NATO SAMIT

Novi strateški koncept

Sve što se 19. i 20. novembra dogodi pod vedrim lisabonskim nebom imaće dugoročne posledice po bezbednost celog sveta. Šefovi svih 28 članica NATO dolaze na obale reke Težo da usvoje novi strateški koncept. Iako je konsenzus neophodan uslov da NATO usvoji strategiju za novu deceniju, neizvesnosti zapravo nema. Sve se vrti oko simbolike, demonstracije moći i beskrajnih prilika da se Barak Obama, Angela Merkel, Nikola Sarkozi, medijski uvek incidentan Silvio Berluskoni, slikaju sa kolegama ispred spomenika istraživačima Novog sveta. Za radnu atmosferu su zaduženi ministri odbrana koji će na sastancima razmenjivati izraze solidarnosti i usaglasiti još poneki, fini, detalj u konačnom tekstu NATO koncepta.

Ovoj opuštenoj atmosferi, koliko ona uopšte može biti ležerna na skupu najvišeg nivoa, a sa koga NIN ima specijalnog izveštača, prethodila je cela godina teškog rada, pregovaranja i cenjkanja. Varničilo je sve vreme.

Prvo je vođena javna debata u kojoj su mogli da se čuju disonantni stavovi evropskih i prekoatlantskih saveznika. Prvi put otkako postoji NATO, formirana je ekspertska grupa, „savet mudraca“ na čelu sa Madlen Olbrajt, bivšom državnom sekretarkom SAD, kojoj je posao bio da sasluša partnerske i kontakt-zemlje poput Rusije, Izraela, Japana pa čak i Srbije.

Naravno, to nije imalo previše uticaja na Andreasa Fogha Rasmunsena, generalnog sekretara NATO, koji je sa početka jeseni napisao Nacrt. Uz to, on se naputovao od jedne do druge NATO članice pregovarajući kako bi obezbedio načelni pristanak svih. Nije bilo mnogo muke da se opišu nove bezbednosni izazovi u koje sada spadaju: veštačke nestašice energenata, piratski napadi na brodove, hakerski napadi i klimatske promene. Ali, nimalo idile nije bilo u definisanju onog šta će Alijansa ubuduće raditi, kada i kako će (vojno) intervenisati.

Zbog izgradnje američkih instalacija za raketni štita u istočnoj Evropi mnogi će pažljivo čitati poglavlje o odnosima NATO sa Rusijom, posthladnoratovskim partnerom koji je u politici Gruzije, Ukrajine i Belorusije prisutniji nego što bi to saveznice i političari ovih zemlja želeli. Manjak novca u NATO kasi bio je dodatna glavobolja za Rasmunsena uoči lisabonskog samita. Članice nisu na vreme plaćale članarinu, oko dva odsto BDP za troškove odbrane, reforma vojnih komandnih struktura NATO započeta je baš kada je i globalna ekonomska kriza naterala ceo svet da stegne kaiš. Kako NATO samit nije otkazan, izgleda da je Rasmunsen bio na visini zadatka. Ali sa zaključcima treba sačekati, da samit prođe i da NATO objavi novu strategiju koja će postojeću poslati u penziju.