Intervju: Darko Rundek

Photo by Goran Sivacki

Čovjek koji nam se vraća

Fasciniran sam onim što je stvorio Šaban Bajramović, kako je razumio muziku i kako je ona njega razumjela

Mini koncertna turneja Darka Rundeka i „Kargo orkestra“ po Srbiji umalo da propadne. Zbog peripetija sa registracijom kombija, malo je falilo da muzičari ne stignu dalje od Osijeka. Međutim, nekako su se dokopali Beograda. Jedino što nije bilo, kao što su navikli, vremena za šetnju i upijanje impresija. Ovaj put, Darko i njegova banda iz kombija su skočili pravo na stejdž Bir festa.

Tu ispod sporne „Večne vatre“ koja nikad nije valjano gorela na Ušću, penušalo je od nestrpljenja i piva. Već kod prvog stiha „Ja svoje loše dane volim gristi sam“ publika je bila u transu, a onda je bilo sve žešće i žešće...

Ređale su se pesme iz "Haustor", odnosno one docnije, možda i još zanimljivije solo epohe Darka Rundeka sa „Kargo orkestrom“. Rundek i bend ostali su mirni, ali u njihovom muziciranju bilo je sve više radosti koja se probila i do najtvrđeg uha kad je Izabel iz violine počela da izvlači „Makedo“ nit „prevrćući raj i pakao“ mešovitim, nepravilnim ritmovima juga.

Posle koncerta, red onih koji su pokušavali da se uvuku u šator od bele plastike i bar za trenutak stanu pred Darka Rundeka bio je toliko dugačak da su se, za to vreme, komotno mogla popiti dva točena piva. Rundek, taj čovek koji se stalno vraća Beogradu, Srbiji, koji je malopre na bini dao sve od sebe - bio je umoran do poslednje žile u telu. Delovalo je kao da se još nije prizemio, čak su i obično bistre oči boje plavog leda odlutale negde.

A onda pre nego što je razgovor za NIN počeo Rundek kaže: „Danas sam čuo skroz dobar vic. Znaš onaj, kako su ulovili Karadžića?“ Vozi ti se on tako gradskim prevozom, nailaze kondukteri i pitaju ga: „Mladiću, imaš li kartu?“ A on će njima: „Nisam ja Mladić, ja sam Karadžić!

Nisi se mnogo promenio, ostao si antifašista?
- To ni ne moram reć’! Tko danas nije antifašist? Nije to ni idejno, ni ideologijsko, ni stranačko, ni političko opredjeljenje, već duboko ljudsko opredjeljenje.

Šta te iznova goni da se vratiš u Beograd, Srbiju i to sa kompletnim prtljagom, „Kargo orkestrom“?
- Posao, valja iskoristiti svaku priliku za dobru svirku. Sve dok me budete htjeli, dolaziću. Od toga se živi.

Od nastupa po festivalima ili uživanja u muziciranju?
- Zar može jedno bez drugog?

Jesi li zadovoljan sada, posle koncerta na Bir festu 2009?
- Bilo je dobro, rekao bih da nema razočaranih. Radujem se što tek treba da sviramo u Nišu, Šapcu i naročito u Vrnjačkoj Banji.

Rekoste da ćete Šabanu Barjamoviću, kralju romske muzike, odsvirati u Nišu nešto za dušu, ali je ostala tajna koju ste pesmu odabrali.
- Imao sam sreću da upoznam Šabana Bajramovića i da s njim razgovaram. Jako ga poštujem, bio je fantastičan muzičar. Fasciniran sam onim što je stvorio, kako je razumio muziku i kako je ona njega razumjela. Sviraćemo „Đelem, đelem“ ali na svoj način. Ne znam kako će to ispasti, ali sam radoznao da vidim hoće li publika sve to prihvatiti.

Najavljivano je ponovno okupljanje Haustora, šta je s tom idejom?
- O tome sam razmišljao jer je Croatia Records planirala da objavi sabrana djela „Haustora“. Meni takva okupljanja često djeluju žalostivo. Dakle, Haustor ne planira koncerte, za sada. Što ne znači da se nećemo okupiti nekom drugom prilikom. Takva opcija je otvorena dok je nas među živima.

Objavljeno 20. avgusta 2009. godine u nedeljnik NIN br. 3060