Bil Gejts potcenio korisnike

Dok Hotmejl gubi korak, sve omiljeniji je Hašmejl, koji je nastao i opstao jer je u stanju da klijentima pruži osećaj zaštićenosti - neće pomoći ni kineskoj vladi, ni Interpolu, ni CIA da saznaju sadržaj vaših pisama



Nije svejedno, neko bi dodao da nikad nije ni bilo, da li će se običan korisnik Interneta opredeliti za Jahu (www.yahoo.com), Hašmejl (www.hushmail.com), Gugl (www.google.com) ili neku drugu kompaniju koja nudi besplatano elektronsko sanduče na mreži - free web email.

Donedavno, jedan od najrasprostranjenijih bio je hotmejl - MSN Hotmail (www.hotmail.com), iza koga je stajao renome Majkrosofta i Bila Gejtsa. Međutim, Hotmejl je postao pase jer nije uhvatio korak sa konkurencijom. U besplatnoj ponudi nudi se svega 250 megabajta prostora za prepisku i 10 MB prostora za sličice, a to da atačment veći od 1megabajta stigne kome je i upućen predstavlja samo teoretsku mogućnost. Uz to, u hotmejlu nisu bogzna šta uradili da svoje klijente odbrane od đubreta koje krstari Internetom u obliku dobitaka na nagradnim igrama rezervisanih samo za one koji žive u SAD ili EU, reklama proizvoda koje ne bi pazarili ni svekrvi/tašti; spamova nikad rođenih afričkih prinčeva koji samo traže broj korisnikove kreditne kartice da bi prebacili 36 miliona dolara, a njega/nju kobajagi nagradili provizijom od 1 odsto (tj: otimačinom korisnikovih para sa kartice).

Korisnici Hotmejla koji su odbili da im se život na mreži sastoji od beskrajnog nerviranja zbog tesnog sandučeta koje non-stop moraju da čiste dok im modemska veza puca, mahom su otvorili novo sanduče na Yahoo! Mail (www.mail.yahoo.com). Jeste da i tu dolazi sve i svašta jer spam filteri nisu savršeni, ali koga je briga kad se raspolaže sa 1 gigabajtom. Dakle, matematički izražena proporcija glasila bi: 1 Jahu vredi 4 hotmejla, plus Jahu nudi mogućnost povezivanja različitih i-mejlova (koji imaju webmail), tako da recimo na jedan klik korisnik može pogledati šta ima, recimo, na svom sbb, ali ne i infoskaj sandučetu. Takođe, Jahu korisnicima dozvoljava se da sami izaberu boju svog sandučeta. Preporuka korisnika kojima je stalo do ovog aspekta glasi – proširite paletu za nekoliko veselih boja-rešenja.

Druga vrsta prigovora, mnogo ozbiljnijih, jeste na politiku Jahua koja se tiče privatnosti prepiske i samog identiteta klijenta. Već se desilo da je Jahu, i ne samo ova kompanija, zažmurila na onaj deo ljudske slobode koja garantuje nepovredivost pisma. Tako je na zahtev kineske vlade Jahu odkucao klijenta što je dovelo do toga da su organi javnog reda i mira na kraju uhvatili pomenutog koji se nije baš najbolje proveo na kraju cele priče.

Najmlađi u porodici besplatnih i-mejlova na mreži je Gmail (www.gmail.com). Da bi potukao konkurenciju Gugl je ponudio dva puta više prostora od Jahua obećavši da će svoje potencijalne mušterije zauvek, bolje nego iko do sada, čuvati od đubreta na Internetu – hteo to neko ili ne. Oni koji su zagrebali da saznaju kako će to izvesti, saznali su da je Gugl napravio programe koji prilično detaljno, po ključnim rečima, čitaju prepisku. Prednost za lenje korisnike, a većina ih je takva, bila je što kad otvore sanduče u njemu sve stoji lepo upakovano. Recimo, prepiska sa sestrom uredno je hronološki složena po principu «ja tebi ti meni». Klikom na opciju sva pošta (all mail) dobija se pregled svih, čak i bačenih pisama. Kako bi Gmail bio još primamljiviji, Gugl je napravio jedan sjajan marketinški štos – dao je Gmail-u privid ekskluzivnosti. Preduslov za otvaranje Gmail-a je pozivno pismo nekog ko se ovim blagodetima već koristi. Jedan postojeći korisnik ima pravo da pošalje, za sada, stotinu pozivnih pisama.

Hushmail je kao stvoren za sve one koji se ne slažu sa idejom da je na Internetu normalno da se podaci o korisniku neprekidno skupljaju, sortiraju, analiziraju, odnosno da uvek ima neko ko preko ramena viri u novine ili pismo koje upravo čitate. Ovo besplatno internet sanduče retko se nalazi na listama deset najpopularnijih. Hašmejl je nastao, opstao i sve više se širi jer je u stanju da čak i najparanoičnijim korisnicima pruži kakav takav osećaj zaštićenosti. Klijentova pisma su samo njegova lična stvar i hašmejl neće pomoći ni kineskoj vladi, ni Interpolu, ni CIA da saznaju sadržaj istih (što, naravno, ne znači da pomenuti nemaju druge načine da nađu što ih interesuje). Otvaranje i-mejla na Hašmejlu traje i traje. Prvo, treba smisliti lozinku, koja nije standardnih osam slova duga, već može biti i čitava fraza. Drugo, tu lozinku treba zapamtiti zauvek jer niko, čak ni Haš tim nema te informacije. Svaki korisnik ima jedinstven par ključeva za (de)kodiranje – ono što prvi ključ otključa, drugi zaključa. Sve u svemu, šta god klijent pošalje, uključujući i atačment sa slikama, dokumentima itd. šifrira se pre nego što napusti kompjuter. Sve vreme prolaska kroz Internet poruka ostaje zapakovana, tj. šifrirana, dok je korisnik neraspakuje.

Nedostatak ovog sandučeta je što na prvi pogled cela priča deluje komplikovano i traži vremena. Cena bezbednosti na Hašmejlu je ne samo dužina registracionog procesa, već i efekat kašnjenja, koji može biti i tri-četiri dana dok poruka kroz bespuće mreže stigne tamo gde je upućena. Uostalom, koliko vremena svako jutro žrtvuju oni koji u strahu od provalnika zaključavaju četiri-pet brava na vratima stana i još pride gimnasticiraju skidajući lavlju kandžu sa volana kola?

Objavljeno u NIN-u broj 2873 od 19. januara 2005.