Humor na internetu

photomontage by: www.kobajagrande.com

Kad Srbi njuziraju...

Liberalni komunikolozi „njuzovanje“ vide kao nov pravac novinarstva koji se kao mutant-virus iz Srbije širi zemljama gde se govore haški jezici

Svetski mediji prenose „vest“ o pijanom Srbinu koji je u egipatskom letovalištu Šarm el-Šejk ubio ajkulu ljudoždera, a NIN dolazi do novog „otkrića“. Naime, Slobodan Milosavljević, srpski ministar trgovine i Zahir Garana, ministar turizma Egipta, potpisali su bilateralni sporazum. Novi oblik saradnje dve zemlje omogućiće sezonskim radnicima iz Srbije da rade kao čuvari egipatskih plaža štiteći turiste od napada ajkula. S obzirom na visok stepen rizika profesije, vlada Egipta obavezala se da će Srbima obezbediti povratnu avionsku kartu, ol inkluziv tretman u hotelima sa pet zvezdica i mesečnu nadoknadu od 2.500 američkih dolara.

„Prilika da se učvrste prijateljski odnosi naših dveju zemalja, došla je pomalo iznenada“, kaže za NIN ministar Milosavljević dodajući da je već predložio Narodnoj banci Srbije da se nagrada „Tanja Stanković-Boškov“ dodeli Nenadu Milosavljeviću, novinaru „Njuza“ specijalizovanog za objavljivanje vesti iz ogledala. Da podsetimo, Nenad je praktično omogućio poslovnu saradnju kada je 10. decembra na www.njuz.net objavio tekst o Draganu Steviću ubici ajkule. Ovu vest preneli su ne samo domaći mediji, makedonski „Večer“ (www.vecer.com.mk), hrvatski, već i američki mediji: „Njuzer – manje čitaj, više znaj“ (www.newser.com), zatim „Njuzmajld“ (www.newsmild.com), „Turističke vesti“ http://erital.net.

„Naslovnice i 45.897 lajkova `Njuzovih` prijatelja na Fejsbuku inspirisali su me da dalje istražujem mogućnosti komercijalizacije slučaja Srbina ubice ajkula“, kaže skromno Milosavljević koji je 20. decembra 2010. godine morao da objavi još jedno senzacionalno otkriće! Naime, oskarovci, reditelj Stiven Spilberg i Tom Henks, inspirisani Nenadovim tekstom ubaciće u seriju poluigranog, poludokumentarnog karaktera epizodu o srpskom ajkuloubici. Kakav će odjek ova vest imati u Jutarnjem programu RTS, B92, u zemljama EU i preko Atlantika još je rano da se kaže.

Obrni, okreni vic je dobar. Kažu samo prvi put, a ko ne veruje neka proba koliko je zabavno slušati, recimo, uglednog književnika sa kapicom Šerlok Holmsa kada između glavnog jela i deserta treći put priča užegao vic. Možda se jedna od legendi „Ošišanog ježa“ vremenom „uozbiljila“ te joj je sada ispod pripovedačke časti da repertoar, zarad svežine misli, s vremena na vreme uporedi sa internet-zbirkama: www.vicko.net, www.smeh-do-suza.com, http://hahabre.com/ ili www.znaciplakanje.com. A na netu ima smešnih sličica, video-klipova i nije potrebno biti Šerlok da bi se snašao na www.srbovanje.rs i svima poznat kraj vica izvrnuti u potpuno neočekivanom pravcu.

Dobar vic pravi se izvrtanjem „pravih” vesti ili montažom atrakcije već postojećih štosova (kao što NIN upravo sada to radi sa jednom od najpopularnijih „njuzova“). U novinarstvu, kao i u pokeru, najbitnije je kada ustati od stola. Iako njuzovci ništa nisu krivi što im kolege-novinari mažnjavaju „vesti“ i mrtvi ’ladni puštaju kao svoje, moguće je da će širom zemlje izbiti nemiri, kao kad je EU uputila zahtev da Srbija zabrani čučavce.

Po mišljenju liberalnijih komunikologa „njuzovanje“ preti da se pretvori u potpuno nov pravac novinarstva koji se kao mutant-virus iz Srbije širi zemljama gde se govore haški jezici. Za ovu tvrdnju eksperti imaju više od jednog dokaza. Hrvatski (24 sata, Nacional), bosanski (Dnevni avaz) i crnogorski (Pobjeda) mediji najozbiljnije su i bez navođenja izvora objavili „vest“ kako je u Novom Sadu otvorena klinika gde fejsbukovci mogu da se odviknu od „lajkovanja“. Estradna zvezda Jelena Karleuša morala je da si da truda kako bi objasnila da nije ušla u izbor za NIN-ov roman godine, ali je ova „novost“ poslužila autorima emisije Red Carpet (TV Nova) da skrenu pozornost pučanstvu na zezatore iz Srbije.

Potpuna ujdurma nastala je kada je na „Njuzu“ osvanuo naslov „Penzionerima besplatna sahrana“ (da naglasimo da je izvor B 92 uredno potpisan). „Naši tekstovi su definitivno postali neka vrsta lakmus testa, kao kad se u bazenima pojavi ona plava tečnost oko plivača koji u njemu urinira. Mi sebe ne shvatamo preozbiljno (iako dnevno imaju oko 7.000-8.000 poseta, prim. aut) ali je činjenica da smo javnosti izložili ono što su svi znali ali malo ko je o tome pisao ili pričao“, kaže Dejan Nikolić, vlasnik „Njuza“ čija banda broji oko tridesetak novinara, stručnjaka za internet-marketing.

Vođeni profesionalnim načelom „E, sad ste ga stvarno pre..ali!“ novinari koji na keca nepogrešivo utvrđuju šta je činjenica a šta hoaks (prevara) podneli su sudovima časti UNS-a i NUNS-a zahtev, ultimativnog karaktera. S obzirom na to da je ugrožena nacionalna bezbednost građana Srbije, traži se potpuna zabrana novih medija koji namerno šire (za)dah satire, smeha i dobrog raspoloženja. Ukoliko ovaj opravdani zahtev ne prođe sledeću sednicu Vlade Srbije, ideja je da se postupi kao i u slučaju Džulijana Asanža i „Vikiliksa“. A to podrazumeva dobar plan. Prvo, raspaliti argumentima po toaletu, zatim sve potkrepiti fotografijama sa www.karike.com, te iscediti sve što se nudi na rečniku slenga www.vukajlija.com, mlađeg brata Vujaklije koji nije išao na fakultet. Zatim, naručiti istraživanje javnog mnjenja koje će pokazati da bi se 87,6 odsto ispitanika radije odreklo Kosova nego dosade.

Sledeća faza „namestim ti silovanje“ zahteva javnu ličnost, sa visokim osećajem odgovornosti. Idealno bi bilo da Srbe spasi presjajna estradna umetnica nad čijim suzama bi cela zemlja ridala. Dakle nipošto ona Viki Miljković što je zbog onog jade Asanža promenila ime u Wiki, a kad joj ni to nije bilo dovoljno zapevala mu je:

Džulijane sad si na slobodi,
Nek te srce ka meni vodi
Ti držiš Vikiliks
Dođi do mene na ljubavni miks!

Wiki Liki sam ja, Vikiliks si ti
Uživajmo zajedno u ljubavi.

Paralelno morali bi se hakovati serveri svih provajdera u Srbiji, a ako bi vlasnicima humorističko-satiričnih medija NATO priskočio u pomoć – moralo bi se posegnuti za ultimativnim oružjem – Čakom Norisom. On, (ne)dokazani prijatelj Srbije nije se dao upokojiti ni pošto ga je, pre 38 godina, Brus Li „Na zmajevom putu“ pregazio kao mače muškatlu. Na internetu ga ima više nego viceva o glupim plavušama na www.blonderica.com i pandurima na www.sto-posto-zabava.com. Samo na www.ludomanija.net nalazi se 300 narodnih mudrosti o Čaku Norisu, koji je pravi strah i trepet. Ako se popularnost već mora meriti, Čaka Norisa Srbi najviše vole, jer: „Svi mogu da pišaju po podu, ali samo Čak Noris može da sere po plafonu!“ Osim toga, on zna šta znači BRE!

Čak Noris ne bi bio to što jeste da ne čuje i najtiši šapat glasa naroda. Zato je pristao da za www.osisanijez.uns.rs da ekskluzivan intervju „Ja sam do jaja, a možda i malo više (do pupka)“. Da li je tada Filip Srećković, u stvarnom životu izvršni direktor „Informatike“ za razvoj tržišta, poslužio slavnom glumcu kao strunjača ne zna se, ali posao se ne bi oporavio bez Vlade Putina, Čakovog dugogodišnjeg dubl-partnera u olimpijskom sportu ekstremna prijateljstva.

U razgovoru Čak priznade da mu je sinulo. U đakuziju, uz pomoć šest aligatora dok je Brus Vilis tako blagoglagoljivo govorio o automobilu „jugo“ da ga je ubedio da postane direktor „Zastave” i izvuče fabriku iz dugova. Međutim, stvar umalo da propadne jer je Noris nedavno spazio plakat za filmski hit „Arte baba i 40 raskolnika“. Ljutnulo ga što Srbi krenuše na crkvu i samim tim Boga (srećom samo pravoslavnog) a dobro su znali da samo Čak Noris sme u obračun sa onozemaljskim autoritetom.

Uz to Srbe od heroja Norisa pokušavaju da odrode i mangupi Asanža koji je propao na „Tajmovom“ takmičenju za ličnost 2010. godine. Oni sada navaljuju da ugledne srpske medije, recimo www.trojka.rs, povežu sa „Vikiliksovom“ igricom na www.jeuxjeuxjeux.fr. Šatro, zadatak je da se Obami i iz laptopa mazne 30.000 fajlova, dok ga lak sanak u Ovalnoj sobi hvata. Međutim i to je podvig dostojan Čaka Norisa, jer kako god se igrač mrdne, završi na naslovnoj stranici „Dejli njuza“ uhapšen zbog seksualne uvrede Bele kuće.

Propasti Srbije priključili su se i nasilno duhoviti ekstremisti sa http://forum.burek.com/. Njihov plan je da izmišljotinama iniciraju sukob Čaka Norisa i Bate Živojinovića koji bi verovatno imao apokaliptičke posledice. Na internetu sistematski se plasiraju „vicevi“ da Čak Noris nije smeo da prizna nezavisnost Kosova jer zna da u Srbiji živi Bata, a kada im ni to nije bilo dovoljno, pokušali su da izazovu novi pogrom. Za sada, uništenje srpske nacije je izbegnuto uglavnom zahvaljujući činjenici da Čak Noris još nije stigao da vidi kako su se za www.kobajagrande.com „uslikali“ njegovi poslovni partneri: Boris Tadić, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Toma Nikolić i sada već politički rahmetli Vojislav Koštunica.

Objavljeno 23. decembra 2010. godine u nedeljniku NIN br 3131