BRAKOVI U SRBIJI

Puca svaki peti brak

Neveste i mladoženje u Topličkom okrugu najozbiljnije shvataju sudbonosno “da” pred matičarem i od njih hiljadu samo 40 se razvede. Potpuno suprotno, u Pčinjskom okrugu polovina njih se predomisli i razvede posle samo godinu dana braka


U “Centrali”, beogradskom kafiću koji odiše atmosferom pariskih lokala s početka prošlog veka gde su odsedali ruski imigranti, omanje društvance je slavilo – ni rođendan, ni venčanje, već razvod.

Posle skoro godinu dana teških reči, suza, svađa pred advokatima, sudijom, socijalnim radnicima ali i decom okončali su brak koji je formalno trajao nešto više od 14 godina. Onima koji su ih površno znali delovali su kao skladna nuklearna porodica, dok su oni drugi primećivali da funkcionišu kao malo preduzeće a da strasti i ljubavi među supružnicima ima koliko u frizeru za duboko zamrzavanje.

Njemu je ostala nova kuća, auto, 50 odsto vlasništva nad od dede nasleđenim poslom i mlađi sin (13) i advokatski troškovi od nekoliko hiljada evra. Ona se posle “lavovske borbe” izborila za starijeg sina (14) na čije ime se vodi druga polovina biznisa, novca taman toliko da kupi pristojan stan i garanciju da će bivši suprug plaćati školarinu za sina. Ubrzo se za njega ispostavilo da ima ljubavnicu u poodmakloj trudnoći. Ona je morala da shvati kako će za školarinu morati sama da se snalazi i da se pod hitno zaposli jer je strahovala da će on ostvariti pretnje i zaista pokušati da joj oduzme roditeljsko pravo i nad starijim sinom. Kad se sve sabere i oduzme, advokati bi zaključili da je sve moglo da se završi mnogo gore po oboje. Međutim, po braću nije moglo gore da se završi. Jedan za drugog neće ni da čuju i kad ih se pita zašto, uplaše se.

Nesvesno, baš kao u knjizi “Olovka piše srcem”, dotiču grudi tamo gde je srce i proveravaju da li su još živi. Čak se ne pozdrave kad slučajno nalete jedan na drugoga – sklanjaju se, zapravo beže jer “znaju” da će se, kao toliko puta kod kuće, opet zakačiti i pobiti. Statistike su neumoljive – svaki peti brak u Srbiji završava se pred sudom. “Godine 2007. u Srbiji je 41.083 zaključenih brakova. Podaci obuhvataju brakove koji su zaključeni prema važećim zakonskim propisima a koji su upisani u matičnu knjigu venčanih.

Statistika razvedenih brakova obuhvata 8.722 braka pravosnažno razvedena, poništena i proglašena za nevažeće”, kaže Suzana Stanojević iz odeljenja za vitalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku Srbije i dodaje da brak prosečno traje oko 12,4 godine i da je u 45,36 odsto slučajeva bilo potrebno decu dodeliti nekome.

Advokatske kancelarije u Srbiji su retko kada usko specijalizovane za porodično pravo, a posebno za brakorazvodne parnice.

“Mislim da je najvažniji razlog u tome što ovi sporovi nisu pravno mnogo komplikovani, tako da nije ni potrebna neka posebna specijalizacija. Međutim, ono što svakako nedostaje jeste specijalizacija advokata u oblastima koje se tiču prava dece, nasilja u porodici, poznavanja tehnika medijacije koja je u porodičnim stvarima od velike važnosti”, kaže prof. dr Marija Draškić, pravnik Pravne klinike za porodično pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dodajući da je, nažalost, malo ljudi u stanju da se najpre razvede u psihološkom smislu od svog partnera, a da potom sporazumno i dostojanstveno okončaju i sve pravne postupke koji slede.

“Mnogo češće dešava se da su brakorazvodne parnice praćene teškim međusobnim konfliktom partnera, a što je najgore, neretko su roditelji spremni i da svoje međusobne obračune obave upravo preko onih koji su najranjiviji i najslabiji – dece.” Za decu će razvod biti mnogo podnošljiviji ako mama i tata ne zaborave da su deci potrebna oba roditelja, da im se objasni šta se događa i da nisu oni krivi što su odrasli doneli odluku o razvodu, kao i da slobodno mogu da zapitkuju i izražavaju brige, strahove i ostala osećanja. “Po okončanju razvoda i jedna i druga strana najčešće zapadaju u još gore stanje”, kaže sudija En Kas iz Albukerkija, Novi Meksiko, u knjizi “Kako razgovarati sa decom o razvodu” (Kreativni centar,) i dodaje: “Mnogi razvedeni roditelji voleli bi da bivši supružnik zauvek nestane iz njihovog života, ali treba da budu svesni toga da, iako su postali bivši supružnici, nikada neće biti ‘bivši’ roditelji.

Sam razvod deci verovatno neće ostaviti trajne posledice, ali će im zato trajne posledice ostaviti otvoreno roditeljsko neprijateljstvo.” Srbi kod kojih “pukne” svaki peti brak – na dnu su evropske tabele razvoda zajedno sa Makedoncima. Dakle, brak kao institucija ipak, nekako, opstaje i u blagom je porastu od 2005. godine – uostalom kao i razvodi. Neveste i mladoženje u Topličkom okrugu najozbiljnije shvataju sudbonosno “da” pred matičarem i od njih hiljadu samo 40 se razvede.

Potpuno suprotno, u Pčinjskom okrugu polovina njih se predomisli i razvede posle samo godinu dana braka. Možda se relativno niska stopa razvoda brakova u Srbiji može da se tumači i kroz jačanje uticaja crkve.

Pravoslavna dogma je izrazito kruta i veze muškarca i žene pristaje da ozakoni samo jednom, osim ako se smrt ne umeša. Ona ne prihvata ni sekularni brak ni instituciju vanbračne zajednice tako da je sve više parova koji se odluče da dva puta izgovore bračne zavete. Ukoliko se posle ispostavi da je sve bilo jedna velika greška “duplo venčani” u najboljem slučaju tek su “napola razvedeni” pred državom na sudu, ali ne i pred Velikim magistrom. Doduše u Pčinjskom okrugu i još ponegde može i drugačije, ali samo ako je prilog za izgradnju crkve ili manastira bio adekvatan.

“Jako je važno kako se na razvod kao proces gleda sa aspekta društvenih stereotipa. Do pre nekih 20-30 godina postojalo je samo klasično, negativno, sagledavanje razvoda i tome nam jezik mnogo govori: raspuštenica, beli udovac, razoren dom, rasturena porodica su termini koje često srećemo i danas u malim, zatvorenim, naročito ruralnim sredinama”, kaže jedan od 15 porodičnih terapeuta Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad. Ne bežeći od činjenice da su i državne institucije i profesionalci pod uticajem tradicionalnih predrasuda u kojima je žena čuvar ognjišta i porodice. “Dovoljno je da muž ne želi da izađe iz braka i da se pritisak i krivica prebacuju na ženu, bez obzira na to što je ona u braku recimo trpela njegov alkoholizam, prevare, batinanje a ponekad i zlostavljanje. Ako je ona ta koja želi da okonča brak, ne samo da će kredibilitet nje kao žene, već i nje kao majke biti doveden u pitanje. Naravno, kod oca se preljuba nikad ne postavlja kao mogućnost!”

Međutim, sve to ne sprečava žene da u više od 60 odsto slučajeva zatraže razvod. Ono što njih navodi da podnesu zahtev za razvod braka je udaljavanje, nedostatak bliskosti, komunikacije, seksa i previše psihičkog i ekonomskog nasilja, alkohola, ljubavnica, kocke i narkomanije. Gotovo nikad žene neće u tužbi eksplicitno navesti da je zlostavljanje, naročito seksualno, razlog zbog koga se razvode.

“To su sporovi puni emocija koji na sudu doživljavaju kulminaciju. Specifično je da u ovoj vrsti sporova morate da stišavate strasti, da stavite do znanja strankama da su u sudnici i da negde moraju da se ponašaju dostojanstveno, kao i da im je u interesu da nađu zajednički jezik, pre svega zbog dece”, kaže Tatjana Jeremić, sudija porodičnog veća Drugog opštinskog suda u Beogradu, koja kao najznačajniju novinu Porodičnog zakona vidi “pribavljanje mišljenja maloletnog deteta”.

Deca već sa deset godina mogu da iznesu mišljenje, a sa 15 godina donose i odluku. Kao razlog koji natera muškarce da podnesu zahtev za razvod najčešće se navodi “kriza srednjih godina kod žene”, što znači da su deca poodrasla, da ona konačno ima vremena za sebe, te je počela da se doteruje, izlazi i on tu promenu doživljava kao izdaju, izneveravanje i ne uklapa se u stereotip roditeljske uloge iz njegove perspektive. Naprosto, muškarci još ne mogu da se pomire da je žena potpuno izašla u javnu sferu, da radi i da bračne i roditeljske obaveze treba da se podele.

Drugi razlog koji muškarci ne mogu da podnesu je kad ona počini preljubu i on će uvek postaviti pitanje da li je ona koja je, bože moj, ušla u vanbračnu vezu uopšte podobna da bude majka jer je zanemarila roditeljsku dužnost.

“Kada on misli da se porodica previše meša i da on nema najveću moć jer žena odlučuje sve sa svojom majkom, a mene ništa ne pita, brak puca, jer se on oseća isključenim i marginalizovanim”, kaže Vera Despotović.

“Simptomatično je da svako doba nosi svoja shvatanja i nova vrednovanja institucija. Rekla bih da je brak u poslednje vreme izgubio na svom značaju i težini. Ima dosta zahteva za razvod”, kaže Tatjana Jeremić objašnjavajući da je novina Porodičnog zakona to što je uvedeno posredovanje koje sprovodi sud. To je uvek u nadležnosti sudije pojedinca, ali ne onog ko sudi u predmetu. Sudija-posrednik dužan je da uputi supružnike u specijalizovanu instituciju koja je nadležna za tu vrstu pomoći, konkretno Centru za socijalni rad. Postupak posredovanja ima dva dela: mirenje i nagodbu koja podrazumeva sporazumevanje supružnika u vršenju roditeljskog prava, viđanja i održavanja ličnih kontakata sa decom kao i deobu bračne imovine. Ukoliko ne dođe do nagodbe, pokreće se postupak po tužbi i uobičajeno je da se podela bračne imovine vodi kao zaseban postupak.

“Zanimljivo je da razvod braka po tužbi ne može da se pokrene, osim u ekstremnim slučajevima, ako dete još nije navršilo godinu dana. Smatra se da je to delikatan period za oba supružnika koji tek treba da se prilagode roditeljskim dužnostima”, kaže Vera Despotović, što je donekle slično sa praksom u SAD gde često protekne i dve godine pre nego što se pravno-formalno razvod okonča.

Za razliku od Amerike gde su troškovi koliko i pristojan dvosoban stan, u Srbiji je dovoljno izdvojiti 1.800 dinara za tužbu i isto toliko za sudijsku odluku – i onda u kafić da proslaviš!

Najskuplji razvodi

1. Roman Abramovič, tajkun i vlasnik fudbalskog kluba “Čelsi”, platio je 150 miliona funti supruzi Irini za razvod posle 15 godina braka.

2. Slavni igrač “Čikago bulsa” Majkl Džordan razveo se od Huanite Vanoj posle skoro 18 godina braka plativši oko 168 miliona dolara.

3. Razvod pevača Nila Dajmonda i Marše Marfi koštao je 150 miliona dolara.

4. Medijski mogul Rupert Murdok razveo se od supruge Ani – 110 miliona dolara.

5. Čarobnjak naučnofantastičnih filmova Stiven Spilberg okončao je 1989. godine brak sa glumicom Ejmi Irving kojoj je isplatio oko 100 miliona dolara.

6. Posle osam godina braka, Madona i reditelj Gaj Riči razveli su se, a on je dobio oko 60 miliona funti.

7. Jedna od najdužih brakorazvodnih parnica završena je kada je Pol Mekartni pristao da plati 55 miliona funti kako bi okončao četvorogodišnji brak sa glumicom Heder Mils.

8. Harison Ford, poznat izmeću ostalog i kao Indijana Yons, sporazumno je okončao brak sa scenaristkinjom Melisom Matison koja je dobila 85 miliona dolara.

9. Kevin Kostner i Sindi Silva razveli su se, nakon 16 godina braka, kada je on pristao da joj isplati 80 miliona dolara.

10. Pevač Fil Kolins isplatio je trećoj supruzi Orijani skoro 48 miliona dolara da ode iz njegovog života.

Objavljeno 26. februar 2009. u nedeljniku NIN, br. 3035