Meni niko nije pobegao
photo by: Goran Sivački
Razgovor sa Goranom Radosavljevićem Gurijem NIN nastavlja prisećanjem na „događanje naroda“ 5. oktobra 2000. godine, uspomenama na Zorana Đinđića, operaciju „Sablja“, saradnju sa Miloradom Ulemekom Legijom i njegovu predaju. Zatim, on govori o izmišljenom „puču“ koji je pripremao protiv Vojislava Koštunice, bivšeg predsednika Srbije, zbog čega je napustio policiju i postao poslovni partner Milomira Joksimovića.
Recite nam nešto o 5. oktobru 2000. godine.
- Slušao sam mnoge priče, mnogih opozicionih lidera tada, a kasnije lidera na poziciji. Kako se dešavalo, ko ima a ko nema zasluge. Otvoreno mogu da kažem da jedina zasluga za 5. oktobar pripada narodu jer se stvorila kritična masa.
Je li bilo milion ljudi u Beogradu?
- Ne znam, ja sam bio u helikopteru [smeh] ali nisam mogao da procenim koliko je ljudi. Bitno je da se stvorila kritična masa.
- Ne znam, ja sam bio u helikopteru [smeh] ali nisam mogao da procenim koliko je ljudi. Bitno je da se stvorila kritična masa.
Smatrate da je 5. oktobar bio pripremljen?
- Da se razumemo, sve je bilo pripremljeno. Tada nisam poznavao nikoga od opozicionih lidera. Radio sam profesionalno. Desio se 5. oktobar, mnogi izveštaji koji su stizali pre događaja nisu ukazivali da će to tako da se desi. Vrhovni komandant je voleo da čuje samo lepe vesti.
- Da se razumemo, sve je bilo pripremljeno. Tada nisam poznavao nikoga od opozicionih lidera. Radio sam profesionalno. Desio se 5. oktobar, mnogi izveštaji koji su stizali pre događaja nisu ukazivali da će to tako da se desi. Vrhovni komandant je voleo da čuje samo lepe vesti.
Mislite na Slobodana Miloševića?
- Da, on je voleo da čuje samo lepe vesti. Tako je bilo i na Kosovu. Drugi razlog je njegova bahatost, u stilu: „Ma šta oni. Koliko kod da ih se skupi, razjurićemo ih!“
- Da, on je voleo da čuje samo lepe vesti. Tako je bilo i na Kosovu. Drugi razlog je njegova bahatost, u stilu: „Ma šta oni. Koliko kod da ih se skupi, razjurićemo ih!“
I šta je onda bilo?
- Policija je napravila plan da spreči dolazak ljudi iz drugih mesta u Beograd. E, tu dolazimo do jako bitnog momenta kada su izdata neka suluda naređenja. To znači da morate da pucate u narod ako neće da stanu. Međutim, Legija i ja smo se sreli sa pokojnim Boškom Buhom.
- Policija je napravila plan da spreči dolazak ljudi iz drugih mesta u Beograd. E, tu dolazimo do jako bitnog momenta kada su izdata neka suluda naređenja. To znači da morate da pucate u narod ako neće da stanu. Međutim, Legija i ja smo se sreli sa pokojnim Boškom Buhom.
Kada je to tačno bilo?
- Noć uoči, 4. oktobra 2000. godine.
- Noć uoči, 4. oktobra 2000. godine.
Pre sastanka Legije i Zorana Đinđića?
- Da, dan pre 5. oktobra. I rekli smo da mi nećemo upotrebiti svu silu protiv naroda. A bila su izdata i „poprečna naređenja“, ali ne volim da pričam o ljudima koji nisu živi a izdavali su takva naređenja.
- Da, dan pre 5. oktobra. I rekli smo da mi nećemo upotrebiti svu silu protiv naroda. A bila su izdata i „poprečna naređenja“, ali ne volim da pričam o ljudima koji nisu živi a izdavali su takva naređenja.
Poprečno naređenje dao je Milošević?
- Ne mora da bude Milošević, može i ministar.
- Ne mora da bude Milošević, može i ministar.
Jeste li znali za Pavkovićeva naređenja i pokrete vojske, tenkova?
- Znali smo mi sve.
- Znali smo mi sve.
Bilo je nužno da se uključi i vojska?
- To je bila politička odluka. A kao što znate, vojska se na kraju nije uključila. Zato što su i oni procenili da to nije po Ustavu. Svet bi jedva dočekao da se potuku policija i vojska među sobom ili sa građanima. Bilo bi krvi do kolena.
- To je bila politička odluka. A kao što znate, vojska se na kraju nije uključila. Zato što su i oni procenili da to nije po Ustavu. Svet bi jedva dočekao da se potuku policija i vojska među sobom ili sa građanima. Bilo bi krvi do kolena.
Osim Vlajka Stoiljkovića, svi u policiji su bili uz vas trojicu?
- Naravno. To je nama bilo najvažnije. Iskreno govoreći, ne bismo nas trojica mogli sami da se dogovorimo.
- Naravno. To je nama bilo najvažnije. Iskreno govoreći, ne bismo nas trojica mogli sami da se dogovorimo.
Onda Legija ide u džip sa Đinđićem. Jeste li vi znali da će biti taj susret?
- Znao sam, kao i što sam znao da je Boško Buha na vezi sa Nebojšom Čovićem, a Legija sa Đinđićem.
- Znao sam, kao i što sam znao da je Boško Buha na vezi sa Nebojšom Čovićem, a Legija sa Đinđićem.
Bili ste u helikopteru 5. oktobra i imali ste naređenje da bacite suzavac na demonstrante.Zašto niste to uradili?
- Jer bih onda počinio krivično delo. Da bacite 100 grama sa te visine, ubićete nekoga. A u toj masi sigurno bi paket pao nekom na glavu i taj ne bi više bio živ. Drugo, bilo bi mnogo mrtvih. Ja to nisam hteo da preuzmem na sebe. Ne bi to bilo samo krivično delo, to bi bila katastrofa. To je bio osnovni razlog zbog koga sam naredio da se helikopter vrati.
- Jer bih onda počinio krivično delo. Da bacite 100 grama sa te visine, ubićete nekoga. A u toj masi sigurno bi paket pao nekom na glavu i taj ne bi više bio živ. Drugo, bilo bi mnogo mrtvih. Ja to nisam hteo da preuzmem na sebe. Ne bi to bilo samo krivično delo, to bi bila katastrofa. To je bio osnovni razlog zbog koga sam naredio da se helikopter vrati.
Sigurno su se mnogi, pa i Milošević, silno iznervirali kad su videli da iz helikoptera ne ispadaju paketi sa suzavcem...
- Zvali su me, pet puta.
- Zvali su me, pet puta.
Ko tačno?
- Čovek koji više nije živ.
- Čovek koji više nije živ.
Odbili ste naređenje?
- Ne, ja sam ispoštovao naređenje. Ušao u helikopter, uzleteo, ali eto, nije bilo uslova za izvršenje [smeh]. Tada sam odlučio da napustim službu.
- Ne, ja sam ispoštovao naređenje. Ušao u helikopter, uzleteo, ali eto, nije bilo uslova za izvršenje [smeh]. Tada sam odlučio da napustim službu.
A kad ste upoznali Zorana Đinđića?
- Sedmog oktobra 2000. godine zove me Legija i kaže da Đinđić hoće da se upozna sa mnom. Ja sam posle te tri-četiri neprespavane noći došao kući jer se sve malo stišalo, i nije bilo preterane frke. Kažem Legiji: „OK, ako hoće ja sam u stanu, u Džona Kenedija u Zemunu.“ Kažem ženi i ćerki da mi je Legija, koji je zvao ponovo, rekao da Đinđić dolazi za 15 minuta. A žena će meni: „Eh, Đinđić će baš kod nas da dođe!“ Tako sam se upoznao sa njim. Tada sam mu otvoreno rekao da to što sam uradio nije ni zbog njega ni zbog bilo koga drugog, nego zato što sam mislio da tako treba. Jer, je to u interesu države Srbije. I da sutra moje dete ne mora da crveni jer joj je tata radio nešto što nije u redu.
- Sedmog oktobra 2000. godine zove me Legija i kaže da Đinđić hoće da se upozna sa mnom. Ja sam posle te tri-četiri neprespavane noći došao kući jer se sve malo stišalo, i nije bilo preterane frke. Kažem Legiji: „OK, ako hoće ja sam u stanu, u Džona Kenedija u Zemunu.“ Kažem ženi i ćerki da mi je Legija, koji je zvao ponovo, rekao da Đinđić dolazi za 15 minuta. A žena će meni: „Eh, Đinđić će baš kod nas da dođe!“ Tako sam se upoznao sa njim. Tada sam mu otvoreno rekao da to što sam uradio nije ni zbog njega ni zbog bilo koga drugog, nego zato što sam mislio da tako treba. Jer, je to u interesu države Srbije. I da sutra moje dete ne mora da crveni jer joj je tata radio nešto što nije u redu.
Ko vas je ubedio da ostanete u službi? Đinđić?
- Rekao sam Zoranu: „Vidi druže, odlučio sam da idem i već sam ženi saopštio da napuštam službu.“ Posle sat i po ubeđivanja Zoran mi kaže: “Dobro, ’ajde da popijemo onaj francuski konjak. Vidim da ne mogu da utičem na tvoju odluku. Ali, ja sam došao da upoznam tebe i tvoju porodicu i mislim da bi bio red da i ti dođeš i upoznaš moju porodicu.“ Sutradan sam bio kod njega na Studentskom trgu. Tu su bili Ružica, deca. Upoznali smo se, i tako, na kraju sam rekao da ostajem u službi. Zbog svega.
- Rekao sam Zoranu: „Vidi druže, odlučio sam da idem i već sam ženi saopštio da napuštam službu.“ Posle sat i po ubeđivanja Zoran mi kaže: “Dobro, ’ajde da popijemo onaj francuski konjak. Vidim da ne mogu da utičem na tvoju odluku. Ali, ja sam došao da upoznam tebe i tvoju porodicu i mislim da bi bio red da i ti dođeš i upoznaš moju porodicu.“ Sutradan sam bio kod njega na Studentskom trgu. Tu su bili Ružica, deca. Upoznali smo se, i tako, na kraju sam rekao da ostajem u službi. Zbog svega.
Legiju niste prvi put sreli neposredno uoči petooktobarske revolucije...
- Nas dvojica prvi put smo se sreli na Kosovu 1998. godine. Mislim u štabu, u Prištini. Već tada je komandovao Jedinicom za specijalne operacije koja je bila dole od marta 1998. godine.
Da li je to bila „ljubav na prvi pogled“?
- On je znao ko sam ja, a ja sam znao ko je on. I dan-danas tvrdim da je Legija bio jedan od najsposobnijih ljudi koje je policija imala u to vreme. Bio je čovek sa ratnim iskustvom koje je policiji bilo neophodno i čovek koji je imao sjajnu jedinicu na Kosovu. Šta se kasnije dešavalo potpuno je druga stvar.
- On je znao ko sam ja, a ja sam znao ko je on. I dan-danas tvrdim da je Legija bio jedan od najsposobnijih ljudi koje je policija imala u to vreme. Bio je čovek sa ratnim iskustvom koje je policiji bilo neophodno i čovek koji je imao sjajnu jedinicu na Kosovu. Šta se kasnije dešavalo potpuno je druga stvar.
Legija vam je pričao o ratnim iskustvima?
- Ne, Legija je bio zatvoren čovek i o tim stvarima nije pričao. Znate, među nama, postoji pravilo da ne pitamo jedan drugog gde je bio, šta i kako je radio.
- Ne, Legija je bio zatvoren čovek i o tim stvarima nije pričao. Znate, među nama, postoji pravilo da ne pitamo jedan drugog gde je bio, šta i kako je radio.
Jeste li se privatno poznavali, družili?
- Naravno da smo se ponekad družili. Bili smo dva komandanta dve elitne policijske jedinice.
- Naravno da smo se ponekad družili. Bili smo dva komandanta dve elitne policijske jedinice.
Kako objašnjavate da je Legija otišao na jednu stranu a vi ste ostali tamo gde ste bili?
- Ne mogu da sudim o Legijinim motivima. Svi smo mi različiti po karakteru. Bio je jedan od najsposobnijih, a onda je napravio problem u Kuli, zatim ispred „Stupice“.
- Ne mogu da sudim o Legijinim motivima. Svi smo mi različiti po karakteru. Bio je jedan od najsposobnijih, a onda je napravio problem u Kuli, zatim ispred „Stupice“.
Da li je Legija razočarao što je išao iz greške u grešku?
- Uslovno rečeno, jeste.
- Uslovno rečeno, jeste.
Mislite da je u „Stupici“ bio isprovociran da napravi skandal?
- Znate šta, isprovociran ili ne, on je bio komandant jedinice i to ne bilo kakve već specijalne jedinice. Za takvog čoveka ne postoji opravdanje da je bio isprovociran, nervozan. Iskreno mi je žao što je do toga došlo i što će čitav život provesti u zatvoru, ali to je zakon, to je sud, to je država. I to je, na kraju krajeva, njegov izbor.
- Znate šta, isprovociran ili ne, on je bio komandant jedinice i to ne bilo kakve već specijalne jedinice. Za takvog čoveka ne postoji opravdanje da je bio isprovociran, nervozan. Iskreno mi je žao što je do toga došlo i što će čitav život provesti u zatvoru, ali to je zakon, to je sud, to je država. I to je, na kraju krajeva, njegov izbor.
Zašto se Legija predao baš vama?
- Pa ... uf! Iskreno, mislim da je bio siguran da neće biti likvidiran. Tog vikenda, ovde se sve stvari dešavaju vikendom, lovio sam u Karađorđevu. Pozvao me je Vlada Ilić, komandant beogradskog odreda, i onako, kao iz neba, rekao: „E, vidi, Legija hoće da se preda!“ Bio sam iznenađen. Rekao sam Iliću da preuzme Legiju i čeka moja dalja uputstva. Onda, obaveštavam Dragana Jočića, ministra policije. On i Rade Bulatović, tadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije, bili su na Zlatiboru. Jočić mi kaže: „Javiću ti se za pet minuta.“ Posle tih pet minuta javlja mi se i kaže: „Vodite ga u Ministarstvo unutrašnjih poslova, kancelariju kod načelnika resora, Miroslava Miloševića.“
- Pa ... uf! Iskreno, mislim da je bio siguran da neće biti likvidiran. Tog vikenda, ovde se sve stvari dešavaju vikendom, lovio sam u Karađorđevu. Pozvao me je Vlada Ilić, komandant beogradskog odreda, i onako, kao iz neba, rekao: „E, vidi, Legija hoće da se preda!“ Bio sam iznenađen. Rekao sam Iliću da preuzme Legiju i čeka moja dalja uputstva. Onda, obaveštavam Dragana Jočića, ministra policije. On i Rade Bulatović, tadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije, bili su na Zlatiboru. Jočić mi kaže: „Javiću ti se za pet minuta.“ Posle tih pet minuta javlja mi se i kaže: „Vodite ga u Ministarstvo unutrašnjih poslova, kancelariju kod načelnika resora, Miroslava Miloševića.“
Sa Legijom se srećete ispred zgrade u Kneza Miloša 101, šta su prve reči?
- Pozdravili smo se.
- Pozdravili smo se.
Je li imao lisice na rukama?
- Nije, ako vam se neko preda procena je službenog lica da nema potrebe za lisicama. Tu ministar Jočić naređuje da ga sačekamo dok on dođe. On i Bulatović se vraćaju kolima za Beograd, helikopter nije mogao da poleti jer nema opremu za noćno letenje. Po dolasku Jočić meni daje naređenje da sam slobodan i da mogu da idem. A naravno, oni ostaju u kancelariji i posle toga Legija ide u Centralni zatvor.
- Nije, ako vam se neko preda procena je službenog lica da nema potrebe za lisicama. Tu ministar Jočić naređuje da ga sačekamo dok on dođe. On i Bulatović se vraćaju kolima za Beograd, helikopter nije mogao da poleti jer nema opremu za noćno letenje. Po dolasku Jočić meni daje naređenje da sam slobodan i da mogu da idem. A naravno, oni ostaju u kancelariji i posle toga Legija ide u Centralni zatvor.
Miroslav Milošević, bivši načelnik resora Javne bezbednosti, tvrdio je da su u noći Legijine predaje u njegovoj kancelariji bili i Aleksandar Tijanić i Aleksandar Nikitović, šef Koštuničinog kabineta. Da li ste ih videli?
- Nisam ih video. Dok sam bio u kancelariji načelnika resora Tijanić nije bio tu. Ko je posle dolazio ne znam.
- Nisam ih video. Dok sam bio u kancelariji načelnika resora Tijanić nije bio tu. Ko je posle dolazio ne znam.
Da pređemo na „Sablju“...
- To je, po meni, bila potpuno legitimna i zakonita akcija. „Sablja“ je bila jedna od najvećih akcija koja je izvedena u istoriji policije i u Srbiji. Mnogi su pokušali „Sablju“ da iskoriste kao protivargument zakonitog postupanja policije.
- To je, po meni, bila potpuno legitimna i zakonita akcija. „Sablja“ je bila jedna od najvećih akcija koja je izvedena u istoriji policije i u Srbiji. Mnogi su pokušali „Sablju“ da iskoriste kao protivargument zakonitog postupanja policije.
Šta je bila uloga Žandarmerije, kojom ste vi komandovali, za vreme „Sablje“?
- Naša uloga bila je da zajedno sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala i Upravom kriminalističke policije dajemo asistenciju na hapšenju ljudi za koje se osnovano sumnjalo da će ili pružiti oružani otpor ili će na neki drugi način uraditi nešto na šta redovni sastav policije ne može adekvatno da odgovori.
- Naša uloga bila je da zajedno sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala i Upravom kriminalističke policije dajemo asistenciju na hapšenju ljudi za koje se osnovano sumnjalo da će ili pružiti oružani otpor ili će na neki drugi način uraditi nešto na šta redovni sastav policije ne može adekvatno da odgovori.
Kao, na primer?
- Ulazak u Šilerovu i druge objekte po Vojvodini. Te akcija su bile perfektne.
- Ulazak u Šilerovu i druge objekte po Vojvodini. Te akcija su bile perfektne.
Je li je uspeo neko da vam pobegne?
- Meni niko nije pobegao. Priveli smo i uhapsili sve koje je trebalo.
- Meni niko nije pobegao. Priveli smo i uhapsili sve koje je trebalo.
Koga od poznatijih?
- Recimo, sve koji su pripadali „zemunskom klanu“.
- Recimo, sve koji su pripadali „zemunskom klanu“.
Jeste li hapsili Acu Tomića?
- Ne, Žandarmerija nije hapsila ni Radeta Bulatovića ni Acu Tomića. Posle „Sablje“, svi generali policije, od Bore Banjca, Mileta Novakovića, do mene – smenjeni su! Eto to je Srbija!
- Ne, Žandarmerija nije hapsila ni Radeta Bulatovića ni Acu Tomića. Posle „Sablje“, svi generali policije, od Bore Banjca, Mileta Novakovića, do mene – smenjeni su! Eto to je Srbija!
Čini se da je uloga Demokratske stranke Srbije (DSS-a) u vašoj smeni 2004. bila višestruka. Da li su vas ikada pozvali da uđete u stranku, kao što je to učinio SNS?
- Nijedna stranka me nije pozvala da se priključim. Jedina koja je procenila da možda mogu da doprinesem svojim iskustvom je SNS.
- Nijedna stranka me nije pozvala da se priključim. Jedina koja je procenila da možda mogu da doprinesem svojim iskustvom je SNS.
Kako vam je saopšteno da ste nepoželjni?
- Ministar Jočić mi je 15. marta rekao: “Slušaj generale, odlučio sam da te smenim.“ Rekao sam: “Razumem, nema nikakvih problema.“
- Ministar Jočić mi je 15. marta rekao: “Slušaj generale, odlučio sam da te smenim.“ Rekao sam: “Razumem, nema nikakvih problema.“
Je li vam Jočić dao neko objašnjenje?
- Ne. Na kraju krajeva ne mora da mi da objašnjenje. Ministar ima pravo da to tako uradi. Pre toga napisao sam službenu belešku i mogući sled događaja u Beogradu posle martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu. U toj belešci sam upozorio da treba obezbediti četiri, pet objekata u gradu. Džamija, američka i hrvatska ambasada i kuća Nataše Kandić...
- Ne. Na kraju krajeva ne mora da mi da objašnjenje. Ministar ima pravo da to tako uradi. Pre toga napisao sam službenu belešku i mogući sled događaja u Beogradu posle martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu. U toj belešci sam upozorio da treba obezbediti četiri, pet objekata u gradu. Džamija, američka i hrvatska ambasada i kuća Nataše Kandić...
Govorite o paljenju džamija...
- U Beogradu i Nišu. Dakle, ja sam bio u kancelariji, niko me ne zove. A Jočić samo što je pre desetak dana stupio na dužnost.
- U Beogradu i Nišu. Dakle, ja sam bio u kancelariji, niko me ne zove. A Jočić samo što je pre desetak dana stupio na dužnost.
Zapaljena je Bajrakli džamija, i, dešava se sve ono što se dešava...
- Na mestu novog direktora policije, to se tada zvalo načelnik resora javne bezbednosti, bio je Miroslav Milošević. Oko dva ujutro zove me general Milan Obradović, načelnik beogradskog sekretarijata, i moli da mu pošaljem jedinicu. Kažem mu: „Brate, ne mogu da ti pošaljem jedinicu, moram da dobijem naređenje!“
- Na mestu novog direktora policije, to se tada zvalo načelnik resora javne bezbednosti, bio je Miroslav Milošević. Oko dva ujutro zove me general Milan Obradović, načelnik beogradskog sekretarijata, i moli da mu pošaljem jedinicu. Kažem mu: „Brate, ne mogu da ti pošaljem jedinicu, moram da dobijem naređenje!“
A ko bi trebalo da izda to naređenje?
- Ministar i načelnik resora JB, ali niko od njih me ne zove. U dva ujutro zove me sekretarica ministra i kaže: „Ministar hoće da razgovara sa vama.“ Šta ću, javim se. Pita me Jočić: „Generale je l’ vidite šta se dešava?“ Kažem da vidim. On me pita: „A zašto vi niste reagovali?“. Ja mu odgovaram: „Ministre, ne mogu bez naređenja. Čekam naređenje.“ Jočić me pita: „A, ko treba da ti da naređenje?“ „Pa vi ministre“, kažem ja njemu. „Dođite u kancelariju kod mene“, naređuje on. S vrata me pita: „Za koliko možete da izvedete jedinicu?“ Ja kažem: „Za 15 minuta!“ On se tu malo iznenadi: „Meni su rekli da ne možete ni za četiri sata!“ Pa ja kažem: „Ne znam, ministre, ko vam je to rekao, ali evo pred vama ću da pozovem jedinicu koja će da izađe za 15 minuta“. Okrenem jedinicu i: „’Ajmo momci, pozicija 1,2,3,4 i 5!“ I za 15 minuta sve smo rasterali. Sutradan Jočić mi kaže: “Generale, zaboravite šta smo juče razgovarali, niste smenjeni. Ostajete na mestu komandanta Žandarmerije!“
- Ministar i načelnik resora JB, ali niko od njih me ne zove. U dva ujutro zove me sekretarica ministra i kaže: „Ministar hoće da razgovara sa vama.“ Šta ću, javim se. Pita me Jočić: „Generale je l’ vidite šta se dešava?“ Kažem da vidim. On me pita: „A zašto vi niste reagovali?“. Ja mu odgovaram: „Ministre, ne mogu bez naređenja. Čekam naređenje.“ Jočić me pita: „A, ko treba da ti da naređenje?“ „Pa vi ministre“, kažem ja njemu. „Dođite u kancelariju kod mene“, naređuje on. S vrata me pita: „Za koliko možete da izvedete jedinicu?“ Ja kažem: „Za 15 minuta!“ On se tu malo iznenadi: „Meni su rekli da ne možete ni za četiri sata!“ Pa ja kažem: „Ne znam, ministre, ko vam je to rekao, ali evo pred vama ću da pozovem jedinicu koja će da izađe za 15 minuta“. Okrenem jedinicu i: „’Ajmo momci, pozicija 1,2,3,4 i 5!“ I za 15 minuta sve smo rasterali. Sutradan Jočić mi kaže: “Generale, zaboravite šta smo juče razgovarali, niste smenjeni. Ostajete na mestu komandanta Žandarmerije!“
Ipak ponovite, šta je stvarni razlog zbog koga ste napustili službu?
- Pa... dobro. Ministar Jočić je izdao naređenje generalu Mirkovu, mom neposrednom šefu, da od mene uzme izjavu. Trebalo je da odgovorim na četiri pitanja. Prvo, da li sam ja u terorističkoj organizaciji koja hoće da izvrši državni udar i ubije Koštunicu. Drugo, da objasnim kakav je moj odnos sa oficirima iz američke ambasade. Treće, kakav je moj odnos sa generalom Obradovićem. I četvrto, poslednje pitanje, da li je tačno da se nasilnim putem vraćam za komandanta u Žandarmeriji. Takva pitanja ne može da smisli policajac. To su politička pitanja. Posle takvog pitanja vi ne možete da ostanete i da radite u jednoj takvoj instituciji.
- Pa... dobro. Ministar Jočić je izdao naređenje generalu Mirkovu, mom neposrednom šefu, da od mene uzme izjavu. Trebalo je da odgovorim na četiri pitanja. Prvo, da li sam ja u terorističkoj organizaciji koja hoće da izvrši državni udar i ubije Koštunicu. Drugo, da objasnim kakav je moj odnos sa oficirima iz američke ambasade. Treće, kakav je moj odnos sa generalom Obradovićem. I četvrto, poslednje pitanje, da li je tačno da se nasilnim putem vraćam za komandanta u Žandarmeriji. Takva pitanja ne može da smisli policajac. To su politička pitanja. Posle takvog pitanja vi ne možete da ostanete i da radite u jednoj takvoj instituciji.
Ostali ste bez posla, mnogi vas žele u zatvoru ili mrtvog. Da li vas je bio strah?
- Svako normalan se plaši da će da pogine. Ne postoji čovek koji se toga ne plaši.
- Svako normalan se plaši da će da pogine. Ne postoji čovek koji se toga ne plaši.
Ne biste bili ni prvi ni poslednji koji je likvidiran. O čemu ste tada razmišljali?
- Kako da zaštitim porodicu i sebe.
- Kako da zaštitim porodicu i sebe.
Šta ste uradili kako biste bili bezbedni?
- Bio sam, uglavnom, oprezan.
Ljudi koji su ostali u Žandarmeriji a znaju da vam preti smrtna opasnost, valjda bi vas upozorili?
Naravno da bi. I dan-danas imam prijatelje u jedinici. Znam šta se dešava, šta se radi.
- Bio sam, uglavnom, oprezan.
Ljudi koji su ostali u Žandarmeriji a znaju da vam preti smrtna opasnost, valjda bi vas upozorili?
Naravno da bi. I dan-danas imam prijatelje u jedinici. Znam šta se dešava, šta se radi.
U obračunu sa vama a zbog pokušaja „puča“ protiv Koštunice, napakovan vam je i jedan izveštaj Državne bezbednosti?
- U tom izveštaju je pisalo da Goran Radosavljević ne treba da ostane dalje komandant Žandarmerije zato što je „žuti“, a „žena mu je član Glavnog odbora Demokratske stranke“.
- U tom izveštaju je pisalo da Goran Radosavljević ne treba da ostane dalje komandant Žandarmerije zato što je „žuti“, a „žena mu je član Glavnog odbora Demokratske stranke“.
I jeste li vi i vaša supruga u DS-u?
[smeh] Nismo, nikada. Moja žena je potpuno apolitična, i uopšte je ne interesuje ni politika, a kamoli stranke.
[smeh] Nismo, nikada. Moja žena je potpuno apolitična, i uopšte je ne interesuje ni politika, a kamoli stranke.
Dakle, hoćete da kažete da je taj izveštaj Državne bezbednosti fabrikat koji nema veze sa činjenicama?
- Baš tako.
- Baš tako.
Ko vam je to smestio, Rade Bulatović?
- Državna bezbednost ima svog šefa koji je odgovoran za sve ono što se napiše.
I tako vi na ulici i bez posla. I ko vam priskače u pomoć?
- Kada sam napustio službu ja sam došao kod svog prijatelja Miše Omege jer me je zvao. Dao mi posao. Dao mi hleb u ruke. Dao mi je da radim kod njega u firmi koja se zove Bagersko-brodarsko preduzeće.
- Kada sam napustio službu ja sam došao kod svog prijatelja Miše Omege jer me je zvao. Dao mi posao. Dao mi hleb u ruke. Dao mi je da radim kod njega u firmi koja se zove Bagersko-brodarsko preduzeće.
Otkud sada Milomir Joksimović, to jest Miša Omega?
- Miša Omega?! On mi je prijatelj evo već dvadeset godina. Porodični prijatelj. Nas dvojica se znamo još od vremena kada sam ja bio instruktor za specijalnu fizičku obuku. Njegova porodica je mojoj porodici puno pomogla i dok sam bio na Kosovu i kasnije. Ne mislim samo u materijalnom smislu. Moja žena je imala sa nekim da popriča, da podeli tugu, radost.
- Miša Omega?! On mi je prijatelj evo već dvadeset godina. Porodični prijatelj. Nas dvojica se znamo još od vremena kada sam ja bio instruktor za specijalnu fizičku obuku. Njegova porodica je mojoj porodici puno pomogla i dok sam bio na Kosovu i kasnije. Ne mislim samo u materijalnom smislu. Moja žena je imala sa nekim da popriča, da podeli tugu, radost.
A šta ste radili?
- Bio sam njegov pomoćnik za internu kontrolu. Jer tu uvek neko nešto krade, naftu... i tako.
- Bio sam njegov pomoćnik za internu kontrolu. Jer tu uvek neko nešto krade, naftu... i tako.
Neko šljunak?
- Da, svašta je tu bilo. E onda smo nas dvojica seli i pričali. Rekao sam: „Druže, ti i ja smo prijatelji tolike godine i ne bih nikada želeo da to narušim. Jednostavno, možda ti jednog dana nećeš bio zadovoljan poslom koji ja tu obavljam a daješ mi neku platu. Ne bih želeo da pokvarim naše prijateljstvo zato što se osećam kao čovek kome daješ neku milostinju. Hajde mi lepo da napravimo jednu firmu za obezbeđenje koja će da radi za početak samo obezbeđenje tvojih objekata. Što bi ti plaćao nekim trećim licima? Bolje ja da ti zaposlim tu neke ljude pa da znam da sam doprineo nešto u tom sistemu i da su ti sva ta obezbeđenja usaglašena“. E tako smo počeli i firma se razvijala, zahvaljujući i mojim kontaktima u inostranstvu i u Srbiji, dobili smo neke poslove. Danas imam firmu koja broji nešto manje od 250 zaposlenih. Znači 250 porodica živi od toga i dobijaju redovno platu, ozbiljna firma.
A vaša ćerka Ana je jedan od suvlasnika
- Da, svašta je tu bilo. E onda smo nas dvojica seli i pričali. Rekao sam: „Druže, ti i ja smo prijatelji tolike godine i ne bih nikada želeo da to narušim. Jednostavno, možda ti jednog dana nećeš bio zadovoljan poslom koji ja tu obavljam a daješ mi neku platu. Ne bih želeo da pokvarim naše prijateljstvo zato što se osećam kao čovek kome daješ neku milostinju. Hajde mi lepo da napravimo jednu firmu za obezbeđenje koja će da radi za početak samo obezbeđenje tvojih objekata. Što bi ti plaćao nekim trećim licima? Bolje ja da ti zaposlim tu neke ljude pa da znam da sam doprineo nešto u tom sistemu i da su ti sva ta obezbeđenja usaglašena“. E tako smo počeli i firma se razvijala, zahvaljujući i mojim kontaktima u inostranstvu i u Srbiji, dobili smo neke poslove. Danas imam firmu koja broji nešto manje od 250 zaposlenih. Znači 250 porodica živi od toga i dobijaju redovno platu, ozbiljna firma.
A vaša ćerka Ana je jedan od suvlasnika
„Sektra konsaltinga“, zar ne?
- Jeste.
- Jeste.
Može li od obezbeđenja da se živi u Srbiji?
- Naravno da može, ali... skromno.
- Naravno da može, ali... skromno.
Koga sve obezbeđujete?
- Obezbeđujemo velike institucije kao što su „Idea“, „Beograd put“, doskora sam radio „Crvenu zvezdu“ ...
- Obezbeđujemo velike institucije kao što su „Idea“, „Beograd put“, doskora sam radio „Crvenu zvezdu“ ...
A poslovi u Libanu, Libiji ili u Kini, Indoneziji?
- Imao sam neke ugovore za klijente o kojima neću da pričam jer jednostavno postoji ugovor po kome ja ne smem da pričam o poslu koji sam radio negde u inostranstvu.
- Imao sam neke ugovore za klijente o kojima neću da pričam jer jednostavno postoji ugovor po kome ja ne smem da pričam o poslu koji sam radio negde u inostranstvu.
Poslovna tajna, dakle?
- Naravno.
- Naravno.
Spremali ste se da komandujete našim trupama u Avganistanu. Jeste li otišli na kraju?
- Nisam jer je država donela odluku da ne treba da šaljemo ljude u Avganistan.
- Nisam jer je država donela odluku da ne treba da šaljemo ljude u Avganistan.
A gde ste se sklonili sada kada vas nije bilo?
- Prvo, nisam se sklonio. Uopšte se nisam sklonio. Ja sam posle otkaza u MUP-u 2005. godine još godinu i po dana proveo ovde i radio kao direktor firme za fizičko-tehničko obezbeđenje. Iskrsao mi je posao u inostranstvu i otišao sam, ali sam se i vratio.
- Prvo, nisam se sklonio. Uopšte se nisam sklonio. Ja sam posle otkaza u MUP-u 2005. godine još godinu i po dana proveo ovde i radio kao direktor firme za fizičko-tehničko obezbeđenje. Iskrsao mi je posao u inostranstvu i otišao sam, ali sam se i vratio.
Stvarno verujete državnim organima? I u slučaju braće Bitići?
- Da ne verujem, ne bih bio u ovoj državi. Kako da ne verujem kada su u procesu u kome je Božo Prelević zastupao optuženog Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, na kraju oni dobili oslobađajuću presudu?
Dakle, država je donela odluku, na osnovu svih dokaza, da ti ljudi nisu krivi za ubistvo braće Bitići.
- Da ne verujem, ne bih bio u ovoj državi. Kako da ne verujem kada su u procesu u kome je Božo Prelević zastupao optuženog Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, na kraju oni dobili oslobađajuću presudu?
Dakle, država je donela odluku, na osnovu svih dokaza, da ti ljudi nisu krivi za ubistvo braće Bitići.
Da li su vama Bitići „natovareni“ kao osveta za taj „puč“ protiv Koštunice?
- Tako je, valjda.
- Tako je, valjda.
Jeste li religiozni?
- Ne mogu za sebe da kažem da sam nešto posebno religiozan. Moja deviza je: „U se i u svoje kljuse!“ Ako sam sebi ne pomogneš, niko neće.
- Ne mogu za sebe da kažem da sam nešto posebno religiozan. Moja deviza je: „U se i u svoje kljuse!“ Ako sam sebi ne pomogneš, niko neće.
Ali, u vašem poslu, valjda to ide sa rizikom, mnogi postanu veliki vernici. Ti ratnici uglavnom nisu više među nama.
- Kad uđem u crkvu, prekrstim se, na slavi isto. Ali, verujem u svoje sposobnosti i u sposobnosti ljudi koje izaberem da mi budu saradnici. Zato sam nedavno i proslavio 53. rođendan.
- Kad uđem u crkvu, prekrstim se, na slavi isto. Ali, verujem u svoje sposobnosti i u sposobnosti ljudi koje izaberem da mi budu saradnici. Zato sam nedavno i proslavio 53. rođendan.
Kada ste rođeni?
- Ja sam Bik, rođen 23. aprila 1957. godine. Granični slučaj, Bik-Ovan, dvostruko tvrdoglav.
- Ja sam Bik, rođen 23. aprila 1957. godine. Granični slučaj, Bik-Ovan, dvostruko tvrdoglav.
Znate li da su na taj dan rođeni Marks, Lenjin i Hitler?
[Smeh] „Za Hitlera sam znao, ali za ovu dvojicu nisam.“
[Smeh] „Za Hitlera sam znao, ali za ovu dvojicu nisam.“
Autori: Dragan Jovanović i Lidija Kujundžić
No comments:
Post a Comment