Neću da budem talac

Premijer Republike Srpske, kako sam kaže, podneo je ostavku jer nije hteo, nije mogao da bude talac pretnji i ultimatuma lorda Ešdauna

Lek za nedovoljnu saradnju Republike Srpske sa Haškim tribunalom toliko je gorak da je Dragan Mikerević, premijer RS, podneo ostavku nepunih 24 sata pošto je lord Pedi Ešdaun, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, objavio nove kaznene mere koje je propisao RS. O razlozima ostavke, prirodi i posledicama kaznenih mera, ukidanju Ministarstva unutrašnjih poslova RS i hvatanju haških optuženika Mikerević govori za NIN.

Verujete li da će građani razumeti razloge zbog kojih ste, u ovom možda kritičnom trenutku za RS, podneli ostavku?

- Građani Republike Srpske razumiju i podržavaju, bez obzira na političke opcije, one nosioce najviših funkcija koji se bore za vladavinu prava, za poštovanje Ustava i u tom okviru zaštitu interesa RS. Na taj način se brane interesi i Bosne i Hercegovine.

Žrtvovali ste se za narod?

- Ne, samo sam učinio ono što mi je osjećaj odgovornosti nalagao. Nisam spreman da prihvatim a još manje da sprovodim prijetnje i ultimatume visokog predstavnika. Uvjeren sam da ove odluke visokog predstavnika nikom u BiH neće donijeti ništa dobro jer se njima grubo krše najviši pravni akti i omogućava se vladavina sile.

Još pre nego što je počelo da se šuška kakva bi kazna ovaj put mogla da zadesi RS, zabrinuli ste se da institucije RS mogu biti dovedene u pitanje. Na osnovu čega ste to zaključili?

- Nažalost, Bih prate razni neuspjesi na mnogim poljima ali gotovo se naviklo da je dežurni krivac RS i njene institucije. Navikli smo i da svakog dana neko od međunarodnih zvaničnika kaže kako mnogo pričamo a malo radimo kada je rijč o hapšenju haških optuženika, te da zato treba vrednovati samo rezultate. Niko ne može osporiti velike napore ove vlade u protekle dvije godine, ali ni čvrsto opredjeljenje institucija RS da izvršavaju sve, pa i ovu međunarodnu obavezu. Napori i odlučnost nisu uvijek garant da će se ostvariti ono što želimo. Shvatio sam da ukoliko ne budemo imali konkretnih rezultata, biće opet kriva RS i njene institucije. Pored institucija RS postoje i druge institucije koje građani plaćaju porezima, kao što su OBS, DGS, SIPA, a i snage međunarodne zajednice, koje su mnogo puta do sada javno objavile rok do kada će pohapsiti optužene za ratne zločine, ali to nisu uradili. Time naravno ne želim da izbjegnem dio odgovornosti ljudi iz RS, ali želim da istaknem da će se, bez obzira ko vršio funkcije, uložiti maksimalni napori na izvršavanju međunarodnih obaveza.

Sada kada se zna šta kaznene mere lorda Ešdauna predviđaju, da li se plašite nestanka RS?

- Svaki pokušaj nasrtanja na Republiku Srpsku uveo bi BiH u neizvjesnu budućnost. Ja se nadam da to, osim političkih avanturista, niko ne želi, a posebno visoki predstavnik.

Kako komentarišete očigledno neograničenu moć visokog predstavnika?

- Visoki predstavnik donosi odluke na koje se jedino možete ljutiti, ali to ne pomaže, jer nemate kome da se žalite, a kamoli da mijenjate njegove odluke. To je, po mom mišljenju, apsolutizam a ne demokratija.

Uostalom, demokratska javnost Evrope, pa i neki zvanični organi, recimo ministarstva inostranih poslova Rusije i Francuske, sve ozbiljnije ukazuju na nedemokratsko, pa i pristrasno ponašanje visokog predstavnika. To što ima podršku nekih političkih partija bošnjačkog i hrvatskog naroda ne znači da ima podršku građana BiH. Podršku srpskog naroda sigurno nema.

Visoki predstavnik bi mogao biti i faktor nestanka a ne reforme MUP RS?

- Reforme policijskih snaga u Bih su nezaustavljiv proces. Građanima BiH potrebne su organizovanije, racionalnije i profesionalnije policijske strukture. Oni koji nisu spremni na saradnju i međusobno uvažavanje zahtijevaju unitarna rješenja, koja najčešće izgledaju kao pokušaj hegemonije jednih nad drugim. Simptomatično je da u ovom trenutku najjača politička partija bošnjačkog naroda reaktivira ideju o stvaranju bosanske nacije.

Ono što neko zaista želi učiniti, zapravo je ukidanje MUP RS. Vlada RS ne može biti za takvo rješenje, nemamo pravo da se lišimo institucija na koje i po Dejtonskom sporazumu i po Ustavu BiH imamo pravo.

I zašto onda Karadžić i Mladić nisu uhapšeni?

- Ja sam predsjednik Vlade Republike Srpske nepune dvije godine, i odgovorno izjavljujem - da nam se ukazala bilo kakva mogućnost, oni bi bili uhapšeni. Kao predsjedniku Vlade, nikada mi nije bio predočen nijedan dokaz o njihovom prisustvu na prostoru RS. Uostalom, ništa mi i nismo mogli uraditi na svoju ruku. U BiH je boravilo 30 000 vojnika SFOR-a, sada 7 000 vojnika EUFOR-a, a imali smo IPTF, a sada imamo EUPM. Mirovne snage su opremljene najsavremenijom tehnikom, dobro obučene i organizovane. A nije tajna ni to da na ovom prostoru djeluju brojne obavještajne službe. Svaki naš policajac, i MUP u cjelini, prošao je provjeru i posjeduje sertifikat IPTF-a. Na kraju ispada da je slabo opremljena i još slabije nagrađena policija RS jedini krivac.

Objavljeno 23. decembra 2004. godine u nedeljniku NIN broj 2817.