Pretnje i uvrede ne prestaju, ali Brankica Stanković nastavlja i najavljuje sedam epizoda o ekstremnim navijačima i nemoćnoj državi
 |
Brankica Stanković je 3. decembra obznanila imena osoba koje se skrivaju pod navijačkim dresovima „Partizana“, „Crvene zvezde“ i “Rada“, a optuženi su za ukupno 289 krivičnih dela: ubistva, pokušaja ubistva, dilovanje droge, teška razbojništva, krađe... Objavila je i imena tužilaca i sudija zbog kojih sudski procesi traju, kao kod Kafke, u nedogled. Sledeće nedelje dohvatila se ministara, državnih funkcionera, biznismena, dekana koji su nekada bili ili su i sada u upravama klubova.
O tome kako je završiti emisiju pod pretnjama i tolikim pritiskom javnosti Brankica Stanković govori za NIN:
Nije prvi put da vam prete. Gledate li na to kao na nešto što ide uz profesiju?
– Na B92 dobijamo preteća pisma na mejl ili iseckana slova iz novina u prelepljenoj koverti Infostana sa porukom: „Ubiću ti...“ ne znam šta. Ja sam to bacala, dok mi nisu rekli kako bi bolje bilo da sve to stoji kod našeg advokata. Nekad mu neka pisma dostavim, a neka ne. Kada smo radili serijal „Tragom Ratka Mladića“ pretili su mi tako što su me zvali na mobilni. To je bio prvi put da smo prijavili pretnju. Osoba je identifikovana, ali nisam želela ni da znam ko je u pitanju.
Pod zaštitom ste policije, koliko se osećate bezbedno?
– Nisam se ja tu ništa pitala, niti smo mi tražili policijsko obezbeđenje. I dalje mislim da to ne rešava problem. Šta će sada, svima da daju policijsku pratnju, obezbeđenje? Meni je samo iskomplikovan život. Mislim da je policija svesnija od nas kolika nam opasnost preti. Ali, očigledno ni država tu ne može mnogo da uradi. Ovo je prvi put da moram da radim svoj posao uz policijsko obezbeđenje i to jeste najveći problem za ovu državu, jer izgleda da 2009. godine u Srbiji novinari koji samo rade svoj posao nisu bezbedni. Iskreno, nadam se da će to kratko potrajati.
Koliko vas ova atmosfera podseća na vreme uoči ubistva Zorana Đinđića, kada su neki mediji vodili linč-kampanje protiv njega?
– To uopšte nije bilo bezazleno. Radili smo emisiju o tome i onda su mene i B92 svi ti mediji - između ostalih i NIN - pljuvali. Zaista, ne mislim da su svi novinari svesno učestvovali u tome, ali kad lavina krene i kada je to sinhronizovana kampanja u više novina, pitam se šta je to onda ako ne poziv na linč!? Ali ljudi su se, čak i novinari koji su pisali kolumne protiv nas, sada poneli drugačije. Traže zaštitu B92 i tima „Insajdera“. Postaju svesni posledica. U tom smislu nešto se promenilo u Srbiji.
– Strašno je. Non-stop mi zvoni telefon, u proseku na dva i po minuta. Mislim da svako ko je ikada imao moj broj, zove ovih dana. Radili smo u nenormalnim uslovima i u jednom trenutku sam se potpuno isključila iz tih komentara, zato što se približavao termin emitovanja. Veći deo materijala je bio snimljen i pripremljen, ali trebalo je sve to sklopiti. Završili smo tri minuta pre početka emisije.
Jesu li reakcije ekstremnih navijača ipak bile iznenađenje za vas?
– Kada smo odlučili da se bavimo ovom temom, znali smo šta nas čeka, ali nismo očekivali da će se bilo ko usuditi u Srbiji 2009. godine da posle svega javno preti klanjem, ubijanjem i silovanjem. Oni kao da su se takmičili ko će odvratniju poruku da pošalje. Svakog dana bilo je sve gore, svuda su ostajali pisani tragovi, što je sasvim dovoljno da se ostalima da ideja šta da rade kada negde sretnu nekog od nas.
– Kada smo odlučili da se bavimo ovom temom, znali smo šta nas čeka, ali nismo očekivali da će se bilo ko usuditi u Srbiji 2009. godine da posle svega javno preti klanjem, ubijanjem i silovanjem. Oni kao da su se takmičili ko će odvratniju poruku da pošalje. Svakog dana bilo je sve gore, svuda su ostajali pisani tragovi, što je sasvim dovoljno da se ostalima da ideja šta da rade kada negde sretnu nekog od nas.
S obzirom na sve, da li ste zadovoljni drugim delom serijala „(Ne)moć države“?
– Naravno, uvek mislim da može bolje. Ipak, zadovoljna sam jer smo posao uradili onako kako sam planirala. Pretnje nisu uticale na nas u smislu da razmišljamo šta može da nam se desi.
– Naravno, uvek mislim da može bolje. Ipak, zadovoljna sam jer smo posao uradili onako kako sam planirala. Pretnje nisu uticale na nas u smislu da razmišljamo šta može da nam se desi.
Jesu li ove pretnje opterećenje za vaše saradnike?
– Svi znamo u šta se upuštamo, šta smo odlučili da radimo i šta može da se desi. Međutim, svi mi koji radimo emisiju „Insajder“ ali i ostali novinari sa B92, isto tako svesni smo toga šta je naš posao. U skladu sa tim se i ponašamo.
– Svi znamo u šta se upuštamo, šta smo odlučili da radimo i šta može da se desi. Međutim, svi mi koji radimo emisiju „Insajder“ ali i ostali novinari sa B92, isto tako svesni smo toga šta je naš posao. U skladu sa tim se i ponašamo.
Da su urednici odlučili, iz razloga bezbednosti, da ne emituju drugi deo, da li biste bili razočarani?
– Nikada mi se nije desilo da nam je neko rekao: „To ne može da ide tako“ . I ranije je bilo raznih pritisaka na rukovodstvo naše kuće ali su oni uvek stajali iza svojih novinara. Na primer, kad smo radili serijal o tajkunima. Mene niko nije pozvao, ali urednike su zvali, povlačili su reklame. Nekoliko puta čak nismo znali šta se sve urednicima dešava. Tek posle završenog serijala rekli su šta je sve bilo. Takva njihova odluka da nas ne obaveštavaju o pritiscima koje imaju, u stvari je najveća podrška za nas koji radimo „Insajder“.
– Nikada mi se nije desilo da nam je neko rekao: „To ne može da ide tako“ . I ranije je bilo raznih pritisaka na rukovodstvo naše kuće ali su oni uvek stajali iza svojih novinara. Na primer, kad smo radili serijal o tajkunima. Mene niko nije pozvao, ali urednike su zvali, povlačili su reklame. Nekoliko puta čak nismo znali šta se sve urednicima dešava. Tek posle završenog serijala rekli su šta je sve bilo. Takva njihova odluka da nas ne obaveštavaju o pritiscima koje imaju, u stvari je najveća podrška za nas koji radimo „Insajder“.
Nije prvi put da vam prete. Gledate li na to kao na nešto što ide uz profesiju?
– Na B92 dobijamo preteća pisma na mejl ili iseckana slova iz novina u prelepljenoj koverti Infostana sa porukom: „Ubiću ti...“ ne znam šta. Ja sam to bacala, dok mi nisu rekli kako bi bolje bilo da sve to stoji kod našeg advokata. Nekad mu neka pisma dostavim, a neka ne. Kada smo radili serijal „Tragom Ratka Mladića“ pretili su mi tako što su me zvali na mobilni. To je bio prvi put da smo prijavili pretnju. Osoba je identifikovana, ali nisam želela ni da znam ko je u pitanju.
Pod zaštitom ste policije, koliko se osećate bezbedno?
– Nisam se ja tu ništa pitala, niti smo mi tražili policijsko obezbeđenje. I dalje mislim da to ne rešava problem. Šta će sada, svima da daju policijsku pratnju, obezbeđenje? Meni je samo iskomplikovan život. Mislim da je policija svesnija od nas kolika nam opasnost preti. Ali, očigledno ni država tu ne može mnogo da uradi. Ovo je prvi put da moram da radim svoj posao uz policijsko obezbeđenje i to jeste najveći problem za ovu državu, jer izgleda da 2009. godine u Srbiji novinari koji samo rade svoj posao nisu bezbedni. Iskreno, nadam se da će to kratko potrajati.
Da li je policija tražila uvid u vašu poštu, imejl, da prisluškuju vaše telefonske razgovore?
– Nikada ne bih pristala na to. Doduše, možda oni i to rade, ali ne znam ništa o tome. I bolje da ne znam.
– Nikada ne bih pristala na to. Doduše, možda oni i to rade, ali ne znam ništa o tome. I bolje da ne znam.
Koliko vas ova atmosfera podseća na vreme uoči ubistva Zorana Đinđića, kada su neki mediji vodili linč-kampanje protiv njega?
– To uopšte nije bilo bezazleno. Radili smo emisiju o tome i onda su mene i B92 svi ti mediji - između ostalih i NIN - pljuvali. Zaista, ne mislim da su svi novinari svesno učestvovali u tome, ali kad lavina krene i kada je to sinhronizovana kampanja u više novina, pitam se šta je to onda ako ne poziv na linč!? Ali ljudi su se, čak i novinari koji su pisali kolumne protiv nas, sada poneli drugačije. Traže zaštitu B92 i tima „Insajdera“. Postaju svesni posledica. U tom smislu nešto se promenilo u Srbiji.
Da li ste zatečeni podrškom NUNS-a, UNS-a, predsednika Republike, ministara i svekolike javnosti?
– Bila sam iznenađena! Jedino me nervira što se sve okrenulo tako da sam ja postala tema, što je potpuno pogrešno. Očekivala sam da i ostali novinari istražuju. Volela bih da postoji ta vrsta takmičenja u Srbiji. Dobro je da su svi ti ljudi, od predsednika Tadića pa nadalje, rekli da je dosta više nasilja i pretnji. Mi smo samo objavili informacije do kojih smo došli po zakonu o dostupnosti informacija I uradili analizu. Sada je država na potezu.
– Bila sam iznenađena! Jedino me nervira što se sve okrenulo tako da sam ja postala tema, što je potpuno pogrešno. Očekivala sam da i ostali novinari istražuju. Volela bih da postoji ta vrsta takmičenja u Srbiji. Dobro je da su svi ti ljudi, od predsednika Tadića pa nadalje, rekli da je dosta više nasilja i pretnji. Mi smo samo objavili informacije do kojih smo došli po zakonu o dostupnosti informacija I uradili analizu. Sada je država na potezu.
Ekstremni navijači nastavljaju sa pretnjama, šta to govori?
– Oni su svesni da njima niko ništa ne može, čak ni država. Međutim, verujem da sada imaju problem, bar sa komšijama. Jer javnost zna njihova imena, videla je njihove fotografije i zna za šta su sve osumnjičeni. Možda su zbog toga toliko besni.
– Oni su svesni da njima niko ništa ne može, čak ni država. Međutim, verujem da sada imaju problem, bar sa komšijama. Jer javnost zna njihova imena, videla je njihove fotografije i zna za šta su sve osumnjičeni. Možda su zbog toga toliko besni.
Nervira vas ta vrsta kukavičluka?
– Svima je bilo ponuđeno da odgovore na pitanja i da pogledaju materijal pre emitovanja, kako bi se uverili da prilikom montaže nisu izvučeni iz konteksta. Tako radimo jer su nas pojedine stranke optuživale da se u „Insajderu“ prilikom montaže sagovornici izvlače iz konteksta. To je netačno.
Primećujete li da se u upravama klubova menja stav prema nasilnicima među njihovim navijačima?
Uprava „Partizana“ zvanično je poslala dopis u kome odbijaju da učestvuju u emisiji o ekstremnim navijačima. A uprava „Crvene zvezde“ je izabrali Marka Nikolovskog, svog portparola koji je bio jedan od sagovornika u poslednjem „Insajderu“.
– Svima je bilo ponuđeno da odgovore na pitanja i da pogledaju materijal pre emitovanja, kako bi se uverili da prilikom montaže nisu izvučeni iz konteksta. Tako radimo jer su nas pojedine stranke optuživale da se u „Insajderu“ prilikom montaže sagovornici izvlače iz konteksta. To je netačno.
Primećujete li da se u upravama klubova menja stav prema nasilnicima među njihovim navijačima?
Uprava „Partizana“ zvanično je poslala dopis u kome odbijaju da učestvuju u emisiji o ekstremnim navijačima. A uprava „Crvene zvezde“ je izabrali Marka Nikolovskog, svog portparola koji je bio jedan od sagovornika u poslednjem „Insajderu“.
Da li vam smeta što vas jedni uzdižu u nebesa, a drugi vuku po blatu i poručuju vam da kupite krst i sanduk?
– To me strašno nervira! Veći deo javnosti ističe da sam hrabra dok postoje i oni koji smatraju da radim za nekog. U svemu tome, u Srbiji ne postoji rasprava da li je nešto dobro istraženo i da li je emisija dobra ili ne, nego je uvek neka teorija zavere. Zašto baš sada ta tema, i slične gluposti. Pa zato što je slučajno ubijen strani državljanin u centru Beograda. Eto zato.
– To me strašno nervira! Veći deo javnosti ističe da sam hrabra dok postoje i oni koji smatraju da radim za nekog. U svemu tome, u Srbiji ne postoji rasprava da li je nešto dobro istraženo i da li je emisija dobra ili ne, nego je uvek neka teorija zavere. Zašto baš sada ta tema, i slične gluposti. Pa zato što je slučajno ubijen strani državljanin u centru Beograda. Eto zato.
Posle svega, mogu li ekstremni navijači očekivati da ćete popustiti ili će biti i trećeg dela serijala?
– Nema šanse! Tek sada neću da posustanem! Napravićemo serijal ne od tri već od sedam emisija, zato što je ovo prava tema i što ovaj društveni problem mora da se reši. Setite se, posle ubistva Brisa Tatona političari su se utrkivali ko će dati oštriju izjavu u osudi zločina i na tome je ostalo. Pa čak je i predsednik Srbije tada rekao da je borba protiv huligana i ekstremista važnija za Srbiju od ulaska u Evropsku uniju.
– Nema šanse! Tek sada neću da posustanem! Napravićemo serijal ne od tri već od sedam emisija, zato što je ovo prava tema i što ovaj društveni problem mora da se reši. Setite se, posle ubistva Brisa Tatona političari su se utrkivali ko će dati oštriju izjavu u osudi zločina i na tome je ostalo. Pa čak je i predsednik Srbije tada rekao da je borba protiv huligana i ekstremista važnija za Srbiju od ulaska u Evropsku uniju.
Objavljeno 17. decembra 2009. godine u nedeljniku NIN broj 3077
No comments:
Post a Comment