ITALIAN VERSION ON WEBSITE
http://www.notizie-est.com/article.php?art_id=980
ENGLISH VERSION ON WEBSITE
http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=it&u=http://www.notizie-est.com/article.php%3Fart_id%3D980&prev=/search%3Fq%3DLidija%2BKujundzic%2BShkelzen%2BMaliqi%2B%26hl%3Den%26lr%3D

Škeljzen Maljići, direktor Centra za humanističke nauke "Gani Bobi"

Kamen o vratu Srbije

Ogromne probleme ima Srbija. Kosovo je zapravo postalo marginalno samo to niko niće da prizna. Srbija više i ne želi da se bavi Kosovom, ali oseća nešto kao obavezu.

Na prvom spratu Grand hotela u Prištini, u foajeu nekadašnjeg Medija centra Republike Srbije, Škeljzen Maljići, direktor Centra za humanističke studije “Gani Bobi” govori specijalno za NIN o položaju kosovskih Srba na predstojećim izborima, politici Beograda, konačnom statusu, značaju i uticaju tzv. umerenih albanskih partija, martovskom nasilju i KZK, apstinentima i poštenju lidera Alijanse za budućnost Kosova - Ramušu Haradinaju, bivšem komandantu OVK u Metohiji.

Veliki deo političke odgovornosti je na vlastima u Beogradu koje su kosovske Srbe ponovo stavile u nedoumicu da li treba ili ne treba da izađu na lokalne izbore 6. oktobra. Šta je ovog trenutka u najboljem interesu kosovskih Srba?
- Oni nikako da razumeju da su uvek bili zavisni od Slobe, od “Povratka”, od Čovića. Tu i tamo bi se čuo neki glas koji je bio donekle nezavisan od centara moći u Beogradu. Dosad ti glasovi nisu imali uspeha, jer je Beograd, na neki način, uvek uslovljavao svoju podršku. Kosovski Srbi su zavisni od Beograda ne samo sentimentalno i iz nekih razloga nacionalnog interesa, već i ekonomski.

Mislite, pre svega, na srpske političare na Kosovu?
- Da, mnogi imaju neke sitne privilegije, duple plate. Podrška iz Srbije je sve slabija i nije više tako sigurna kao ranije, ali još uvek je na neki način efikasna. To je neka vrsta uzajamno zavisne pozicije iz koje zasad nema izlaza. Dobar deo Srba, naročito ovi koji se računaju kao elita, ima taj dupli status.

Rezervnu varijantu, ako sve na Kosovu krene naopako?
- Oni ne razmišljaju ozbiljno da ostanu ovde ili ako bi trebalo da ostanu, voleli bi da zadrže sve privilegije koje imaju tamo i ovde. Generalno gledajući, kosovski Srbi će u svakom slučaju biti izigrana stranka. To je scenario koji je viđen i ranije sa krajinskim Srbima i sa delom bosanskih Srba.

Šta vas navodi na taj zaključak?
- Pogledajte samo Koordinacioni centar, to je već postalo smešno. Pet, šest meseci Čovića smenjuju. Niko ne bi da ga zameni, a on je već postao teret samom sebi, a nema nikog ko je spreman da kaže da Koordinacioni centar više ne postoji. Situacija se previše zakomplikovala, jer sama Srbija je veoma podeljena i više nema centar moći. Ogromne probleme ima Srbija. Kosovo je zapravo postalo marginalno, samo to niko niće da prizna. Srbija više i ne želi da se bavi Kosovom, ali oseća nešto kao obavezu. Srbiji je Kosovo samo kamen oko vrata.

Verujete li da je albanska politička elita bolje pripremljena za pregovore o budućem statusu Kosova?
- Ne bih rekao. Mislim, ima sličnosti između srpske i kosovske situacije. Isti problemi sa reprezentacijom, sa elitom, sa predstavljanjem. Kosovo je godinama previše razjedinjeno i nema normalne ekonomske, političke elite. Nekompetentnost je prisutna u svim sektorima, a kosovsko društvo ima sličan tip blokade odnosa između političkih partija i elite. Ni mi me nožemo da napravimo normalnu vladu. Mi imamo vladu koja nema pune kompetencije, vladu pod protektoratom, ali ova vlada kakva jeste nije normalna vlada nego je podeljena po sektorima - jedno ministarstvo pripada jednoj partiji, drugo ministarstvo drugoj partiji, a koordinacije nigde. Imamo slabu vladu isto kao i u Srbiji, s tom razlikom što Srbija ima bar neku vrstu fingirane ili simulirane pozicije ili opozicije, a mi nemamo ni to. i još kad tome dodate slabe rezultate i slabe medije, onda je to veoma loše za sve koji žive na Kosovu.

Hoće li učešće Vetona Suroia, Edite Tahiri i pojava novih, umerenih albanskih partija na oktobarskim izborima uneti malo zdraviju atmosferu u politički život Kosova?
- Ne bih rekao da je reč o umerenosti. Politička platforma i pozicija Suroija je nejasna, a on je i ranije bio u politici obično predstavljan kao predstavnik civilnog društva. U međuvremenu je formirao medije pod svojom kontrolom. Iako on nije pravio javno mnjenje, vlasnik je najčitanijih dnevnih novina i upravlja trećom i najsimpatičnijom televizijom na Kosovu. To mu daje izvesnu, možda i značajnu prednost uoči izbora. Znači, Suroi jeste relativno uspešan čovek, ali mi se čini da nije izabrao najbolji trenutak.

Zakasnio je ili je požurio?
- Trebalo je još malo da sačeka. Ili ako je već ušao u celu tu priču trebalo je to da uradi mnogo ranije i da se mnogo bolje pripremi. Ne možete za tri meseca da preokrenete situaciju. U celini, cenim da je ORE vrlo nezrela lista, da su to ljudi koji nemaju velika iskustva. Možda su oni lično pošteni i perspektivni, ali ankete pokazuju da neće sve umerene partije dobiti više od sedam odsto glasova.

Što je, ipak, dovoljno da uđu u parlament?
- Da, zato što nema cenzusa. Oni eventualno mogu u nekim kombinacijama da odigraju neku ulogu u pravljenju koalicije. Ako se napravi velika koalicija, postoji mogućnost da i Rugovina partija formira većinsku vladu.

Koliko je to realno, s obzirom da podrška Tačiju i Haradinaju raste?
- Tači i Haradinaj teže mogu da je naprave zato što zajedno ne mogu da naprave ni četrdeset posto. Ukoliko bi ušli u koaliciju sa Srbima ili svim ostalima, možda bi mogli da formiraju većinsku vladu, ali to je ipak malo verovatno da će se dogoditi.

U Beogradu postoji strah od obnove martovskih događaja. Koliko je taj strah realan?
- Po mom mišljenju, martovski događaji su jedan događaj i ne bih se složio da ih je neko planirao, ali jeste bio iskorišćen. To je bila erupcija od koje su svi pomalo učili, posebno Unmik, koji verujem neće više dozvoliti da se na ovakav način manipuliše nasiljem. Osim toga, javnost zna da su posledice marta veoma negativne.

Nadajmo se da su pouke izvučene, ali postoji li još opasnost od nemira?
- Uvek postoji realna opasnost da ovo postane Palestina, zato što ima ekstremizma na obe strane. Očekujem da će se odnosi zaoštravati 2005. godine kad počne da se rešava status Kosova. Onda ćete imati poziv i sa jedne i sa druge i sa treće strane, terorističke grupe bi mogle ponovo da se aktiviraju. Dovoljno je da petnaestak obučenih ljudi postavi bombe ovde i onde i da jednostavno održavaju napetost, bacajući autobuse u vazduh. To se dešava u Palestini.

Koliko je za sigurnost na Kosovu bitna činjenica da su izvesni albanski političari povezani sa organizovanim kriminalom i kriminalcima koji su našli svoje mesto i u redovima OVK?
- To nije uzrok. Može biti posledica. Ne znam šta se podrazumeva ovde pod organizovanim kriminalom, ali oružje, droga i ovaj da tako kažem ozbiljni kriminal nije toliko prisutan i on nema toliko direktne veze sa albanskim političarima. Eventualno samo određeni krakovi međunarodnih organizacija, u koje su uključeni i naši ljudi - Albanci i Srbi i drugi. U poslednjih deset godina su se obogatili oni koji su od države u raspadu preuzeli monopole kao što je duvan, nafta, itd. Rekao bih da je opasnost ovde, pošto je Kosovo malo područje, da neki od tih ljudi počnu da kontrolišu sve. Nekoliko pojedinaca i familija i nekoliko grupacija su se veoma obogatile.

Ko, na primer?
- Kao u Srbiji Karići, ali i ovde ima nekoliko takvih. Neću da govorim imena, jer ne znam sve, a ako ne bih pomenuo nekog, bilo bi da imam nešto s njima. Otprilike se zna koji su ti najmoćniji.

Da li je u interesu tih najmoćnijih familija i da se recimo Kosovski zaštitni korpus i kosovska policija pretvore u oružane snage?
- Čak i za ovo naše stanje, koje se zove supstancionalna autonomija, a što je neka vrsta republike, normalno je da se formira i strukturiše vlast koja ne može biti završena ukoliko Kosovo nema i svoje policijske, odbrambene formacije. To ne znači da nam treba neka velika vojska. Bio bi nam dovoljan i ovaj KZK koji jeste neka vrsta potencijalne vojske jer ima vojne treninge iako nema oružje. Uostalom, kad već pominjemo martovske događaje, treba imati na umu da ni Amerikanci ni Nemci nisu imali predrasuda i da su angažovali KZK ne kako bi intervenisali već kako bi razdvajali, nagovarali ljude da se smire. KZK ima autoritet.

S druge strane, Srbi baš s KZK imaju problema, jer su u njegovoj komandnoj strukturi mnogi kriminalci i potencijalni haški optuženici našli utočište.
- Ne, to je posleratna situacija. UČK nije bila baš profesionalna vojska, ima tu raznih elemenata i ima tu elemenata ranijih ilegalnih ekstremnih organizacija koje su ostale unutra, koje su bile protiv toga da se UČK transformira. Jedan od problema za generala Čekua i KZK je to igranje sa statusom. Oni se osećaju kao vojska, a kao neke su snage za prirodne katastrofe. To stvara određenu unutrašnju frustraciju.

Da li primećujete nekakvu dozu zabrinutosti među Albancima što bi neko od heroja OVK, poput Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, danas-sutra mogao da se nađe pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine, kao što se to desilo nekim generalima u Srbiji?
- Priče postoje o tome da bi Tači mogao da ima neki stepen komandne odgovornosti, ali teško je dokazati da je on bio direktno odgovoran, jer veći deo vremena nije ni bio na terenu. Tači voli da kaže za UČK i za sebe da su bili vojska, ali to nije bilo baš tako. Ako bi došlo do toga da ga pozovu u Hag, verujem da bi veterani rata i neke organizacije oštro reagovali. Ipak, ne verujem da bi mediji ili javnost doveli u pitanje kompetencije Haga iako postoji percepcija, kao i u Hrvatskoj, da se neki ljudi dovode u Hag kako bi se privoleli Srbi, kako bi se stvorila, veštački, neka ravnoteža.

Mislite li da su Tači i Haradinaj indirektno učestvovali u planiranju i koordiniranju martovskog nasilja?
- Nema nekih dokaza da je to rađeno baš planski. Postojale su tajne organizacije koje su možda tu nešto radile, ali mislim da je veći deo toga došao spontano.

Od juna 1999. imamo preko stotinu primera rušenja crkvi na Kosovu, a nijedan ozbiljan apel Tačija i Haradinaja da se s tim vandalizmom prestane.
- Da, ali to su zapuštene seoske crkve. Jednu od njih sam video na putu za Peć. A video sam i neke druge takve crkve, koje nemaju ni istorijsku važnost niti su bile pod zaštitom. Tu svako ima pristup, a mnogi su bili naoružani.

U martu 2004. u Prizrenu je spaljena Bogorodica Ljeviška, Saborna crkva manastir Sv. Arhangeli, zar ne?
- Dobro, ovo je bilo i spontano i pod instrukcijama. Uglavnom su to radili neki klinci. Sami su priznali da su ih neke od ovih ekstremnih organizacija iskoristile.

A koje su to organizacije koje se prepoznaju kao počinioci?
- Bio je Dafuri i neki drugi, ne mogu tačno da kažem, ne znam kojoj partiji pripada, da li je ovaj LPK ili je UČK. To su narodni frontovi i tako to, oni koji su nezadovoljni Unmikom i neki od njih su priznali u intervjuima da su oni rekli da treba spaliti, da su iskoristili situaciju i da su ih usmeravali.

Objavljeno 2. septembra 2004. godine u nedeljniku NIN, broj 2801