Pucanj u usta slobodne reči

“Treba se boriti da se ne donose restriktivni zakoni, koji će u ovom opštem beznađu biti pucanj u usta slobodi medija, što jeste namera ljudi iz senke koji upravljaju ovom zemljom”, kaže Đoko Kesić


Šest godina trebalo je princezi Karolini od Monaka da pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dobije rat protiv paparaca nemačkih i francuskih tabloida koji su objavili fotografije princeze sa decom i njenog prijatelja, takođe sa decom, dok obeduju u restoranu. Odluka suda, doneta krajem juna 2004, bila je kristalno jasna: mediji su povredili princezino pravo na privatnost, zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

U Srbiji se trenutno vodi više od 300 postupaka u kojima neko traži da mu se na ime duševnih boli, povrede časti i ugleda, klevetanja, uvrede... plati. Oko trećinu tužbi čine one na račun dnevnog lista “Kurir”. Kako Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik ”Kurira” tvrdi, uglavnom nema tužbi koje ovaj list terete za narušavanje nečije privatnosti. Recimo, ni porodica Dušana Spasojevića zvanog Šiptar nije tužila “Kurir” kada je na naslovnoj strani objavio fotografiju beživotnog Spasojevićevog tela iz koga vire metalne žice kojima se određuje ugao pod kojim je balistički projektil prošao kroz telo.

“Sudski procesi protiv 'Kurira' vode se uglavnom zbog neke klevete. Svaka priča je za sebe. Tako imamo privatnu tužbu Glorije Pavković. Mila Štula nas tuži jer ju je jedan od naših kolumnista na šarenim stranama pomenuo u polurečenici sa kvalifikacijom koja je bogzna kako uvredljiva. Jedna pevaljka nas tuži jer tvrdi da nije pevala na nekom koncertu koji je organizovao JUL u Požarevcu. Mi objavimo da je to neki čovek rekao na sudskom procesu a ona tuži nas. U Kragujevcu nas je tužio čovek koji je prozvan na jednoj političkoj pres konferenciji gde je predsednik gradskog ili okružnog odbora Demokratske stranke izašao pred novinare i ispričao nešto za čoveka koji je direktor lokalne radio-televizije. Sve radio i lokalne televizijske stanice prenele su to, ali tužen je samo 'Kurir'. Ako bismo se držali tog principa, onda ne bismo objavili da je Brežnjev umro”, kaže Kesić. Na pitanje da li veruje da će Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja olakšati, odnosno hoće li zakon o zaštiti podataka o ličnosti odmoći 'Kuriru' da dolazi do informacija, kaže:

“Ne verujem. Premijer Koštunica ima jedno dobro razmišljanje kada kaže da zemlju treba urediti tako da ona u svakom segmentu bude pokrivena zakonom. Bolji je bilo kakav zakon nego da zakona nema i ja to poštujem. Verujem da će ovakvi zakoni zaživeti onda kada loši momci koji su se napljačkali para u ovoj zemlji operu te pare i ulože ih, ovde ili u inostranstvu, i počnu da brane to 'svoje’. E onda će se insistirati na poštovanju ovakvih zakona i prava do poslednje kapi krvi. U ovoj zemlji do tada takvi zakoni biće apsolutno minorna stvar u glavama političara koji ne vladaju ovom zemljom.”

Takođe, Đoko Kesić ne veruje da će novi zakon rešiti problem. “Treba se boriti da se ne donose restriktivni zakoni, koji će u ovom opštem beznađu biti pucanj u usta slobodi medija, što jeste namera ljudi iz senke koji upravljaju ovom zemljom.

Ponavlja se priča kako se tata Kenedi obogatio, ili priča o novoj ruskoj finansijskoj eliti. Mi se od te priče nimalo ne razlikujemo. Nema bogatog čoveka koji može da kaže: ja sam bio borac protiv Miloševićevog režima”, objašnjava Kesić.

Objavljeno 19.05.2005 u NIN-u broj 2838