Kritika savetnika predsednika Republike upućena gradonačelniku Beograda je pre odmeravanje moći nego pluralizam mišljenja
Iako izborna skupština Demokratske stranke još nije zakazana, nervoza istaknutih članova je sve opipljivija i svaka zgodna prilika se koristi za ispipavanje pulsa javnosti. Poslednji probni balon ispustio je Nebojša Krstić, savetnik za medije predsednika Republike, u blogu „Demokratija i posledice” na sajtu B92. Inspiracija mu je opet bio Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i stranački kolega. Ovaj put ne zbog seče platana u Bulevaru (kao što je Krstić komentarisao na tuđim blogovima) već zbog Parade ponosa.
Da podsetimo, Đilas je posle nereda i Parade ponosa, između ostalog, rekao: „Poznat je moj stav o ovoj manifestaciji. Upozoravao sam da će ovo da se desi i ne verujem da će ljudi koji su je organizovali zbog toga sutra imati veća prava – čak će homofobičnost biti veća”.
Savetnik Krstić je 12. oktobra, između ostalog, na blogu napisao: „Ukoliko danas nemate pravo da budete gej i to javno iskažete, sutra nećete imati pravo da budete Jevrejin, član DS, ili da budete plavokosi gradonačelnik Beograda.” Usledio je 381 komentar, a blog je pročitalo skoro 5.500 ljudi i Demokratska stranka je vrlo brzo, za badava, dobila rendgenski snimak raspoloženja dela naroda ne samo povodom Parade ponosa već i odnosa u Demokratskoj stranici i političkoj sceni Srbije.
Sam Krstić tvrdi da je sa gradonačelnikom Draganom Đilasom u korektnim odnosima i da ne zna kako ih javnost tumači.
„Inače, moje mišljenje na blogu je moj lični stav. Nije to ni prozivka ni napad, već kritika nečeg što je javno izgovoreno. U demokratiji svako ima pravo na svoje mišljenje, oni koji se ne slažu imaju pravo da kritikuju. I sam trpim kritike na svom blogu“, kaže Krstić za NIN.
A o tome šta mu predsednik Tadić kaže o najnovijem blogu koji je izazvao veliku polemiku u javnosti, Krstić odgovara: „Nisam razgovarao o tome sa predsednikom Srbije.“
Na pitanje zašto sa Đilasom nije nasamo razgovarao i tako pokušao da suprotstavljena mišljenja zadrži unutar stranke, već mu je uputio javnu kritiku, savetnik Krstić kaže: „Odgovoriću nasamo svakome ko mi nešto kaže nasamo“ i zaključuje da u javnosti postoji centralnokomitetski odnos prema politici konstatujući da nije lako naučiti demokratiju.
Meta Krstićeve kritike, gradonačelnik Đilas nije želeo da komentariše priču o sukobu sa jednim od najbližih predsednikovih saradnika, a Jelena Trivan, član predsedništva DS-a smatra da nema reči o sukobu, razmiricama ili prepucavanju između gradonačelnika Beograda i savetnika predsednika Srbije.
„Radi se o demokratskoj polemici i dijalogu. Naši funkcioneri imaju različite stavove i kulturu dijaloga. Nebojša Krstić je više puta isticao kako na blogu iznosi lične stavove koji nemaju nikakve veze sa strankom i njegovom funkcijom u Predsedništvu”, kaže Jelena Trivan.
Da li to znači da se blogu savetnika Krstića pridaje preveliki značaj jer to je, ipak, samo njegovo lično mišljenje a na stav stranke ili Borisa Tadića, lidera DS i predsednika Srbije?
„Ne bih rekao da je ovo dolivanje ulja na vatru, već pokušaj da se ispeglaju razlike u DS. Đilas svakako predstavlja konzervativniju, tradicionalniju struju u stranci, za razliku od nekih savetnika i kabinetlija predsednika Tadića koji nisu oduševljeni Đilasovom interpretacijom događaja vezanih za Paradu ponosa”, kaže Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dodaje: „DS ima razvijene struje koje u blagom obliku podsećaju na frakcije i dopušta pluralizam mišljenja. To je luksuz koji sebi može da priušti samo velika stranka ili stranka na vlasti.”
Ipak da je blog napisao neko ko nije član vladajuće stranke, već neke opozicione partije, javna prozivka Dragana Đilasa bila bi shvaćena kao uobičajeno koškanje političkih suparnika. Javnost disonantne tonovi dva funkcionera DS-a tumači i kao trzavice na relaciji predsednik - gradonačelnik uoči dugo najavljivane izborne skupštine koja mora biti održana do kraja godine. A poznavaoci prilika u DS sve vide kao dramu na dvoru gde se različite struje u stranci bore kako bi, svaka za sebe, izborila što bolju poziciji i još više moći. Borba se vodi za najmanje dva potpredsednička mesta, iako još uvek nije sigurno da li će DS umesto dosadašnjih pet imati čak sedam potpredsednika. Jedno mesto je pripadalo Nenadu Bogdanoviću, pokojnom gradonačelniku Beograda, a drugo Vidi Ognjenović koja je ambasador u Danskoj. Kandidata za potpredsednike DS je mnogo. Viđeni su Oliver Dulić, Vuk Jeremić, Srđan Šaper i naravno Dragan Đilas. Žensko krilo bi volelo da vidi Gordanu Čomić, Nadu Kolundžiju ili Jelenu Trivan čije su stranačke akcije porasle jer je nedavno kooptirana za člana Predsedništva DS.
Inače, Đilas je važio za čoveka u koga predsednik Srbije i lider demokrata ima izuzetno poverenje. Sa druge strane, Đilasova pozicija jača. Mnogi njegovi potezi kao gradonačelnika Beograda doneli su mu poene ne samo među stranačkim kolegama već i kod građana.
„Uostalom, Đilas se pokazao kao odlučan, preduzetan i dostojan da bude gradonačelnik Beograda, tako da mu popularnost raste. Međutim, još je bitnije što on u odnosu na neprikosnovenog lidera stranke predstavlja relativno autonoman izvor vlasti i moći, što mnogi u DS-u mogu samo da priželjkuju”, kaže Stojiljković.
Za sada niko od pretendenata nije obznanio kandidaturu za potpredsednika DS, niti iko dovodi u pitanje to da će Dragan Đilas biti jedan od izabranih na skupštini DS. Prvo, jer je Đilas gradonačelnik najbogatijeg i najrazvijenijeg grada u Srbiji. Drugo, jer je Bogdanović dok je bio prvi čovek prestonice bio i jedan od potpredsednika DS-a, pa je nekako prirodno da se to ponovi i u Đilasovom slučaju. Treće, jer je malo verovatno da će Đilasu neko osporavati mesto potpredsednika zato što je već i gradonačelnik Beograda i predsednik gradskog odbora DS-a. I četvrto, ali ne najmanje bitno, predsedniku Tadiću, čiju poziciji niko zasad ni ne pokušava da ugrozi, najviše odgovara da se funkcioneri DS bore za moć - međusobno.
Autori: Žana Bulajić i Lidija Kujundžić
Objavljeno 21. oktobra 2010. godine u nedeljniku NIN br. 3121
No comments:
Post a Comment