Ekipa “Peščanika” postupiće drugačije i prekinuti glupu tradiciju da kad zlice “obore” sajt, žrtva samo ćuti i trpi, umesto da presavije tabak i napiše krivičnu prijavu kao da su joj obijeni trafika, stan ili autoOvaj put na indeks strani nije bilo simbola koji bi ceo “podvig” pripisali Kosova Hackers Group – KHG, onih što se na Youtube hvale i reklamiraju da su prodrli na 300 sajtova uključujući tu i srpskog predsednika, parlament, Ministarstvo finansija, Srpsku pravoslavnu crkvu, aerodrom “Nikola Tesla”, teniserke Jelenu Janković i Anu Ivanović čak i Udruženje novinara Srbije.
“Što se tiče hakerskih napada na sajtove koji su se čuli u javnosti, interesantno je da se nijedna od tih institucija nije obratila ni tužilaštvu ni policiji”, kaže Lidija Komlen- Nikolić, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, koja je posredstvom privatnih kontakata u B92, koliko u subotu, predložila da odmah podnese prijavu, kako bi mogla da izda nalog policiji da započne istragu.
Čudnu pasivnost žrtava hakerskih napada Lidija Komlen-Nikolić vidi kao odraz nepoverenja u državne organe: “Ja ne mogu sada da kažem da mi možemo da im pružimo zaštitu, niti da će rezultat da bude otkrivanje potencijalnih izvršilaca krivičnog dela, ali ne možete da kukate nad svojom zlom sudbinom, a da pri tome ne preduzimate ništa.” Iako tužilac ima pravo i obavezu da po službenoj dužnosti inicira postupak, Lidija Komlen-Nikolić misli da to “nije dobar put i način za rešavanje problema, jer mora da se uspostavi princip, moraju ovakvi slučajevi da se prijave državnim organima”.
Nažalost, ovaj napad nije izolovan slučaj, kao što to nije bilo ni sprečavanje promocije “Peščanika” u Aranđelovcu i neuspelih pokušaja u Pančevu i Futogu.
“Tužilaštvo treba da bude hipersenzibilno i da reaguje pre nekih drugih organa kako bi zaštitilo medije. Svaki napad na medije je veoma opasan u društvu gde se novinari likvidiraju”, kaže Veran Matić, predsednik Upravnog odbora RDP B92, dodajući da su advokati otišli kod tužioca za računarski kriminal ne samo zbog rušenja sajta “Peščanika”, već i zbog dosta jasne i brutalne pretnje koju je 6. januara jedna od novinarki B92 primila imejlom. Autor potpisan kao major Dejan Marković Didi nije štedeo tastaturu pišući pretnju koja počinje: “HRISTOUBICO... OSVETIĆU TI SE... U stvari, udaram na decu isključivo...” da bi eksplodirala u 16. tački “...kidnapovaću i tebe i dete, zatim ću da ga mučim pred kamerama dokle god ne priznaš. A ja ti neću postaviti nijedno pitanje. Nijedno. Tako će istina biti osigurana...”
Dakle, ekipa “Peščanika” odlučila je da postupi drugačije i prekine glupu tradiciju da kad zlice “obore” sajt, žrtva samo ćuti i trpi, umesto da presavije tabak i napiše krivičnu prijavu kao da su joj obijeni trafika, stan ili auto.
“Ne znam da li je prijava stigla u Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ali ona je napisana i objašnjava šta se dogodilo. Dokumentacija sadrži i sve logove sa servera u poslednjih mesec dana i verujem da će državni organi imati odakle da počnu”, kaže Slobodan Kremenjak, advokat B92.
Ukoliko www.network-tools.com ne laže, a do sada nije, podaci o DNS serveru tvrde da je sajt “Peščanika” još uvek kod “SezamPro” iako je Svetlana Lukić u e-novinama najavila da će emigrirati – kod nekog stranog i bezbednijeg provajdera.
Prema nepotpunim i kod Zorana Životića direktora “SezamProa” neproverenim podacima, sajt “Peščanika” bio je izložen DoS (Denial of Service) napadu koji je započeo znatno pre 24. januara. Sa velikog broja računara ulogovanih preko srpskih provajdera (i nekoliko iz Nemačke, Rusije i Hrvatske), DNS server “SezamProa” je zasipan velikom količinom paketa koji sadrže sve i svašta (skripte, trojance, viruse i sl.) sve dok sajt nije pao.
“Za tako nešto nije potrebna neka velika pamet, tako da o haku nema priče. Lepo je Mekenzi Vark napisao u Hakerskom manifestu da se kao hak računa poduhvat koji je prožet inovativnošću, stilom i tehničkom virtuoznošću. Ovde toga nema, ovo su mogli da urade desetogodišnjaci, mada sumnjam da je to slučaj,” kaže Tobias Rosenstok, pripadnik Chaos Computer Club hakerske družine iz Hamburga koja ja početkom osamdesetih izvela prvu uspešnu elektronsku pljačku banke na svetu (pare su vraćene u banku a hakeri su proveli neko vreme u policiji na informativnom razgovoru), koji nepokolebljivo veruje da nije svako haker, ali da svako može da hakuje i da je u interesu hakera da bude slobodan, da hakuje radi samog hakovanja, iznad sankcije zakona koji hak nastoji da pretvori u vlasništvo.
Oštro po hakerima
Srbija je aprila 2005. godine potpisala (ali ne i ratifikovala) tzv. Konvenciju o sajber kriminalu koju su pored zemalja EU potpisali Sjedinjene Američke Države i Japan. Iz tog razloga domaće zakonodavstvo, pre svega Krivični zakonik, pretrpeće izmene gde će se ne samo menjati definicije računara, računarske mreže i podataka, već će biti potrebno da se do kraja reguliše oblast koja se odnosi na posedovanje, prikazivanje, nuđenje pornografskih materijala, zloupotrebe dece i maloletnika u iste svrhe.
Jedan od predloga, podnet predsedniku Okružnog suda u Beogradu, zahteva, recimo, kaznu zatvora od jedne do deset godina za one koji pomoću računarskog sistema ili mreže proizvode, nude, distribuiraju, pribavljaju i skladište računarske podatke pornografske sadržine koji prikazuju decu ili maloletnike, ili slike dece i maloletnika, koji simuliraju ili realno učestvuju u seksualnoj radnji.
Prema rečima Lidije Komlen-Nikolić, posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal, trenutno se vodi sto aktivnih istraga, a u proteklih godinu i po dana doneto je 55 prvostepenih pravosudnih presuda. Do sada, nijedna presuda se ne odnosi na krivično delo protiv bezbednosti računarskih podataka. Najveći broj presuda su uslovne kazne zatvora izrečena osobama od 18 do 27 godina koje nisu prethodno osuđivane. Najteža, bezuslovna kazna zatvora od šest meseci, izrečena je višestrukom prekršiocu.
Objavljeno 29. januara 2009. u nedeljniku NIN, br. 3031
No comments:
Post a Comment