Pranje krvi sa obraza
Izricanjem visokih kazni ubicama Brisa Tatona, Srbija pokušava da uzvrati udarac nasilnim navijačkim grupama koje godinama nekažnjeno divljaju uterujući građanima strah u kosti
Više od 300 duša guralo se, 25. januara 2011. godine, kako bi ušlo u sudnicu Višeg suda u Beogradu da saslušaju izricanje prvostepene presude za 15 „Partizanovih“ navijača za teško ubistvo Brisa Tatona (28). Mahom je to bila rodbina okrivljenih, navijači, kao i novinari. Zbog loše organizacije i očekivane gužve, javnost je uglavnom ostala ispred živog zida u plavim uniformama na ulazu u sudnicu. U metežu dogodilo se da je navijač, nasrnuo na novinara dnevnog lista, zasipajući ga pretnjama i uvredama, a možda bi tu pale i batine da ga stražar nije zaustavio apsurdnom opomenom: „Nemoj, bre, ovde je puno policije!“
Nekoliko minuta posle trinaest časova, začuli su se uzvici zaprepašćenja, prigušeni jauci i komešanje iz sudnice. Pre nego što je sudija Mirjana Ilić stigla da saopšti kaznu za petooptuženog, vrata su se otvorila i dva mladića su skoro iznela ženu obnevidelu od suza, dok se za njima probijao sredovečni muškarac. Uprkos bradi koja mu je podrhtavala od besa, zavikao je: „Šta, bre, u ime naroda? Tebi će narod da sudi... Nećeš (sudiji Ilić) imati gde da se sakriješ od nas!“
Izricanjem visokih kazni ubicama Brisa Tatona, Srbija pokušava da uzvrati udarac nasilnim navijačkim grupama koje godinama nekažnjeno divljaju uterujući građanima strah u kostiViše od 300 duša guralo se, 25. januara 2011. godine, kako bi ušlo u sudnicu Višeg suda u Beogradu da saslušaju izricanje prvostepene presude za 15 „Partizanovih“ navijača za teško ubistvo Brisa Tatona (28). Mahom je to bila rodbina okrivljenih, navijači, kao i novinari. Zbog loše organizacije i očekivane gužve, javnost je uglavnom ostala ispred živog zida u plavim uniformama na ulazu u sudnicu. U metežu dogodilo se da je navijač, nasrnuo na novinara dnevnog lista, zasipajući ga pretnjama i uvredama, a možda bi tu pale i batine da ga stražar nije zaustavio apsurdnom opomenom: „Nemoj, bre, ovde je puno policije!“
Nekoliko minuta posle trinaest časova, začuli su se uzvici zaprepašćenja, prigušeni jauci i komešanje iz sudnice. Pre nego što je sudija Mirjana Ilić stigla da saopšti kaznu za petooptuženog, vrata su se otvorila i dva mladića su skoro iznela ženu obnevidelu od suza, dok se za njima probijao sredovečni muškarac. Uprkos bradi koja mu je podrhtavala od besa, zavikao je: „Šta, bre, u ime naroda? Tebi će narod da sudi... Nećeš (sudiji Ilić) imati gde da se sakriješ od nas!“
Najveće kazne dobile su kolovođe navijačkih grupa „Iridućibili“, „Alkatraz“ i „Rebels“.
Prvooptuženi Đorđe Prelić, u bekstvu, osuđen je na 35 godina. Dejan Puzigaća, takođe u bekstvu, dobio je 32 godine zatvora. Ivan Grković i Ljubomir Marković osuđeni su na po 30 godina. Prelić i Marković su, prema optužnici, preko mobilnih telefona zvali ostale, Puzigaća ih je snabdeo bakljama, dok je Vladanu Suvajcu nabavio hirurške maske kako bi batinaši sakrili svoj identitet.
Kazna od 14 godina izrečena je Milanu Vujoviću, Branimiru Četniku, Vladanu Suvajcu, a Dragan Tomasović, Stefan Veličković, Milan Tarlać i Bojan Matijević osuđeni su na po 12 godina zatvora. Stepa Petrović dobio je pet, Dejan Stanković četiri, a Vladimir Bošković, koji je jednom od okrivljenih pomogao nakon napada, osuđen je na osam meseci u zamenu za dve godine uslovne kazne.
Presuda, ipak nije epilog tragedije. Advokati okrivljenih najavili su žalbe Apelacionom sudu jer smatraju da nije dokazano da su okrivljeni ubili Tatona i da se ovde radi o procesu u kome su političari sistematski, naročito izjavama u medijima, kršili pretpostavku nevinosti. „Nadam se da će detaljno objašnjenje suda biti dovoljno kvalitetno da bi opstalo po žalbama koje se očekuje da će svi okrivljeni uložiti“, kaže Slobodan Ružić, zastupnik porodice Taton dodajući da roditelji smatraju da su kazne odgovarajuće i tek treba da odluče hoće li se upustiti u parnični postupak za 200.000 evra naknade za pretrpljeni bol. „Postoji velika odgovornost Srbije, jer MUP i BIA nisu preduzele ništa da se ova tragedija spreči.“
Izricanjem neočekivano visokih kazni ubicama Brisa Tatona – više od 243 godine zatvora - Srbija pokušava da uzvrati udarac nasilnim navijačkim grupama koje godinama nekažnjeno divljaju uterujući građanima strah u kosti. Sudski epilog slučaja Taton je prizma kroz koju su se prelomile sve rane srpskog pravosudnog sistema, pogubne traljavosti policije i bezbednosnih službi, kao i nemoć države u kojoj se građani tresu od straha pred svakim uličnim batinašem. Država je ovog puta pokušala da se prikaže jačom nego što jeste, ali i dalje je ostao osećaj da je bolje ćutati i praviti se lud, ništa ne videti i ne čuti, nego svedočiti i pomagati sudu da donese pravičnu presudu. O tome upravo govori slučaj Taton, jer su se svedoci, zastrašeni, povlačili, odnosno menjali iskaze u procesu. Činjenica da su pred Palatom pravde navijači opet nasrtali na novinare, kao i da su u strahu od huligana roditelji Brisa Tatona izašli na sporedni izlaz – tiho i dostojanstveno, govori da Srbija mora mnogo više da učini kako bi se obračunala sa nasiljem.
Pored slanja Tatonovih ubica u zatvor, potrebno je pred lice pravde dovesti one koji stoje iza „Alkatraza“, „Južnog fronta“, „Obraza“ i ostalih organizacija koje politiku vode ekstremnim sredstvima ostaljajući krv na obrazu Srbije. Ukoliko država ne smogne snage da to učini sistematski a ne samo demagoški, slučaj Taton preti da se pretvori u ćebovanje pravde.
Objavljeno 27. januara 2011. godine u nedeljniku NIN br 3135
No comments:
Post a Comment