Kupačica Džeki O.
Svet je odnedavno bogatiji za nekoliko fotografija Žakline Kenedi Onazis pronađenih u odbačenim stvarima njenog prijatelja Endija Vorhola
Guru pop-arta Endi Vorhol bio je poput hrčka. Poslednjih 15 godina skupljao je svašta i ništa nije bacao. Slavni umetnik nije bio rob urednosti i nije kuburio sa inspiracijom. Jednostavno, umeo je da oslobodi “kreativni potencijal“ zarobljen u svakom predmetu.
Kada se nečega dohvati - bilo da je to set kuhinjskih noževa, konzerve, fotografija slavne ličnosti, trkački BMW M1 ili komad običnog đubreta – to NIŠTA, postane NEŠTO. I sada se to nešto zove pop-art umetnost koja, ako nosi njegov potpis, košta ko đavo i(li) visi u nekom muzeju savremene umetnosti.
Koliko je takvih, zabavnih, bizarnih, beskorisnih i smrdljivih sitnica ostalo nakon Vorholove smrti 22. februara 1987. godine? Najbolji odgovor ponudila je ekipa restauratora i arhivara koju je „Endi Vorhol fondacija“ šest godina plaćala (ukupno 600.000 američkih dolara) da pregleda i popiše Endijev krš i lom spakovan još pre 22 godine.
Kako je nedavno Mat Vrbikan, šef istraživačkog tima, objasnio, u svakoj od 610 kartonskih kutija bilo je prosečno oko 400, dok je u nekim kutijama bilo i po 1.200 drangulija. Među njima, „singlica“ koju je potpisao Džoni Ramon, frontmen slavne pank grupe, stopalo egipatske mumije, svežanj od 17.000 dolara, knjiga i poruka Alena Ginsberga i nekoliko fotografija.
Zbog tih fotografija, vest o Vorholovim odbačenim stvarima pronela se svetom poput šumskog požara. Bezimeni ali očigledno vrlo spretan „paparaco“ ugrabio je i ovekovečio trenutak kada je Žaklina Kenedi Onazis mokra i obnažena hodala naokolo u potrazi za peškirom.
Zanimljivo je da fotografije nisu nove, do sada neobjavljene. Veruje se da su to one iste kojih se Lari Flint nekako dokopao i objavio ih u avgustu 1975. na šest strana muškog (čitaj: porno) magazina „Hastler“ pod naslovom „Agonija, ekstaza & golotinja Žakline Kenedi Onazis“.
Suprotno očekivanjima malograđana i raznih licemera, kupačica Džeki O. nije dramila. Nije čak tražila ni javno izvinjenje od Flinta zbog narušavanja privatnosti. Zadržala je prisebnost i sve proglasila za dobar vic. Fotografije, baš te koje su nedavno pronađene, poslala je slavnom umetniku sve sa porukom: „Za Edija, s trajnom naklonošću Džeki Montok.“
U prvom trenutku restauratori su sumnjali u verodostojnost fotografija. Zbunio ih je potpis, ono Montok. Međutim, uporednom analizom Žaklininog rukopisa iz drugih dokumenata, grafolozi su potvrdili da je sve OK i da to Montok ukazuje na lokaciju gde su fotografije snimljene. Varošicu na vrhu Long Ajlanda u državi Njujork gde je Vorhol za oko 250.000 dolara kupio kuću za odmor (koja danas vredi oko 50 miliona dolara). Tu je Džeki O. u nekoliko navrata, sve sa decom, boravila. Kako su izgledali ti dani takođe se može naći u Vorholovim uspomenama:
„Voleli su da jurcaju naokolo i balonima punih vode gađaju koga god stignu. Stalno su se gađali i jajima. Džon Džon je bio kolovođa. Tada je imao oko 12 godina, pričao je najzabavnije priče i najbolje viceve. Karolina i on voleli su da idu u obližnju prodavnicu slatkiša. Zabavljalo ih je da posmatraju svoje fotografije u filmskim magazinima.“
Endiju Vorholu silno je laskalo prijateljstvo sa Džeki O. i njenom mlađom sestrom Li Radživil tako da je u jednom razgovoru za „Intervju“ rekao kako razmišlja da iznad kreveta prikuca zlatne pločice na kojima će pisati „Li je spavala ovde“, a „Džeki je spavala ovde“.
Kao što se vidi na fotografijama, Žaklina Onazis je beskrajno uživala da se brčka u Montoku. Naravno, bez kupaćeg kostima.
Naravno, samo za one koji su probali, kao Džeki O, da plivaju bez ovog komada koji se u dodiru s vodom stalno nešto pomera, spada i sputava, razlika je drastična - kao pile i soko. Kao obična konzerva „kempbel“ supe i Vorholove grafike.
Objavljeno 20. avgusta 2009. godine u nedeljnik NIN br. 3060
Guru pop-arta Endi Vorhol bio je poput hrčka. Poslednjih 15 godina skupljao je svašta i ništa nije bacao. Slavni umetnik nije bio rob urednosti i nije kuburio sa inspiracijom. Jednostavno, umeo je da oslobodi “kreativni potencijal“ zarobljen u svakom predmetu.
Kada se nečega dohvati - bilo da je to set kuhinjskih noževa, konzerve, fotografija slavne ličnosti, trkački BMW M1 ili komad običnog đubreta – to NIŠTA, postane NEŠTO. I sada se to nešto zove pop-art umetnost koja, ako nosi njegov potpis, košta ko đavo i(li) visi u nekom muzeju savremene umetnosti.
Koliko je takvih, zabavnih, bizarnih, beskorisnih i smrdljivih sitnica ostalo nakon Vorholove smrti 22. februara 1987. godine? Najbolji odgovor ponudila je ekipa restauratora i arhivara koju je „Endi Vorhol fondacija“ šest godina plaćala (ukupno 600.000 američkih dolara) da pregleda i popiše Endijev krš i lom spakovan još pre 22 godine.
Kako je nedavno Mat Vrbikan, šef istraživačkog tima, objasnio, u svakoj od 610 kartonskih kutija bilo je prosečno oko 400, dok je u nekim kutijama bilo i po 1.200 drangulija. Među njima, „singlica“ koju je potpisao Džoni Ramon, frontmen slavne pank grupe, stopalo egipatske mumije, svežanj od 17.000 dolara, knjiga i poruka Alena Ginsberga i nekoliko fotografija.
Zbog tih fotografija, vest o Vorholovim odbačenim stvarima pronela se svetom poput šumskog požara. Bezimeni ali očigledno vrlo spretan „paparaco“ ugrabio je i ovekovečio trenutak kada je Žaklina Kenedi Onazis mokra i obnažena hodala naokolo u potrazi za peškirom.
Zanimljivo je da fotografije nisu nove, do sada neobjavljene. Veruje se da su to one iste kojih se Lari Flint nekako dokopao i objavio ih u avgustu 1975. na šest strana muškog (čitaj: porno) magazina „Hastler“ pod naslovom „Agonija, ekstaza & golotinja Žakline Kenedi Onazis“.
Suprotno očekivanjima malograđana i raznih licemera, kupačica Džeki O. nije dramila. Nije čak tražila ni javno izvinjenje od Flinta zbog narušavanja privatnosti. Zadržala je prisebnost i sve proglasila za dobar vic. Fotografije, baš te koje su nedavno pronađene, poslala je slavnom umetniku sve sa porukom: „Za Edija, s trajnom naklonošću Džeki Montok.“
U prvom trenutku restauratori su sumnjali u verodostojnost fotografija. Zbunio ih je potpis, ono Montok. Međutim, uporednom analizom Žaklininog rukopisa iz drugih dokumenata, grafolozi su potvrdili da je sve OK i da to Montok ukazuje na lokaciju gde su fotografije snimljene. Varošicu na vrhu Long Ajlanda u državi Njujork gde je Vorhol za oko 250.000 dolara kupio kuću za odmor (koja danas vredi oko 50 miliona dolara). Tu je Džeki O. u nekoliko navrata, sve sa decom, boravila. Kako su izgledali ti dani takođe se može naći u Vorholovim uspomenama:
„Voleli su da jurcaju naokolo i balonima punih vode gađaju koga god stignu. Stalno su se gađali i jajima. Džon Džon je bio kolovođa. Tada je imao oko 12 godina, pričao je najzabavnije priče i najbolje viceve. Karolina i on voleli su da idu u obližnju prodavnicu slatkiša. Zabavljalo ih je da posmatraju svoje fotografije u filmskim magazinima.“
Endiju Vorholu silno je laskalo prijateljstvo sa Džeki O. i njenom mlađom sestrom Li Radživil tako da je u jednom razgovoru za „Intervju“ rekao kako razmišlja da iznad kreveta prikuca zlatne pločice na kojima će pisati „Li je spavala ovde“, a „Džeki je spavala ovde“.
Kao što se vidi na fotografijama, Žaklina Onazis je beskrajno uživala da se brčka u Montoku. Naravno, bez kupaćeg kostima.
Naravno, samo za one koji su probali, kao Džeki O, da plivaju bez ovog komada koji se u dodiru s vodom stalno nešto pomera, spada i sputava, razlika je drastična - kao pile i soko. Kao obična konzerva „kempbel“ supe i Vorholove grafike.
Objavljeno 20. avgusta 2009. godine u nedeljnik NIN br. 3060
No comments:
Post a Comment