Dodirnuti Veneru

Posetioci će do mile volje prstima moći da ispituju Senekine šiške, ili sandalu Marka Aurelija

Ceo život nas uče kako je lepota izložena u muzejima toliko fragilna da joj se treba diviti očima, a nipošto prstima. Ali za koga se zapravo može reći da nije poželeo, bar jednom, da krišom dodirne, recimo mermerne grudi Miloske Venere? Čar izložbe “U dodiru s antikom” upravo je u tome što će od sutra pa sve do 30. aprila posetioci do mile volje prstima moći da ispituju Senekine šiške, ili sandalu Marka Aurelija, odnosno svih 24 skulpture koje su zahvaljujući upravo započetoj saradnji sa muzejom Luvr stigle u Narodni muzej.

“Ova taktilna izložba namenjena je pre svega slepima, slabovidima, osobama sa oštećenim sluhom i korisnicima invalidskih kolica. Želeli smo da uživaju u umetničkim delima, da dožive nešto što pre nisu mogli”, kaže Borka Sundać iz Ministarstva kulture, dodajući: “Namera nam je da kroz jedan angažovaniji pristup njihovim problemima doprinesemo senzibilizaciji društva za njihove potrebe”.

A to znači da je rastojanje između postamenata nešto manje od dva metra kako bi invalidska kolica nesmetano mogla da prolaze između eksponata izrađenih od mermera, gipsa ili sintetičke smole. Na podu je postavljena reljefna gumena traka da bi svi slepi mogli da idu od eksponata do eksponata. Ispred svake skulpture nalaziće se veliki panoi sa fotografijom (poklon Tifološkog muzeja u Zagrebu) i legende ispisane krupnim slovima odnosno Brajevom azbukom.

Pored uobičajene, pripremljena je dečija i audio verzija kataloga, kao i slušalice sa CD rikorderom za sve one koji bi radije da bez pomoći kustosa hodaju između skulptura. Za osobe sa oštećenim sluhom biće obezbeđen gestovni prevodilac. Specijalni povezi za oči pripremljeni su za sve one koji budu pokazali malo volje i hrabrosti da na svojoj koži, bar delimično, osete kakva je radost slepom da konačno “vidi” nešto od sve te lepote koju smo navikli da uzimamo zdravo za gotovo.

Najveći deo eksponata su gipsani odlivci odnosno mermerne kopije ili kopije od sintetičke smole oblikovane u umetničkim radionicama Luvra. Takođe posetioci će moći da se dive glavi Venere iz Singidunuma, Steli (nadgrobnom spomeniku) bankara iz Viminacijuma i Roksandićevoj bronzanoj skulpturi “Dečak koji vadi trn”.

Kako bi se deci što više približila antička skulptura, Odeljenje za edukaciju u Narodnom muzeju organizovaće 23. i 24. februara kratak kurs za vaspitače i nastavnike. Svakog utorka, srede i petka za najavljene grupe predškolske dece i učenike svih uzrasta pored uobičajenih tura sa kustosom pripremljene su i interaktivne radionice – zapravo, igrice. Takozvani radni listići, nimalo nalik na one iz škole, detektivske priče i potraga za blagom.

“Ideja je da se deca vraćaju do eksponata. Rešavajući detektivski zadatak treba da nađu recimo neki karakterističan detalj ili da kroz niz uputstava tj. tragova nađu blago”, objašnjava Elijana Gavrilović, šef Odeljenja za edukaciju, dodajući da u Narodnom muzeju već dve godine postoji Dečiji klub koji broji oko 350 članova ne starijih od 14 godina.

Dan uoči otvaranja izložbe “U dodiru sa antikom” Siril Gujet, zadužen za program promovisanja hendikepiranih osoba i mladih pri Luvru održaće u Ministarstvu kulture (Vlajkovićeva 3) predavanje “Forme, crteži i slepilo: predstava tela shvaćena dodirom” kako bi preneo iskustva stručnjaka koji su pre nekoliko godina osnovali Taktilnu galeriju Luvr muzeja. O uticaju antike koja se javlja u francuskim kraljevskim kolekcijama od renesanse pa do 18. veka, govoriće Ženevjev Bresk-Botje, glavni konzervator vajarskog odseka Luvr muzeja.

Stroga pravila poslovne politike Luvra morala su se ispoštovati iako je reč o kopijama originalnih skulptura koje se mogu videti, ali ne i pipnuti, samo ako nekog put vodi u Pariz. A to znači da su Siril i Ženevjev ne samo putovali kamionima zajedno sa eksponatima nego su ih raspakivali iz specijalnih sanduka (napravljenih u Luvru) i pažljivo postavljali na pijedestale – baš kao što bi to morali da čine i sa originalima.

Na pitanje da li postoji bojazan da mnogi neće doći na izložbu jer je reč o kopijama a ne o originalima, Ivana Zečević iz Ministarstva kulture, koje je zajedno sa Francuskim kulturnim centrom i francuskom ambasadom uložilo više od milion i po dinara, kaže: “Ne verujem da će se to dogoditi. Ipak je više onih koji znaju da se u tom pravcu kreće moderna muzeologija i onih koji će doći jer im nikad ranije nije dozvoljeno da dodirnu antičku umetnost”.

Objavljeno 16. februara 2006. godine u NIN-u broj 2877