Postavka I love you [rev. eng] neobična je i po tome što je u salon Muzeja savremene umetnosti namamila publiku koju je lakše zamisliti kako nešto hakeriše pred monitorima RS nego na otvaranju izložbi
Oni koji iole nešto znaju o bezbednosti i kompjuterima setiće se da je volim te (I love you) zapravo najgadniji od svih virusa koji imaju tu nezgodnu osobinu da se poput epidemije šire Internetom. Preračunato u dolarima šteta izazvana samo ljubavnim virusom bila je negde oko 20 milijardi.
Upravo ta infektivna priroda kompjuterskih virusa dobila je nedavno i svoju umetničku formu. Multimedijalni projekat I love you [rev. eng] koji se od 11. do 24. jula nalazi u salonu Muzeja savremene umetnosti osmislio je digitalcraft.org pri Kulturnom birou Frankfurta. Ideja je bila da se fenomen kompjuterskih virusa istraži iz tehnološke, istorijske, političke i kulturološke pozicije, a posebno je zanimljiv pokušaj da se izvuče dosledna paralela između ljudskog nervnog sistema (uključujući i nedokučivi mozak) i načina na koji umreženi kompjuteri razmenjuju informacije.
Kako ova izložba pokušava da nađe onu, u suštini tananu, nit koja razdvaja hakera i krekera – odnosno dobre momke koji troše energiju i živce kako bi stvorili protivotrov za sve izume loših dečaka – nije ni čudo što je ova neobična postavka namamila u Salon i onu publiku koju je lakše zamisliti ispred kompjuterskih monitora nego na otvaranju izložbe.
Većina njih koji izgledaju kao da im nije ni 18 godina znali su mnogo o logici i mutantnoj, očaravajuće mračnoj prirodi virusa. Ipak, to im nije smetalo da sa beskrajnim uživanjem sednu i isprobaju ovaj vremeplov koji ih je vratio na propušteni početak cele priče. Bilo im je teško da odole ljupkosti koda u obliku malog “pajper čiroki” aviona na belom ekranu. Silno ih je zabavljalo da promatraju onu malo stariju publiku koja se s naporom prisećala da je nekad videla nešto slično što se zvalo signalizam, a koja se uprkos jasnim uputstvima na zidu, naravno, nije usuđivala da pomenuti program aktivira i poleti na ovom primitivnom simulatoru.
Istu, više zabavnu nego edukativnu, svrhu imala je za ovu, mlađu, publiku i “laboratorija virusa”, odnosno nekoliko kompjutera (bez pristupa Internetu) sa instaliranim programima za pravljenje trojanaca, crva, virusa koji su smišljeni poslednjih godina prošlog veka.
Strogu inspekciju imao je da istrpi pojmovnik osnovnih termina kojima operiše u ovom virtuelnom svetu. Sasvim zanemarljive zamerke, pre svega na prevod, mogle su se čuti tu i tamo što je pre odraz tehničke superiornosti engleskog jezika nego neznanja prevodilaca.
Video fanzin “Razbijeni” (thebroken) zaslužio je na skali divljenja ocenu kul (cool) kao najkorisniji deo izložbe. Kevin Rouz i Den Hauard uvlače gledaoce na gotovo jednočasovni put u kompjutersko podzemlje.
U prvoj epizodi traga se za nezaštićenim bežičnim vezama kako bi se “provalila” već neka mreža mobilne telefonije, a ko do sada nije čuo za free pizza 4 life pristup imao je prilike crno na belo da vidi o čemu je reč. Drugi deo priče svodi se na to kako za svega 20 dolara napraviti door buster za kućnu upotrebu. Poslednja i najduža epizoda je instant kurs za razbijanje lozinki koji se završava pravom poslasticom.
Intervju sa Kevinom Mitnikom, nedavno rehabilitovanim krekerom koji je između ostalog razmagnetisao kompjuterske sisteme Fuyitsua, Motorole, Nokije i San Mikrosistems, našao se na kraju priče kako bi Mitnik ispričao koliko je jednom krekeru teško u zatvoru i usput pokušao da sve njemu slične prevede na stranu dobra.
No comments:
Post a Comment