Šah umire zbog lošeg menadžmenta oko koga stalno kruže glasine o korupciji, zbog nokaut sistema i degradacije značaja titule svetskog šampiona
photo by: Branko BelićMeđutim, Karpovu nema ni mira ni odmora, sve dok krajem septembra 165 delegata Svetske šahovske organizacije (FIDE) konačno ne odluče hoće li nastaviti po starom ili bi ipak probali nešto novo. Pre nego što šah načisto odumre. Ukoliko se dogodi da Karpov nasledi Kirsana Iljumžinova - kome ni 16 godina na čelu FIDE nije dovoljno – šah, čak i ovaj domaći, mogao bi da živne. Samo za balkanske zemlje to bi značilo oko 300.000 dolara bespovratne pomoći u skorijoj budućnosti.
Spravica u rukama Alise Marić, naše najbolje šahistkinje i Karpovljevog kandidata za potpredsednika FIDE, ne prestaje da zvoni. Opet zove Gari Kasparov, za manje upućene onaj što se osam a možda i više godina borio sa Karpovom da bi 1985. konačno postao 13. i ujedno najmlađi svetski šampion u šahu. Proverava Gari da li Tolja još mrda, a on kroz smeh kaže: „Sada znaš zašto ne nosim mobilni!“
Odkud to da Karpovu u kampanji pomaže ljuti rival Kasparov?
- Mi volimo šah. Situacija je da šah umire, a mi smo odlučili da ga spasemo. Uostalom, pogledajte gde se održavaju takmičenja, u Elisti, Hanti-Mansijsku, Nalčiku, Astrahanu, Jermuku, Ulan-Batoru. Sadašnje rukovodstvo FIDE funkcioniše kao poreska uprava, ubirajući pre svega prihode od taksi. Nisam slučajno rekao kako su ovi izbori poslednja prilika da se šah spase.
Kasparov nije u vašem timu, šta on dobija ukoliko postanete predsednik Svetske šahovske federacije?
- On nije tražio nikakvu poziciju u FIDE. Rekao je da mu ne treba ništa. Dogovorili smo se da ćemo zajedno tražiti sponzore kako bismo promenili ovu katastrofalnu situaciju.
Zbog čega je, po vama, propao šah?
- Zbog lošeg menadžmenta oko koga stalno kruže glasine o korupciji, nokaut sistema i degradacije značaja titule.
Da krenemo od lošeg menadžmenta. Šta najviše zamerate Iljumžinovu, sadašnjem predsedniku FIDE?
- Moji problemi s njim počinju još 1995. godine. Tada sam odbio da budem predsednik jer sam video da postoji sukob interesa. Ne možete biti aktuelni svetski šampion u šahu i predsednik FIDE! Osim toga, pokušao sam da razgovaram s njim, ali problem je u tome što on uopšte ne ceni rad igrača. Uveren je, zapravo to mi je i rekao, da kad nabavi pare dovoljno je da zvizne i najveća šahovska imena će doći. Taj čovek smatra da je predsednik FIDE čovek br. 1 u svetskom šahu. Ali to nije baš tako.
Pominjete korupciju i da je 2008. godine nedostajalo 400.000 evra u kasi. Najdžel Frimen, blagajnik, rekao je da su vaše optužbe neosnovane.
- Kad nekog direktno optužujete za korupciju, morate da imate dokumenta. Oko Iljumžinova kruže glasine o korupciji i zato predlažem neka otvore knjige pa da vidimo. Koliko su (ne)uspešni, koliko prihoda je od komercijalnih sponzorstava a koliko od članarina federacija, procenta na takmičenja i učešća igrača na turnirima. Voleo bih da saznamo zašto odjednom, baš u izbornoj godini, mnogo više novca stiže na račun Komiteta za pomoć šahu u zemljama razvoja (CACDEC dobija oko osam odsto FEDA budžeta) i kako se taj novac troši. Gde je nestao državni kredit za vunu i zašto se na neke federacije vrši pritisak ako se ne ponašaju kako menadžment želi, odnosno zašto se nekim federacijama koje su „dobre“ opraštaju dugovi itd.
Tu su i sudski sporove koji su iznosili skoro 280.000 evra, čak ste i vi bili jedan od oštećenih koji je podigao tužbu?
- Otvorio sam ta vrata 2000. godine jer Iljumžinov nije poštovao ugovor koji je potpisan a vezano za meč svetskog šampionata u šahu. Zbog pravne začkoljice nisam na vreme podneo tužbu da bih Iljumžinova tužio u Americi, ali sam pred sudom u Lozani dobio spor i oni su platili troškove i još 50.000 evra. Drugi put sam bio svedok Tozeu koji je organizovao juniorsko svetski šampionat u šahu. FIDE je silno odlagala taj spor, ali na kraju je on dobio spor s tim što je 80 odsto bilo na teret FIDE a 20 odsto na teret Tozea.
Ako postanete predsednik, hoćete li ga izvesti pred sud ako otkrijete da je zloupotrebljavao sredstva Svetske šahovske federacije?
- Ono što pouzdano znam to je da od prošle godine na računu ima oko milion evra. Ukoliko se ispostavi da je balans negativan, naravno da ću tražiti istragu.
Na svetskom nivou najavili ste oko četiri miliona dolara investicija, odakle taj novac kad FIDE ima relativno mali budžet?
- Najviše od komercijalnih sponzorstava.
Šta je potrebno da bi bilo više sponzora?
- Da se posluje transparentno. Da se zaista poradi na marketingu i odnosima sa javnošću, a ne da recimo FIDE za nevidljiv učinak Petra Rajcsanjija isplati oko 150.000 evra.
Možete li popraviti imidž FIDE, s obzirom na to da ste evo već desetu godinu ambasador UNICEF-a?
- Svetska šahovska federacija mora da izgradi saradnju sa velikim međunarodnim organizacijama kao što su UNESKO i UNICEF. Takođe, u pregovorima smo i sa međunarodnom organizacijom mladih. Uveren sam da je ovo način da se unapredi status FIDE i da nam to može biti prednost u pregovorima sa korporativnim sponzorima.
Ako bi se obnovila stara slava šaha kao sporta, možda bi i to pomoglo?
- Svakako, ali za to je potrebno ukinuti nokaut sistem i ojačati ugled titule svetskog šampiona šaha. Nokaut sistem uveden je 1998. godine. Tu je sve izmešano: klasičan, ubrzan i brzopotezan šah, a čak je teoretski moguće da dođete do finala, možda i titule svetskog šampiona a da niste pobedili ni u jednom meču. To se nije pre bilo tako. Poslednjih deset godina imate hiperprodukciju „svetskih šampiona u šahu“. Mnogi ne znaju da je ova sportska titula ustanovljena, ako se ne varam 1886. godine i da je 1975. godine bilo svega 12 svetskih šampiona u šahu. U poslednjih deset godina dobili smo još šestoricu a za neke, maltene, niko nikad nije čuo.
Nedavno ste rekli da se FIDE otuđila ne samo od nacionalnih šahovskih federacija već i od igrača. Kako vi planirate da promenite situaciju?
- Igrači neće više plaćati FIDE kada se takmiče za titulu svetskog šampiona.
Portret šampiona
Anatolij Karpov rođen je 23. maja 1951. godine u Zlatoustu, industrijskom gradu na južnim obroncima Urala. Za drevnu igru zainteresovao se kada mu je bilo svega tri godine. Nikada nije prežalio što s Bobijem Fišerom, tadašnjim svetskim šampionom, nije odigrao meč. Prvi put Karpov je branio titulu svetskog šampiona 1978. godine kada je na Filipinima 110 dana igrao protiv Viktora Korčnoja. Zli jezici pričaju i danas da je Karpov pobedio jer je profesor Vladimir Zuhar hipnotisao njegovog protivnika.
Prvi okršaj sa Garijem Kasparovom 1984. godine završio se tako što je intervenisao Alijev, tadašnji zamenik premijera Sovjetskog Saveza: budući da je Kasparov odrastao u Azarbejdžanu gde je Alijev bio bog i batina, Karpov je, po sopstvenom mišljenju, bio pokraden, a postoje i oni koji tvrde da je Tolja doživeo nervni slom za šahovskom tablom i da je zato meč prekinut. Borba je trajala 144 partije, sve dok se, posle više od osam godina, Kasparov nije „smorio“ od igranja sa Toljom i krenuo da napravi svoj svetski šampionat. To se nije desilo, rivalstvo je trajalo sve vreme, podelilo je šahovsku silu na dva dela, koja su se ujedinila tek nedavno, kada je Kasparov podržao kandidaturu Karpova za predsednika Svetske šahovske federacije.
Objavljeno 26. avgusta 2010. godine u nedeljniku NIN br 3113
No comments:
Post a Comment