Navučeni na miksetu

Komercijalno čudo se dogodilo – pojavio se Gramofondžija sa genijalno upakovanim miksom Why Don’t You

Niotkud, pojavio se Marko Milićević (Gramophonedzie) sve sa MTV Adria nagradom u naručju. I što je još bolje tu priči nije kraj. Ako njegova numera Why Don’t You osvoji najviše glasova (glasati do 4. novembra na: http://ema.mtv.co.uk/vote) gledaćemo kako mu, u Madridu, 7. novembra uručuju MTV EMA nagradu za najbolje izvođenje u Evropi.

„Do sada je jedino Marko Nastić predstavljao našu scenu širom sveta, a sada imamo dva Marka koji su hedlajneri velikih svetskih festivala i klubova. Lepo je videti da u toj industriji, koja je hiperindustrija, neko odavde napravi toliki uspeh”, kaže Uroš Radenković (di-džej Evoks) iz Evropskog centra za kulturu i debatu GRAD.

Gramofondžijin miks postigao je planetarni uspeh koji se meri sa oko četiri miliona preslušavanja samo na Jutjubu. Milićević je kao osnovu koristio melodiju Mekojevog bluz standarda koju su 40-ih izvodili Pegi Li i klarinetista Beni Gudmen (neko će se setiti i mis Džesike iz crtaća “Ko je smestio Zeki Rodžeru?”).

„Kombinujući originalni izvor sa novom bas linijom i ritmičkim i producentskim inovacijama – stvorio sam plesni hit koji pripada malo poznatom žanru sving-hausa“, objašnjava Gramofondžija, diplomirani dizajner i producent na Akademiji umetnosti u Beogradu i Red Bull muzičke akademije u Dablinu. Pošto je Gramofondžijina izdavačka kuća Virgin Positiva u Engleskoj tamo je prvo izbio na top-liste a ovde je poznat pre svega po špici za rijaliti-šou „Veliki brat“.

„Marko je katapultiran u sam vrh svetskog di-džejinga i lepa budućnost je pred njim. Ali ovde, sada, imamo novi talas. Njegov uspeh sigurno će baciti akcenat na ovo podneblje. Imamo novi talas mladih srpskih di-džejeva. Oni stvaraju produkciju koja može da stane rame uz rame sa svetskom. Njihove uspehe ćemo tek slaviti“, kaže Pera Di Reda, DJ Peppe i vlasnik kluba The Tube koji spada u onih 10-15 ljudi koji su početkom 90-ih bili nukleus onog što će izrasti u domaću di-džej scenu.

Jačaju prvo dens i hiphop da bi zatim primat preuzeli - trens, haus, dramnbejs i tehnohaus! Krajem 1993. i početkom 1994. u klubu Akademija di-džejevi Strob, Mark Vi, Aj, Avalanš, 245/1... organizuju žurke na kojima se pušta elektronska muzika. Didžejing pokret se ubrzo širi na Filozofski, u prvu Industriju, u Košutnjak, novobeogradske hangare, tašmajdanske katakombe, na Adu ciganliju, brodove, splavove, Kalemegdan… što bi se reklo: „Haus je veći od planete!“

Domaća scena formirala se oko ekipa kao što su bile Integra (Strob, Mark Vi, Avalanš, Aj, ...) uglavnom „jahači ploča” sa Akademije; Kozmik (Paunović, Janjić, Podunavac..), koji čine tonci sa radija B92; Spejsart, koji je preteča kasnijeg Eksperimenta; Kodeks (Fejiz, Toksik); Hepi pipl (Lale, Zmija...)

„Bilo je i starijih di-džejeva od nas, a jedan od najpoznatijih je sigurno Zoran Modli. Pre pojave industrije i tehno scene, di-džej je bio neko ko je puštao muziku i imao status kao, bez uvrede, kelner ili šanker. Bili su to ljudi koji su dolazili prvi i odlazili poslednji kući“, kaže Goran Kovačević, legendarni di-džej Zmija koji sebe smatra trećom generacijom. Oni su uglavnom bili navučeni na vinil i verovatno bi mogao da se sagradi novi Belvil kada bi svi di-džejevi na gomilu stavili pare koje su dali za ploče.

Scena se polako profiliše, a tehno muzike je sve više na Trećem programu, radiju B 92, Radio SKC ... Sa „Industrijom“ septembra 1994. godine di-džejing se opasno zalaufao. Vasina ulica često biva zakrčena ljudima koji čekaju da uđu na svirke, a disk džokeji se promovišu kao prave zvezde.

Gostovanja najpoznatijih di-džej imena iz sveta, kao i internet, ranih devedesetih, ruše i u kulturi nametnute međunarodne sankcije tadašnjem režimu.

„Baš disk džokeji su prvi probili sankcije. Koferi, puni muzike, su prokrijumčareni za vreme sankcija kada ovde nije bilo ploča, kaseta“, priseća se di-džej Zmija i dodaje: „Dolazili su nam iz Londona mnogi koji su tada bili bitni na sceni. Prvi koga se sećam je Barn Jork koji je bio di-džej i urednik „Vaks magazina“ i posle „Miksmaga“. Ovi časopisi su čitani kao „Zabavnik“ u nekim kućama, sa prijateljima, sa pincetom u ruci.

Polomljeni bitovi, sinkopirani i nepravilni ritmovi lome brzinom i snagom, jednolično bas pulsiranje brzine od 120 do 160 udaraca u minutu i skrečovani muzički pasaži sa ploča kojima di-džejevi vešto manipulišu, pretvaraju Beograd u istinsku prestonicu regionalnog didžejinga i elektronske muzike. Za razliku od danas, kada di-džejevi moraju prvo da stvore nešto svoje da bi ih pripustili za pult u klubovima, didžejing je sredinom 90-ih isključivo bio miksanje vinilnih longplejki. Zatim se pojavljuje Fajnel skreč softver (koji imitira Roland 303) i jedan od prvih koji počinje da ga koristi je Marko Nastić. Ovaj program omogućava da se uz pomoć kodiranih ploča i MP3-a miksuje sa laptopa.

Tehno je započeo svoj beogradski život u jedinoj prodavnici gde je polovinom 90-ih mogao da se kupi tehnološki, kasetom već prevaziđen nosač zvuka - ploča. Bila je to „Hepi pipl šop“, u bloku 70 koju je držao Lale. Hepi pipl tim će doprineti razvoju novog didžejinga u Beogradu. U prodavnici su postojala i jedina dva „javna” gramofona u gradu a kao „kompetentni” prodavac za pultom radi šesnaestogodišnji Marko Nastić, do Gramofondžije i jedini domaći „manipulator pločama” koji se može pohvaliti naznakama internacionalne karijere. Andergraund scena dominira a trendovi su trens, tehno, dramendbejs, haus i tekhaus, kao i miks svih tih pravaca. Najviše disk džokeja regrutuje se iz novobeogradskih solitera. Beogradski di-džej pokret, donekle, ali, samo donekle, ništi tezu o tehnu kao idealnom ventilu režima 21. veka. Marko Nastić zajedno sa Dejanom Milićevićem kao Tinejdž tehno panks rade di-džej verziju turneje „Nije ljudski ćutati“ tokom vladavine režima srušeniog na prelazu vekova. Snagu ritualnog plemenskog kolektivizma di-džej pokret demonstrira i u, takođe elektronski svesnom, Novom Sadu, kada se na Dunavskom keju 2000. godine organizuje „Nulti Egzit”.

Tehnologija i globalizacija čine svoje.

„Danas je mnogo jednostavnije doći do svega, programi su sve sofisticiraniji, ali osim veštine miksovanja neophodan je i osećaj i muzički ukus. Bez svakodnevnog rada skoro je nemoguće uskladiti brzine pesama koje idu istovremeno, odnosno neprimetno prebaciti se sa jedne numere na drugu“, kaže di-džej Evoks koji je sve to učio na gramofonima. Danas to može i na ce-de plejerima ili laptopu. On dodaje: „Nemam ništa protiv bilo kakvog vida prezentovanja muzike, od strane bilo koga, sve dok je krajnji proizvod dobar i ima efekat na publiku“.

Istovremeno došlo je do hiperprodukcije i komercijalizacije muzike u kojoj je sve više treša.

„Nemoguće je ispratiti sjajna a kamoli sva izdanja muzičkog sveta“, kaže manekenka Marina Đorđević koja kao di-džej pušta muziku u klubovima kao što su Soho, Apartman a pomalo i po Zagrebu, Skoplju, Berlinu. Njeni favoriti su uglavnom prinčevi elektrozvuka: Holi goust, Mungolijan džetset, Princ Tomas... a sa domaće scene izdvaja mladog i zasad neafirmisanog producenta 33.10.3420. Marina nije jedina di-džejka u Beogradu. Tu su Maja Uzelac, autorka emisije „Kulturni nokaut“, Tijana T, Slavka, Cuši...

Ipak, domaća di-džej scena gubi bit. Gubi snagu kojom je onomad razbijala međunarodne sankcije, i preostalo joj je još samo da se nada čudu. Ali, komercijalno čudo se dogodilo – pojavio se Gramofondžija sa genijalno upakovanim miksom Why Don’t You. Ali da li to može da spasi domaću di-džej scenu? Konačnog odgovora nema, ali kao što primećuje Evoks: „DJ scena u Beogradu počela je da propada još 2005. Većina klubova se komercijalizovala, a besplatne žurke velikih pivara i duvanskih industrija uništile su prodaju karata i obezvredile sam koncept underground žurki“. S druge strane, sve je više novih faca, toliko da je otvorena i prva didžejing akademija u Srbiji.

Didžejing i festivali
Posle 2000. godine Beograd dobija di-džej festivale. Najznačajniji su „Ovo je moj grad” u drevnoj vrtači na Tašmajdanu gde se održavalo „Poselo“. A po prirodi ostaje „pravoverni“ jer se koriste samo ploče, dok „Urban ekspirijens festival“ ide korak dalje ne samo zato što su na programu osim andergraunda i džangl, salsa, fank, dip haus, progresiv, trajbl haus, već i zato što se dopušta upotreba digitalne opreme. Uloga didžejinga veoma je naglašena i tokom prvih Egzit festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.

Autori: Milorad Pavlović i Lidija Kujundžić

Objavljeno 28. oktobra 2010. godine u nedeljniku NIN br. 3122