Srbija je već nekoliko puta pohvaljena kao zemlja koja je od proizvođača postala zagovornik ukidanja kasetne municije. Kako vreme odmiče, međutim, senka sumnje guta ovo malo pametnih diplomatskih poteza
Austrija je 7. decembra postala druga zemlja (uz Belgiju) koja je zakonom zabranila kasetne bombe. Dan pre nego što je parlament izglasao zakon po kome će se uništiti oko 10.000 komada ovog oružja na zalihama, Ursula Plasnik, ministarka spoljnih poslova Austrije, rekla je, na otvaranju Bečke konferencije o zabrani kasetne municije, kako samo međunarodni „pravnoobavezujući instrument dopušta da se efikasno izborimo sa razornim efektima kasetnih bombi”. Zastrašujuće posledice kasetne municije, koja dugo godina i posle ratova usmrćuje i sakati, nisu strane ni građanima u Srbiji. Prema podacima Norveške narodne pomoći, tokom NATO bombardovanja 1999. oko 347.000 ovih bombi je usmrtilo ili povredilo 95 ljudi – najviše dece. Stoga je razumljivo da je među predstavnicima 133 zemlje na Bečkoj konferenciji bilo i učesnika iz Srbije.
Onako kako je na Konferenciji zemalja žrtava u Beogradu, 3. i 4. oktobra, Vuk Jeremić nagovestio, moratorijum bi značio samo jedno – potpunu zabranu proizvodnje, skladištenja, transfera, prodaje i, naravno, upotrebe kasetne municije. To je baš ono što međunarodna zajednica želi da postigne budućim, pravnoobavezujućim, sporazumom koji do kraja 2008. godine treba da bude uobličen.
Tomas Neš, koordinator Koalicije protiv upotrebe kasetne municije, na konferenciji u Beču je rekao da je “kasetna municija oružje za koje nema mesta u svetu” i da sve odgovorne vlade treba da se odreknu ovog oružja. To što se neki od najvećih proizvođača i prodavaca kasetnih bombi (Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina...) nisu aktivno uključile u ovu inicijativu, njega ne obeshrabruje: “Jačina moralnih argumenata, sadržanih u novim međunarodnim standardima, doprineće da se kasetna municija zabrani”, i, kako veruje, zemlje proizvođači vremenom će se takođe odreći ovog prljavog oružja.
Zbog progresivnog stava, Srbija je već nekoliko puta pohvaljena kao zemlja koja je od proizvođača postala (najpre žrtva, a potom i) zagovornik ukidanja kasetne municije. Kako vreme odmiče, međutim, senka sumnje guta ovo malo pametnih diplomatskih poteza.
Međunarodne organizacije poput Hjuman rajts voča žale se na netransparentnost. Podaci o količini, vrsti i lokacijama gde se skladišti kasetna municija u Srbiji (koju jednog dana treba uništiti) nikome još nisu dostupni. Mark Hizni, istraživač Hjuman rajts voča, potvrdio je da Srbija, trenutno, ne proizvodi kasetnu municiju, ali “brine me što ne znam da li, možda, kapaciteti za proizvodnju mogu da se obnove”. Sa još više zebnje međunarodni donatori odmeravaju ko je u Srbiji jači: ministar spoljnih poslova ili komercijalni interes koji se opire ukidanju kasetnih bombi i, naročito, uništavanju postojećih zaliha. Jane’s Missiles & Rockets objavio je da Jugoimport SDPR, zajedno sa firmom EdePro, razvija raketu povećanog dometa za višeraketni sistem “orkan”. Tragom ove vesti, NIN je potražio odgovor u Jugoimportu SDPR još sredinom oktobra. Ispostavilo se da su svi mogući sagovornici na putu, a da bez autorizacije direktora nijedan traženi podatak ne može da se dostavi javnosti.
O tehničkim modifikacijama i unapređenju motora za raketu 262 mm, koja se koristi za “orkan M87”, može se pročitati na internet-prezentaciji beogradske firme EdePro (http://www.edepro.com). Kako dokumentacija pokazuje i kako dr Miloš Predrag, vazduhoplovni inženjer i vodeći projektant ove privatne firme, govori, raketa je nešto kraća (oko 4,5 metara) i oko 10 odsto lakša (340,4 kg umesto 390 kg). “Dogovaramo se sa Vojnotehničkim institutom, koji je vodio razvoj celog sistema ‘orkan’, pre svega vozila i bojevih glava, a mi radimo na motoru. Završili smo predanalizu. Ovaj moderniji motor koristi termoplastično kompozivno gorivo veće energije koje radimo po našoj licenci”, kaže dr Predrag. Bojeve glave koje će ova raketa za “orkan M87” nositi biće kao i do sada – obične, kasetne i(li)razorne.
“Kasetna bojeva glava sa 288 bombica i oko 90 kg težine. To je originalna bojeva glava, koja bi zbog međunarodnih propisa morala da ima bombice sa samouništavajućim mehanizmom. Može da se stavi i razorna (tzv. rasprskavajuća) glava u kojoj se nalazi eksploziv sa čeličnim kuglicama”, objašnjava dr Predrag i dodaje da bi razorna glava „bila nešto teža, oko 110 kg, jer je stepen punjenja nešto veći, što bi se odrazilo i na skraćivanje dometa”.
Takođe, unutar bojeve glave mogu biti protivtenkovske mine. Kada se otvori kontejner, mine ispadaju, otvaraju se padobrani i one padaju dole na zemlju čekajući da ih – nešto ili neko aktivira.
Srbija nije jedina “crna ovca” u stadu od 76 država koje podatke o skladištima (kasetne) municije čuvaju kao vojnu tajnu. Usavršavanje tehničkih karakteristika raketnog sistema koji se proizvodi i prodaje već 27 godina nije i dokaz da je Srbija već sada spremna da pogazi međunarodni ugovor o zabrani kasetne municije, koji će tek sledeće godine biti spreman za potpisivanje.
Zato se ne čini premudrim sumnjičiti je unapred, i to u trenutku kada demonstrira političku volju da učini nešto dobro. Naravno, bilo bi još lepše da su Jugoimport SDPR, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova još otvoreniji i da je ovo zemlja u kojoj se kasetna municija uništava po slovu zakona. Ali onda bi Srbija bila Belgija ili Austrija.
Kasetna slika sveta
Prema podacima Hjuman rajt voča 28 država (Brazil, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Egipat, Indija, Irak, Iran, Italija, Izrael, Japan, Južna Koreja, Južna Afrika, Kina, Nemačka, Rumunija, Rusija, Pakistan, Poljska, SAD, Severna Koreja, Singapur, Slovačka, Srbija, Turska, Francuska, Švedska i Španija) proizvodi više od 210 tipova kasetne municije koje nose avioni ili se izpaljuje iz artiljerijskog i oružja koje koristi mornarica.
Za 13 država, uključujući i Srbiju, zna se da su učestvovale u transferu oko 50 tipova kasetne municije za potrebe oko 60 država i paradržavnih formacija.
Najmanje 76 država (ubrajajući tu Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku) ima zalihe kasetne municije a u preko 30 zemalja i okupiranih teritorija ona je i upotrebljena. Pretpostavka Hjuman rajt voča je da su 2005. godine SAD skladištile oko 730 miliona kasetnih bombica (submunicije). Gotovo ista količina postoji u Rusiji i Kini.
Tekst je objavljen 13. decembra u nedeljniku NIN br. 2972