PIRSING PUPKA

Probušena “kuća duše”

Tabu ušuškanog pupka odumire zahvaljujući pirsingu koji je sve više u modi. Mada, bušiti, tetovirati pupak jednako je blesavo kao i igrati se sa sopstvenim životom tako što biste tigra vukli za brk

Reci pupak i sasvim sigurno naći će se neko ko će govoriti, naravno znalački, o pirsingu pomenutog dela tela koji se ovih dana može videti na Adi Ciganliji i plažama Crnogorskog primorja. Što i nije loše sve dok je pred očima lepo zategnut ili pomalo zaobljen stomačić, a ne stomak tako veliki da bi na pupak trebalo staviti ratkapnu kako bi se pirsing primetio.

“Češće bušim pupak nego ostale delove tela, jer je to možda i najbezbolnije. Manje boli nego hrskavica na uvu, nego obrva. A to je sada i popularno, naročito među devojkama. Možda jedan odsto muškaraca dođe da stavi pirsing na pupak”, kaže Dušan Đujić, vlasnik salona Zmajtattoo na Novom Beogradu, gde je sam pirsing oko 35 evra, a nakit za pupak od 600 dinara pa čak do 50 evra ukoliko je reč o Svarovski kristalima.

Za razliku od tetoviranja gde majstor može umetnički da se iskaže, pirsing je više pitanje tehničko-medicinske prirode koji zahteva nešto preciznosti, čistoće i pažljivosti. Prvo se utvrđuje sredina pupka i određuje se ulazna i izlazna tačka. Ukoliko u pupku stoji mladež, bolje je probušiti uvo ili obrvu, čak možda nos mada on zarasta od šest meseci do godinu

dana. Zatim mušterija legne, pupak se dezinfikuje i uzimaju se medicinske makaze i igla.

“Fino uhvatiš samo obeleženo parče kože i probušiš. Koriste se dve vrste igala. Ja radim sa braonilama koje se koriste za infuziju. Oko metalnog dela igla ima tanak plastični sloj i kada probušiš pupak, izvučeš metalni deo, a plastični sloj ostane unutar pupka. Kroz to provučeš minđušu i skineš plastiku. Druga igla za pirsing je s jedne strane oštra a sa druge strane ima navoj koji odgovara minđušici za pupak”, objašnjava Đujić dodajući: “Posle sama mušterija vodi računa o pupku. Prvih sedam dana ranu treba ispirati četiri puta dnevno bejbi sapunom, hidrogenom od 3 odsto i mazati hidrociklinom tako da sve uđe unutar kanala koji je izbušen. Bitno je koristiti baš sapun za bebe jer neki sapuni imaju supstance koje se ne trpe sa hidrociklinom i izazivaju alergiju.”

Narednih šest meseci se stvara kaloidno tkivo i ukoliko se minđušica izvadi kanal na pupku zarasta za najduže dva dana. Kupanje na bazenima, Adi, sunčanje i solarijume treba zaboraviti ukoliko se želi izbeći infekcija rane (zato je bolje ceo poduhvati izvesti zimi a ne leti).

Nije zgoreg ni da minđušica bude od hirurškog čelika ili titanijuma. Zbog prevelikog sadržaja bakra u 14-karatnom zlatu pirseri izbegavaju ovaj metal iz istih razloga kao i srebro i platinu – alergijska reakcija. Posle, kad sve lepo zaraste, može da se stavi kakav god nakit. Dosta devojaka odmah stavlja malo teži (i skuplji) nakit, što može da smeta pupku, pogotovo ako se zakači za odeću.

Mnogima se čini da je to previše truda ni oko čega. Međutim, diktat mode je čudo, naročito ako se zna da je pirsing pupka lansirala Naomi Kembel na London Fashon Week 1994. godine. Ipak, pirsing pupka postao je globalni trend nešto kasnije kada je grupa Aerosmit dobila MTV nagradu za spot Cryin gde umiljato buckasta Alisija Silverston glumi tinejyerku koja se tetovira, potom buši stomak da bi se na kraju, valjda zbog neuzvraćene ljubavi, bacila sa mosta. Za proteklih dvanaest godina pirsing pupka je postao sasvim uobičajen ne samo među slavnima poput Britni Spirs, Paris Hilton, Gven Stefani... već i među običnom svetom.

“Ako govorimo o pirsingu, možemo da pričamo da tu ima svega: trpljenja bola koje uključuje malo mazohizma, ukrašavanja, isticanja (i malo egzibicionizma), erotičnosti, dokazivanja”, kaže dr Sofija Kostić, antropolog i muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, kojoj nije baš prijatno da vidi gola krsta i stomake ispod kratkih jakni usred zime, na minus 10. Koliko je pametno prkositi prirodi, roditeljima, autoritetima, po cenu sopstvenog zdravlja, dalo bi se raspravljati nadugačko i naširoko ali je malo verovatno da bi bandoglavi tinejyer odustao od svog nauma.

Gnev protivnika pirsinga može se dovesti u vezu i sa tabuom, tj. našim tradicionalnim, magijskim odnosom prema pupku koji se svih ovih vekova ušuškavao i skrivao.Međutim, pupčana vrpca je ta nit oko koje se zapliću vraybine, naša praznoverja, rituali.

“Stomak, pogotovo pupak, u našem narodu se uvek krio – principijelno. Postoji doduše izuzetak, s momentom erotike, kod južnih Srba koji su primili nošnju sa Orijenta. Bluze su od tanke svile ili platna, prizrenskog, i dešavalo se da ispod toga nemaju ništa, samo mali jelek. Bradavice i pupak su se nazirali”, objašnjava dr Kostić dodajući da nakita za pupak nije bilo u Otomanskoj imperiji, ali da su se na dimijama nosili pojasevi sa paftama (kopčama od srebra, sedefa s filigranom ili bez) ili nakit sa asprama (sitnim turskim novcem) koji su zveckali i razgonili zle sile.

“Kada kažu u Srbiji da se ‘seče pupak’, misli se na pupčanu vrpcu koja se potom zadržava. Kada su muška čeljad u pitanju, to se radi srpom ili drugim sečivom koje se koristi u poljoprivredi kako bi dečak kasnije bio dobar radnik, dobar kosač. Ako je u pitanju žensko dete, onda se čeka da napuni otprilike pet godina kada joj se daje da odmrsi sasušenu pupčanu vrpcu. Ako ona to uradi brzo i snalažljivo, kažu da će biti dobra vezilja, da će lepo da tka ili, u današnje vreme, da će biti uspešna na fakultetu, na poslu, dobra frizerka, spretna u trgovini”, objašnjava dr Krstić i naglašava: “Za muškarce u istočnoj Srbiji postoji običaj da se pupčana vrpca stavi iznad vrata da bi čuvala ne samo dete već i ostale ukućane i da bi se rađala muška deca jer su muškarci, u tom stočarskom kraju gde dominiraju Vlasi, i potrebniji kad se čuva stoka.”

Nije neuobičajeno da se pupčana vrpca nosi uza se kao talisman tj. amajlija koja štiti muškarce od metka, uboda. Događalo se da u kesici ušivenoj u odeću tj. uniformu nađu pupčanu vrpcu i u ovim poslednjim ratovima. Interesantno je da u našoj tradiciji niko ne povezuje ženu koja je rodila dete, niti ima ideju da bi magična moć majke mogla da obezbedi zaštitu novorođenčetu koje se nekad kroz tu istu vrpcu hranilo.

“Pupak zapravo simboliše samo dete, odnosno njegov život. Pupak i život su jedno te isto. Pupak je na neki način kuća duše i zato se koristi i u najmračnijoj magiji koja uključuje izvesne rituale koje izvode vračare u određeno doba noći, uz neme basme. Koristi se za sve vraybine koje dovode do promena psihičkog stanja onog čija je pupčana vrpca – može biti i za ljubavne vraybine a može biti i za uništavanje života. Ukoliko vračara dođe do pupčane vrpce, ona može da baci neku kletvu zato što je vrpca život onoga kome pripada”, ističe dr Kostić pokušavajući da objasni zašto se pupčana vrpca kao i stomak tako brižljivo čuva i krije.

Do koje mere je pupak skriven u našoj kulturi možda najbolje pokazuje i činjenica da ga nema u rečnicima Matice srpske, Srpskom mitološkom rečniku kao ni u Skokovom Etimološkom rečniku. Sama reč pupak nije ni latinskog ni grčkog porekla.

“Reč pupak ima osnovu pup koja se sreće u mnogim slovenskim jezicima i označava pupoljak odnosno pupljenje cveća”, kaže dramaturg Jovan Ćirilov koji godinama strastveno tumači čitaocima i novinarima NIN-a značenje reči s kojima se svakodnevno srećemo.

Dakle, po tradiciji pokazivati, bušiti, tetovirati pupak jednako je blesavo kao i igrati se sa sopstvenim životom tako što biste tigra vukli za brk. Uz to, pupak je kao pupoljak lep sam po sebi i ne bi ga trebalo kinđuriti i nagrđivati. Verovatno na dlakavom stomaku nikako ne može biti zavodljiv kao ni pirsing u poslednjem mesecu trudnoće, ali ipak ima nečeg krajnje simpatičnog u rušenju tabua ušuškanog stomaka – eh, još da je i malo više lepo tetoviranih ili pirsovanih muških stomaka, gde bi nam bio kraj?

Objavljeno 10. avgusta 2006. godine u NIN-u broj 2902