlja i bolnicama.
Međutim, za direktora Radenovića, poslodavca radnika koji protestvuju na pruzi u Lapovu, pregovori su prekinuti: „Zloupotrebljen je sam čin što sam došao u Lapovo, saslušao zahteve radnika i odneo ih većinskom vlasniku. Na tom sastanku prvi put sam čuo za 11 plata“. Radenović tvrdi da na stolu nije bila verzija Sporazuma usaglašena u Ministarstvu. Na pitanje odakle sada novac firmi koja je nagomilala gubitak od oko 100 miliona dinara Radenović kaže: „Većinski vlasnik GIK `1. maj` obezbedio je pozajmicu od 38 miliona dinara koji su raspoloživi do petka. Pozajmicu uz zalog dela imovine preduzeća odobrila je jedna firma iz konzorcijuma Dunav grupa“. Konkretno, pod hipoteku je stavljena Upravna zgrada firme (u kojoj je struja isključena zbog neplaćenih dugova) sa pripadajućim placem u centru Lapova i deo kompleksa „Betonjerka“ u površini od dva do četiri hektara.
I dok maltene cela Srbija stoji i čeka šta će Miša Omega da uradi – vozovi stoje. Pitanja se množe. Zbog čega je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, tek nedavno obznanio da Miša Omega, većinski vlasnik Autovojvodine i uz to veoma bogat čovek koji ima nekoliko firmi, nije u bankrotu? Šta su čekale inspekcije, pa tek sada kontrolišu poslovanje njegovih firmi? Zašto Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, nije radio svoj posao i sproveo javni red i mir tako da skloni radnike sa pruge? I ko će i od kojih para JP „Železnice Srbije“ da plati štetu?
Zoran Anđelković, predsednik Upravnog odbora „Železnica Srbije“ kaže: „Srpske železnice su tokom sedam dana blokade magistralne pruge Beograd – Niš, na međunarodnom Koridoru 10, kod Lapova, pretrpele materijalnu štetu od oko 106,5 miliona dinara (putnički saobraćaj 6,5 miliona dinara, teretni oko 80 miliona dinara i usled obustavljanja tranzitnog saobraćaja od 11. decembra – 14. decembra dodatno još oko 20 miliona dinara)“.
Od radnika se zahtevalo da obustave blokadu i „omoguće bezbedno, nesmetano i redovno funkcionisanje železničkog saobraćaja na Koridoru 10“. Železnice Srbije „ispostaviće račune za svu materijalnu štetu“ vlasniku GIK „1. maj“ kao i opštini Lapovo koja se solidarisala sa radnicima.
Na pitanje, da li će JP „Železnice Srbije“ tužiti i Ivicu Dačića, ministra policije, jer nije sklonio ili ako treba čak i uhapsio radnike koji neće da se sklone sa pruge, Anđelković kaže: „Dačića da tužimo? Neka to rešava država, neka oduzima od vlasnika. Ako idete tom logikom, onda je trebalo da pohapse sve koji dođu pred Vladu. Ovo je politički problem i nastao je tako što niko ne voli da uđe tamo gde je gusto“.
U odbranu svog šefa stao je i Ivica Tomičev, savetnik potpredsednika vlade Ivice Dačića za ekonomske integracije, dijasporu i vanredne situacije: „Kao potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova on ne voli da upotrebljava silu“.
Naravno, radnici su svesni da sede na šinama Koridora 10 i da u nekoj ozbiljnoj državi ne bi bilo moguće da zbog njihove muke bude skoro dve nedelje blokiran domaći i međunarodni železnički saobraćaj između zapadne, centralne i južne Evrope i Male Azije. Svima njima je žao što putnici moraju od Markovca do Lapova da se prevoze autobusima „Pisko prevoza“, ali oni naprosto nemaju kud.
Novica Marković, poverenik Samostalnog sindikata GIK “1. maj“ kaže: „Da nismo na pruzi, ko bi iz Beograda došao ovde da razgovara sa nama? U pametnim zemljama policija bi nas odmah rasterala, ali u pametnim zemljama posle dve, a ne jedanaest, neisplaćenih zarada firma bankrotira. Ako treba gazda se hapsi, ali radnicima se daju pare i ono što je njihovo. U ovoj zemlji to nije tako. Svi znamo da Miša Omega ne može da se uhapsi, jer, kako čitam u novinama, on je u Srbiji car šljunka i peska. Pruga jeste državna, znamo da država gubi velike pare svakodnevno zbog nas, ali ta država je prodala našu firmu i mi smo, zbog države, izgubili sve.”
Blokada Koridora 10 na pruzi kod Lapova postaje paradigma za Srbiju kao državu koja nije ni pravna ni funkcionalna u oblasti privatizacije, stečajne politike i javnog reda i mira. Paradigma za državu u kojoj radnici kite jelku na pruzi umesto u toplom domu..
Porodična imperija
Kupio je Napredak i Vojvodinaput i pripojio ih Dunav grupi čija je osnovna delatnost eksploatacija šljunka i peska. U preduzećima konzorcijuma koji čini 6 firmi, on i njegova supruga Zorana su na pozicijama u upravnim odborima.
Sinovima Milanu i Jovanu prepustio je Omega-komerc ali je za sebe zadržao 30 odsto. Manjinsko vlasništvo drži u još dve Omega firme i Mozaik keteringu. Milan Joksimović vlasnik je oko 70 odsto PTT ugostiteljstva koji čine hoteli Srebrenac (Kopaonik) i Zelenkada (Zlatibor), dva restorana i jedna vila u Vrnjačkoj Banji, dok polovinu firme “Brko” ima mlađi sin Jovan.
Dakle, jedino je trebalo da taj sporazum blagoslovi većinski vlasnik Autovojvodine A.D., u tom trenutku, još uvek Milomir Joksimović zvani Miša Omega. A onda da svi mogu da idu svojim kućama kako bi na toplom, uz pečenicu i rakiju, dočekali novu 2010. godinu.
Utisak da je dogovor konačno na pomolu imali su i radnici GIK „1. maj“. Ali pošto su „već nekoliko puta u sličnim situacijama, poslodavac je bio neiskren, a mi smo bili prevareni“ – zadržali su dozu skepse.
„Kitićemo mi i jelku na pruzi, ali bojim se da ovde ne dočekamo i Uskrs“, kaže Miroslav Spasojević, radnik GIK „1. maj“, rešen da sa ostalima, ovaj četvrti put, ne mrda sa železničke trase Beograd - Niš“.
Ovaj tekst je otišao u štampu u utorak u 21 čas, i do tada, Milomir Joksimović, nije potpisao pomenuti sporazum koji predviđa da se radnicima za pet dana (19. decembra) isplate zaostale zarade do marta 2009, dok će od aprila do novembra biti namirene linearno, svakom radniku isto - 16.000 dinara. Takođe, po Sporazumu, odmah treba da se uplate doprinosi (za pet radnika) koji su ispunili uslov za odlazak u penziju, a od 1. marta 2010. godine radnicima i zdravstvene knjižice moraju da se „overe“. A ako se nekom bude slošilo i pre toga, firma će im platiti i te troškove - sve dok se budu lečili u državnim domovima zdravlja i bolnicama.
Međutim, za direktora Radenovića, poslodavca radnika koji protestvuju na pruzi u Lapovu, pregovori su prekinuti: „Zloupotrebljen je sam čin što sam došao u Lapovo, saslušao zahteve radnika i odneo ih većinskom vlasniku. Na tom sastanku prvi put sam čuo za 11 plata“. Radenović tvrdi da na stolu nije bila verzija Sporazuma usaglašena u Ministarstvu. Na pitanje odakle sada novac firmi koja je nagomilala gubitak od oko 100 miliona dinara Radenović kaže: „Većinski vlasnik GIK `1. maj` obezbedio je pozajmicu od 38 miliona dinara koji su raspoloživi do petka. Pozajmicu uz zalog dela imovine preduzeća odobrila je jedna firma iz konzorcijuma Dunav grupa“. Konkretno, pod hipoteku je stavljena Upravna zgrada firme (u kojoj je struja isključena zbog neplaćenih dugova) sa pripadajućim placem u centru Lapova i deo kompleksa „Betonjerka“ u površini od dva do četiri hektara.
I dok maltene cela Srbija stoji i čeka šta će Miša Omega da uradi – vozovi stoje. Pitanja se množe. Zbog čega je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, tek nedavno obznanio da Miša Omega, većinski vlasnik Autovojvodine i uz to veoma bogat čovek koji ima nekoliko firmi, nije u bankrotu? Šta su čekale inspekcije, pa tek sada kontrolišu poslovanje njegovih firmi? Zašto Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, nije radio svoj posao i sproveo javni red i mir tako da skloni radnike sa pruge? I ko će i od kojih para JP „Železnice Srbije“ da plati štetu?
Zoran Anđelković, predsednik Upravnog odbora „Železnica Srbije“ kaže: „Srpske železnice su tokom sedam dana blokade magistralne pruge Beograd – Niš, na međunarodnom Koridoru 10, kod Lapova, pretrpele materijalnu štetu od oko 106,5 miliona dinara (putnički saobraćaj 6,5 miliona dinara, teretni oko 80 miliona dinara i usled obustavljanja tranzitnog saobraćaja od 11. decembra – 14. decembra dodatno još oko 20 miliona dinara)“.
Od radnika se zahtevalo da obustave blokadu i „omoguće bezbedno, nesmetano i redovno funkcionisanje železničkog saobraćaja na Koridoru 10“. Železnice Srbije „ispostaviće račune za svu materijalnu štetu“ vlasniku GIK „1. maj“ kao i opštini Lapovo koja se solidarisala sa radnicima.
Na pitanje, da li će JP „Železnice Srbije“ tužiti i Ivicu Dačića, ministra policije, jer nije sklonio ili ako treba čak i uhapsio radnike koji neće da se sklone sa pruge, Anđelković kaže: „Dačića da tužimo? Neka to rešava država, neka oduzima od vlasnika. Ako idete tom logikom, onda je trebalo da pohapse sve koji dođu pred Vladu. Ovo je politički problem i nastao je tako što niko ne voli da uđe tamo gde je gusto“.
U odbranu svog šefa stao je i Ivica Tomičev, savetnik potpredsednika vlade Ivice Dačića za ekonomske integracije, dijasporu i vanredne situacije: „Kao potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova on ne voli da upotrebljava silu“.
Naravno, radnici su svesni da sede na šinama Koridora 10 i da u nekoj ozbiljnoj državi ne bi bilo moguće da zbog njihove muke bude skoro dve nedelje blokiran domaći i međunarodni železnički saobraćaj između zapadne, centralne i južne Evrope i Male Azije. Svima njima je žao što putnici moraju od Markovca do Lapova da se prevoze autobusima „Pisko prevoza“, ali oni naprosto nemaju kud.
Novica Marković, poverenik Samostalnog sindikata GIK “1. maj“ kaže: „Da nismo na pruzi, ko bi iz Beograda došao ovde da razgovara sa nama? U pametnim zemljama policija bi nas odmah rasterala, ali u pametnim zemljama posle dve, a ne jedanaest, neisplaćenih zarada firma bankrotira. Ako treba gazda se hapsi, ali radnicima se daju pare i ono što je njihovo. U ovoj zemlji to nije tako. Svi znamo da Miša Omega ne može da se uhapsi, jer, kako čitam u novinama, on je u Srbiji car šljunka i peska. Pruga jeste državna, znamo da država gubi velike pare svakodnevno zbog nas, ali ta država je prodala našu firmu i mi smo, zbog države, izgubili sve.”
Blokada Koridora 10 na pruzi kod Lapova postaje paradigma za Srbiju kao državu koja nije ni pravna ni funkcionalna u oblasti privatizacije, stečajne politike i javnog reda i mira. Paradigma za državu u kojoj radnici kite jelku na pruzi umesto u toplom domu..
Porodična imperija
Porodičnu imperiju Milomir Joksimović zvani Miša Omega počeo je da gradi davno. Godine 1989. bio je direktor trgovinskog preduzeća Omega-komerc, bio je i vlasnik Eksport-improt kompanije. Do zaključenja ovog broja Joksimović je, kako sam kaže vlasnik i suvlasnik oko sto preduzeća među kojima su: Autovojvodina a.d. i Tri grozda, lanca od tridesetak restorana, kafića, gostionica, bifea i noćnih klubova.
Kupio je Napredak i Vojvodinaput i pripojio ih Dunav grupi čija je osnovna delatnost eksploatacija šljunka i peska. U preduzećima konzorcijuma koji čini 6 firmi, on i njegova supruga Zorana su na pozicijama u upravnim odborima.
Sinovima Milanu i Jovanu prepustio je Omega-komerc ali je za sebe zadržao 30 odsto. Manjinsko vlasništvo drži u još dve Omega firme i Mozaik keteringu. Milan Joksimović vlasnik je oko 70 odsto PTT ugostiteljstva koji čine hoteli Srebrenac (Kopaonik) i Zelenkada (Zlatibor), dva restorana i jedna vila u Vrnjačkoj Banji, dok polovinu firme “Brko” ima mlađi sin Jovan.
Objavljeno 17. decembra 2009. godine u nedeljniku NIN broj 3077
No comments:
Post a Comment