INTERVJU KOJI NIKO NIJE HTEO DA OBJAVI !!!

Post koji sledi je rezultat tri okolnosti:

1. Nedavnog telefonskog razgovora sa Draganom Varagićem (za mene gurua za poslovnu primenu Interneta i sl.) koji mi je skrenuo pažnju da bih s vremena na vreme na blog mogla da stavim poneki link, tag i post kako sam neke tekstove/intervjue napravila;

2. Činjenice da mi je Mima Lazarević iz Centra za muziku Zadužbine Ilije M. Kolarca ponudila priliku koja se ne odbija i

3. Da NIN, nedeljnik u kome radim, nema sluha da objavi intervju sa Jevgenijem Kisinom, jednim od naj, naj, naj pijanista danas.

Kad se ispostavilo da je u NIN-ovo debelo uvo, ovaj put, nemoguće udenuti nežnu reč - obratila sam se "Blicu". Bilo je "daj šta daš, samo da ne propadne". Pre nepunog sata poslah tekst (naravno, malo sam kasnila) i otišla da se i lično izvinim uredniku. Obradovao me je vešću da druga koleginica (očigledno već neko vreme) ima isti zadatak. I onda rekoh O.K. dajte joj sve što skuckah, potpišite koga hoćete... samo da bar neka Kisinova reč izađe u novinama pre koncerta.

U ovom trenutku nemam pojima šta će dalje biti.

Ispada da sam u one tri, regularne, dimenzije doživela potpuni fijasko! Zato koristim ono što mi je preostalo - ovu virtuelnu, četvrtu, dimenziju. Dakle ko želi neka čita.

JEVGENIJ KISIN OPET U BEOGRADU

Sasvim običan genije

Pijanista Jevgenij Kisin retko daje intervjue. S rečima je nevešt. Bez klavira ovaj 39-godišnjak sa afro frizurom a la 70-te je potpuno nemušt. Ali zbog onog što je kadar da stvori prebirajući po crno belim dirkama drže ga za genija. Njegovi nastupi su čista radost čak i za razmaženu publiku u Albert holu, Karnegi holu ili Berlinskoj filharmoniji. Pred njegov koncert 13. novembra kojim se otvara 14. ciklus „Velikani muzičke scene“ na Kolarcu Jevgenij Kisin, koji će svirati Šumanve Fantastične komade, Novelete i sve četiri Šopenove balade, pristao je da kaže ponešto o sebi.

Kad ste bili dečak uživali ste da imrovizujete i kompnujete? Da li to još radite?
- Ponekad sa prijateljima improvizujem, ali više ne pišem muziku. Što više sviram i slušam muziku velikih kompozitora sve manje želim nešto sam da napišem.

Ana Pavlovna Kantor je vaš jedini učitelj muzike. Podučava vas 32 godine. Zbog čega vam je njeno razmišljanje, razumevanje muzike toliko dragoceno i sada kada ste jedan od najvećih pijanista?
- Ona je jedinstvena. Malo je osoba koje su toliko čestite, pristojne i posvećene. Osim toga i naše shvatanje muzike je veoma slično.

Naučila vas je da nosite i breme svetske slave?
- U prošlosti mi je ponekad sve to teško padalo, ali sam naučio da se nosim s tim.

Imate zakazane koncerte do kraja marta 2013 godine. Neki bi rekli da vam je raspored prebukiran.
- Ne bih se složio. Godišnje održim četrdesetak koncerata. Najviše koncerata sam imao 1993. godine. Ukupno 56.

Svi ti aerodromi, hoteli, koncertne dvorane, ljudi. Da li bi ste rekli da je život koncertnog pijaniste naporan?
- Za karte, hotele i sve te ostale stvari se brinu moji agenti. A što se tiče samih koncerata oni su iscrpljujuži ali na dobar način.

Neki doktori, filozofi čak i svetski ampion u šahu Karpov kažu da je vrlo važno da vrhunski intelektualac, umetnik...bude u top formi. Kao olimpijci. Da li se slažete sa tim?
- Tako kažu doktori, ali ja ne bih da sudim o tome. Naravno da svako, pa i ja, više voli da se oseća dobro nego loše.

A osećate li se ponekad usamljeno?

- Ne, nikada! Srećan sam jer imam mnogo dobrih prijatelja.

Ali neke niste videli godinama?
- I oni puno rade.

Opišite nam jedan vaš običan, radni, dan.
- Svaki dan je različiti. Samo kada nastupam moj dan prati ista rutina. Ustajem, doručkujem, idem na probu koja traje oko tri sata. Zatim, ručam odspavam dva, tri sata i vraćam se u salu. Usviravam se na bini oko 50 minuta pre nego što se vrata otvore za publiku. I onda sviram! Posle koncerta sam obično veoma gladan, žedan i ne mogu baš odmah da zaspim.

Šta vas vuče da ponovo dođete u Beograd?
- Publika, koncertna dvorana i vaša izuzetna gostoprimljivost, naročito
organizatora.

Imate li tremu pred nastup?
- Uvek imam temu, zato se dobro se pripremam unapred i jako se koncentrišem se na muziku tokom izvođenja.

Koja je vaša omiljena koncertna dvorana ?
- Musikverein u Beču.

Snimili ste preko 45 CD. Volite li više da svirate u studiju ili pred publikom?
- Definitivno, više volim koncertne sale nego studije i zato su mnogi od mojih snimaka napravljeni uživo.

Vaša diskografija obuhvata remek dela baroka, klasicizma i romantizma. Sa izuzetkom nekoliko ruskih kompozitora jedva da ste se dotakli moderne muzike. Zašto je to tako?

- To je samo pitanje vremena. Klavirski repertoar je nezamislivo širok, a moji ukusi su veoma raznovrsni. Nadam se da ću dovoljno dugo živeti da bih svirao dela različitih epoha, stilova od onih koje sada izvodim.

Šta je to što razlikuje običnog od brilijantnog pijaniste? Pretpostavljam da svi moraju mnogo da vežbaju, poseduju mrvicu talenta…
Talent! Morate da imate mnooogo talenta! I obični muzičari mogu mnogo da znaju o muzici, da vežbaju ali ako nemaju talenta, njihovo sviranje ostaje obično.

Ali da li je to sve? Da preformulišem pitanje vaša differentia specifica?
Ne znam. Pitajte ljude posle koncerta.

Skica za biografiju

Jevgenij Kisin rođen je 10. oktobra 1971. godine u Moskvi. Sa 11 meseci počeo je da pevuši melodiju neke Bahove fuge koju je njegova sestra vežbala na klaviru. Sa 6 godina primljen je u Moskovsku muzičku školu za posebno nadarenu decu. Međunarodnu slavu doživeo je sa nepunih četrnaest godina svirajući oba Šopenova klavirska koncerta na čuvenom Čajkovski konzervatorijumu. Sa 19 godina ustoličio se kao muzički genije na BBC-vom Promenadnom koncertu kada ga je slušalo 6.000 ljudi u Albert Holu. Snimio je 47 CD-ova i osvojio je dve Gremija.