Karl Bilt, bivši međunarodni posrednik

Balkanski
paket-aranžman

Srbija je opterećena političkim i ekonomskim troškovima beskonačnih konfrontacija na Kosovu. Srbija vezana za Kosovo bila bi Srbija koja se vezala za prošlost i koja rizikuje da propusti evropsku budućnost

Neposredno pošto je Kontakt grupa u Vašingtonu postavila osnovne principe za predstojeće pregovore o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije, nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Karl Bilt odgovorio je na neka pitanja koja mu je NIN postavio. Bilt nije želeo da komentariše da li će ovi pregovori biti teži od dejtonskih, tokom kojih je on bio kopredsedavajući, i šta je minimum odnosno maksimum koji su SAD ovaj put spremne da ponude Srbima odnosno Albancima.

Verujete li da Srbi i Albanci kao strane u pregovorima o budućem statusu Kosova imaju dovoljno političke hrabrosti i mudrosti neophodne da nađu najbolje rešenje za sve?

- Trenutno, ne vidim dovoljno neophodnog realizma ni u Beogradu ni u Prištini. Donekle je prirodno da se zauzimaju maksimalističke pozicije pre nego što pregovori zapravo počnu, ali mislim da je neophodno imati svest kuda vas to zaista vodi i koji su ustupci, odnosno kompromisi neophodni da dugoročnu stabilnost.

Uprkos snažnim pozicijama čini se da je malo verovatno da će Albanci dobiti potpunu nezavisnost odnosno da će Srbija zadržati Kosovo kao pokrajinu sa širokom autonomijom kakva je postojala pre nego što ju je Miloševićev režim ukinuo 90-ih. Šta vi vidite kao kompromisno rešenje?

- To će se tek pokazati. Sa sigurnošću mogu reći da će Kosovo dobiti neku vrstu nezavisnosti ali će mnogo vremena trebati da se dostigne potpuna nezavisnost, jer će biti postavljeno mnogo ograničenja. Možda će puna, formalna nezavisnost Kosova, koja uključuje članstvo u UN, biti povezana sa datumom kada će Kosovo imati mogućnost da postane član EU. Ako se stvari budu razvijale onako kako ja očekujem, Srbija će postati član EU mnogo ranije.

Čemu se Srbi mogu nadati od EU za kooperativnost tokom pregovora?

- Naravno, za Srbiju su to izgledi da postane član EU i da se oslobodi tereta koje joj Kosovo predstavlja.

U kom smislu je Kosovo teret za Srbiju?

- Srbija je opterećena političkim i ekonomskim troškovima beskonačnih konfrontacija na Kosovu. Srbija vezana za Kosovo bila bi Srbija koja se vezala za prošlost i koja rizikuje da propusti evropsku budućnost. Ovo govorim uz puno razumevanje i poštovanje značaja koje Kosovo ima za istorijsku evoluciju Srbije.

Kakav bi stav, po vama, bilo najkorisnije graditi u našoj javnosti?

- Pregovore bi trebalo posmatrati kao otvaranje puta ka boljoj budućnosti. Ključno je povezati ih sa otvaranjem ka Evropi. Ako se reforma nastavi u Srbiji verujem da takva mogućnost zaista postoji. Jako je značajno ovu perspektivu “bolje budućnosti” što više približiti Srbima koji su napustili Kosovo, kao i onima koji su još tamo. Bilo bi potpuno opravdano ukoliko bi Beograd zauzeo čvrst stav u ovim zahtevima.

Šta EU nudi Albancima u pregovorima o budućem statusu Kosova?

- Da se o njihovoj sudbini ne odlučuje u Beogradu već u okviru njihovog demokratskog sistema. Međutim, Albanci moraju da shvate da je obezbeđivanje multietničkog Kosova ključno i da međunarodna zajednica smatra da su do sada u tome bili neuspešni, što će naravno jako uticati na same pregovore.

Sami pregovori, a naročito njihova propast, potencijalno nose mogućnost da Kosovo, možda i region, zahvati novi talas nasilja. Vidite li takvu opasnost?

- Takvi rizici uvek postoje. Ukoliko bi došlo do iznenadnog talasa izbeglica koje u strahu za svoju budućnost napuštaju Kosovo, to bi bilo ne samo tragedija, već i opasnost za stabilnost u širem regionu. Zato je jako bitno da do toga ne dođe. Takođe, što se Kosovo više bude primicalo nezavisnosti postoji rizik da bi se probudile različite separatističke snage u postotomanskim oblastima, nezavisno od onih na Balkanu.

Poput onih na Bliskom istoku?

- U severnom Iraku i većem delu crnomorskog i kaspijskog regiona za koje verujem da će sa velikom pažnjom, zbog svojih interesa, pratiti šta se događa sa Kosovom.

Ko će biti ključni igrači u pregovorima o budućem statusu Kosova i da li će se neko od onih koji su imali značajnu ulogu u Rambujeu, poput Holbruka ili Medlin Olbrajt, i sada pitati za mišljenje?

- Ovo je nova igra. Predsednik Ahtisari će svakako biti ključni igrač, ali će to biti politički direktori koji predstavljaju ministre inostranih poslova u Kontakt grupi. Takođe, biće neophodno mišljenje i podrška sa granice evropskog pristupa. Tu će jako značajan biti komesar Oli Ren. Takođe tu su i oni koji su u Briselu uključeni u tekući dijalog o daljem proširenju (EU) i raznim balkanskim pitanjima.

Međunarodna zajednica očigledno ima mehanizme da pritiska obe strane u pregovorima, ali kakva je svrha prisiljavati Albance ili Srbe da potpišu sporazum koji neće primenjivati. Iskustvo Bosne puno nam govori o tome kakve posledice to može imati na samu primenu, zar ne?

- Izvesna doza pritiska u ovakvim situacijama uvek postoji, ako ni zbog čega drugog onda zato da bi se sprečila propast pregovora – što bi bilo jako štetno za sve. Zaista verujem da je jako bitno da se na kraju postigne nekakav dogovor. Ima mnogo onih koji bi se rado poigravali sa idejom neke vrste “međunarodnog diktata”, ali to bi moglo da bude jako opasno s obzirom na to da bi otvorilo mnogobrojne male i velike konflikte tokom primene sporazuma. Zato mislim da treba dati izvesno vreme za pregovore o budućem statusu Kosova.

Ako bi se, na primer, Srbija povukla usred pregovora da li bi međunarodna zajednica posegla za političkim i ekonomskim sankcijama?

- Siguran sam da će biti trenutaka kada će i Srbija i Kosovo zapretiti da će napustiti pregovore. Ali to nije opcija. Biće veoma teško da Srbija prekine pregovore o Kosovu dok traju pregovori sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom koji su od životne važnosti za njenu budućnost i blagostanje. Biti deo Evrope i međunarodne zajednice je paket-aranžman.

Objavljeno 17.11 2005. godine u NIN-u broj 2864