Jozef Griboski, direktor Insituta za religiju i javnu politiku iz Vašingtona

Kosovski kavez

Od 1999. godine privremena administracija na Kosovu delovala je suprotno važećim diplomatskim obavezama i normama i zato joj se ne može verovati kao jedinom garantu ljudskih prava i slobode za sve ljude Kosova.

Kao što smo već videli u skorašnjoj balkanskoj istoriji, svaka promena demografske ravnoteže koju je nametala jedna etička grupa kako bi ugrozila egzistenciju drugih grupa imala je kritične posledice po regionalnu stabilnost. Nažalost, ovi problemi do sada nisu na adekvatan način rešeni ni od strane UNMIK-a, ni od privremenih kosovskih vlasti.

Metodi mirovnih snaga UN obezbedili su izolaciju etničkih grupa, razdvajanje jednih od drugih, stvorili su kavez, tj. veštačku sredinu u kojoj se etničke tenzije mogu nekako zauzdati. Ali, mir ograničen kavezom nije pravi mir, niti predstavlja demokratsku praksu koja dopušta pojedincima i zajednicama da na najbolji način razviju svoje kapacitete (sposobnosti). Istinska transformacija Kosova koja podrazumeva uvažavanje prava manjina i poštovanje različitosti etničkih grupa svakako je neophodna – ali ih kosovske privremene vlasti nisu još obezbedile.

U sklopu priprema za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije apsolutno je neophodno da međunarodna zajednica ostane na Kosovu i obezbedi prava manjinama kao i da se funkcionisanje civilnog društva obezbedi na Kosovu. Povlačenje mirovnih snaga iz ove jako polarizovane sredine podeljene etničkim i religijskim granicama bio bi poziv koji bi doveo do eksplozije nasilja kakvu smo videli marta 2004. godine.

Davanje nezavisnosti Kosovu uništilo bi primenu međunarodnog prava i normi kojih se međunarodna zajednica do sada držala. Osim toga, to bi bio signal svakom budućem teroristi ili ubici, koji se ne ustručava da koristi smrt kao manifestaciju moći, da će nasilje biti politički nagrađeno.

Imajući ovo na umu, evo preporuka koje bi trebalo uvažiti u vezi sa kritičnom situacijom na Kosovu:
- Soren Jesen-Petersen, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu, mora zahtevati od privremenih kosovskih vlasti da usmere socioekonomsku politiku ka manjinama na Kosovu;

- UNMIK mora osnovati međunarodnu komisiju koja će naći i pravno goniti zločince nasilja od 17. marta;
- NATO mora dopustiti KFOR-u da proširi svoj mandat kako bi u potpunosti zaštitio sve ljude, kulturno-istorijske i religijske vrednosti na Kosovu i značajno unapredio komunikaciju i lanac komandovanja, kao i kooperaciju unutar KFOR-a;

- Mandat ombudsmana na Kosovu mora biti institucionalizovan na adekvatan način kako bi garantovao stanovnicima Kosova pravo žalbe institucijama Evropske unije i međunarodnim sudovima;

- Srpskoj pravoslavnoj crkvi mora se obezbediti da sve crkve, manastiri, zgrade, teritorija, groblja i vlasništvo budu pravno zaštićeni i fizički obezbeđeni od strane međunarodnih snaga;

- Međunarodna zajednica preko UNMIK-a i EU mora usmeriti pomoć na obnovu uništenih i oštećenih crkava kako bi mogle da nastave istorijsku ulogu i religijsku funkciju;

- Tešnja saradnja sa OEBS-om i strukturama EU sa kosovskim vlastima kako bi se nastavila ekonomska obnova i nadzor nad legislativnom, izvršnom i pravosudnom vlašću i procesima na Kosovu.

Objavljeno 11.11.2005. godine u NIN-u br. 2863